„Puno priznanje Kosova i njegovo članstvo u većini međunarodnih institucija i dalje vrlo daleko“

13.02.2019. god.

Analitičko odeljenje Evropskog parlamenta ocenjuje u svom poslednjem izveštaju da je „puno priznanje Kosova i njegovo članstvo u većini međunarodnih institucija i dalje vrlo daleko, iako je preko 100 zemalja, uključujući 23 zemlje-članice EU, priznalo Kosovo“.

U izveštaju analitičkog centra, koji služi za informisanje evropskih parlamentaraca o razvoju situacije u oblastima o kojima se razgovara u Evropskom parlamentu, konstatuje se da su odnosi između Beograda i Prištine zategnuti, a napredak ka normalizaciji u zastoju.

„Uprkos sve jačem pritisku na obe strane, radi konačnog postizanja sporazuma koji bi otvorio vrata članstva u EU, odnosi ostaju zategnuti, a napredak ka normalizaciji je u zastoju“, zaključuju u EP.

U izveštaju se takođe navodi navodi da Srbija „svoju nekadašnju pokrajinu i dalje vidi kao deo svoje teritorije“ i da je EU uslovila pristupanje i Srbije i samoproglašenog Kosova Uniji prethodnom normalizacijom odnosa dveju strana i podseća da su od 2011. godine, uz posredovanje EU, dve strane rešile neka od „tehničkih pitanja“, ali sve do danas neslaganja sprečavaju svakodnevnu komunikaciju u oblasti trgovine, energetike, prelaska granica.

„Uprkos naporima da integriše većinsku srpsku zajednicu sa severa Kosova, Priština se i dalje muči sa kontrolom tog regiona. Iako je 2013. i 2015. godine dogovorena autonomija za većinsku srpsku zajednicu na Kosovu, napredak po tom pitanju je u ćorsokaku“, stoji u izveštaju tink-tenk službe Evropskog parlamenta.

Dodaje se i da su 2018. godine predsednici Srbije i Kosova pokrenuli ideju o „korekciji granica“, što je snažno kritikovala Nemačka, zbog straha od pokretanja nestabilnosti i dovođenja u pitanje drugih granica na Zapadnom Balkanu.

U izveštaju analitičara koji rade za Evropski parlament dodaje se da ideja zamene teritorija ima "snažan otpor i unutar Srbije i unutar Kosova".

Tanjug

Izvor
foto: © RIA Novosti / Alekseй Vitvickiй/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
Kosovo
EU

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...