Agresije na Republiku Srpsku i Jugoslaviju NATO pretvorile u teritorijalnog agresora

29.01.2019. god.

"Srbija - meta vojnog besa Alijanse nije počinila ni najmanji čin agresije, niti je u tom smislu pretila bilo kojoj članici NATO-a"

Intervencije NATO-a u BiH i na Kosovu i Metohiji značajno su transformisale NATO od odbrambene alijanse osmišljene da zastraši ili odvrati napad na svoje članice u organizaciju sa ofanzivnom orijentacijom, piše list "Nacionalni interes".

U tekstu pod naslovom "Šta evolucija misija NATO-a znači za budućnost" navodi se da je Alijansa pribegla sili u BiH "samo da spreči secesionističke namere, ali nije bilo nikakve agresije protiv neke članice NATO-a".

"Četiri godina kasnije, NATO napada suverenu međunarodno priznatu državu Srbiju, kako bi odvojila jednu od njenih provincija - Kosovo. Još jednom meta vojnog besa Alijanse nije počinila ni najmanji čin agresije, niti je u tom smislu pretila bilo kojoj članici NATO-a", navedeno je u tekstu.

Opravdanje za vojnu akciju Alijanse dramatično je prošireno, navodi se u tekstu i dodaje da je pozivanje na bezbednost kao opravdanje za intervencije u krvavim sukobima na Balkanu, koji su proistekli nakon raspada Jugoslavije, zahtevalo prilično "nategnutu logiku".

"Međutim, čak oni najtvrđi slučajevi u NATO-u znali su da je to ipak nategnuto obrazloženje, pa su se umesto toga fokusirali na navodnu potrebu da se spreči humanitarna tragedija, ali i to opravdanje nije uspelo da prođe ozbiljniju proveru", kaže se u tekstu.

U međuvremenu, NATO nastavlja da se preobražava sve više u ofanzivnu alijansu šireći stalno područje djelovanja, mimo onog prvobitno zamišljenog.

"Onaj stari hladnoratovski NATO je zastario, a novi NATO vojnih intervencija sa slabim opravdanjem i skoro bezgraničnim geografskim prostorom delovanja je postao nametljivi agresor", navodi se u tekstu.

List podseća da su tokom celog hladnog rata američki i evropski lideri uporno prikazivali NATO kao odbrambenu alijansu.

"Oni su isticali miroljubivu prirodu svoje saradnje u kontrastu sa agresijom Kremlja. Zapad je insistirao da je Sovjetski Savez opasni agresor, dok je NATO čista odbrambena asocijacija, i to se u to vreme činilo kredibilnim", navodi se u tekstu.

Međutim, slika Alijanse nakon hladnog rata kao skupa demokratija koje imaju odbrambene ciljeve sve je manje odgovarala realnosti, piše list.

List ističe da su nove misije odražavale dramatičnu geografsku ekspanziju NATO-a.

"Postalo je čak i potpuno pogrešno nazivati Alijansu 'transatlantskom' organizacijom koja štiti bezbednost Evrope i Severne Amerike. Sa potvrdom operacija u Avganistanu fokus sve više obuhvata probleme van tih regiona", navodi list.

Međutim, druge vojne misije Alijanse sada se događaju van evropske scene. "To je posebno postalo jasno nakon 11. septembra 2001. godine, odnosno nakon terorističkih napada na SAD kada su članice Alijanse aktivirale Član pet osnivačkog sporazuma NATO-a prema kome se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. U skladu sa tim, Nemačka i druge članice poslale su svoje vojnike da pomognu SAD u kampanji u Avganistanu", podseća list.

U tekstu se ističe da je to posebno pojačano činjenicom kada se većina članica Alijanse pridružila napadu predvođenom SAD na Irak u cilju zbacivanja Sadama Huseina. Postalo je sasvim jasno i 2011. godine, kada su SAD podržale evropske saveznike, posebno Britaniju i Francusku da pokrenu vojne napade na Libiju. Navodni cilj raketnih i vazdušnih udara bio je da se osujeti moguće krvoproliće civila od vlasti Moamera al Gadafija. "Realnost je bila da je i ova intervencija bila još jedan rat za promenu režima", navodi se u tekstu.

Širenje misija na ovaj način postalo je nezdravo i za evropske članice Alijanse i za SAD. "Slanje trupa u Avganistan upetljalo je evropske snage u jedan zamršeni rat u zemlji koja nije predstavljala opasnost za zemlje Evrope. I u slučaju Libije i Avganistana konačni ishodi su bili loše promišljeni poduhvati koji nisu poslužili najboljim interesima ni SAD niti evropskih partnera", navodi se u tekstu.

Štaviše, glavni razlog napada islamskih radikala u Evropi je učešće tih zemalja u ratovima u muslimankom svetu, posebno Iraku i Siriji. Autor podsjeća da su počinioci napada u decembru 2015. godine u Parizu uzvikivali "Ovo je za Siriju", te da je Francuska podržala NATO i SAD u kampanji protiv sirijskog lidera Bašara al Asada.

Takođe, list podseća da su francuski avioni bombardovali više od godinu dana područja pod kontrolom "Islamske države". Napadi u Parizu bili su krvavi odgovor, kao što su bili i drugi incidenti koji su usledili u velikom broju članica Alijanse, navodi list.

List "Nacionalni interes" navodi da, ako je povećanje njihove izloženosti američkim ratovima na Bliskom istoku i centralnoj Aziji sada ključni zahtev podele tereta Alijanse, evropljanima bi onda bilo pametno i mudro da to odbiju.

"Taj korak može, ali možda i neće naterati administraciju Donalda Trampa da razmotri američko učešća u Alijansi, ali dok Vašington gura NATO da usvoji rastuće ofanzivnu agendu, i to van Evrope, saveznici bi mogli da naprave veliku, samodestruktivnu grešku sledeći Vašington", ističe list.

List naglašava da "nije u najboljem interesu američkog naroda da povoljno odgovara na pozive Evrope za humanitarnim ili misijama u cilju promene režima na Balkanu ili severnoj Africi ili za bepostrebnu konfrontacijsku politiku prema Rusiji".

"Rastuća nelagoda sa obe strane Atlantika predstavlja dokaz i sve slabijeg konsenzusa o pravoj ulozi NATO-a kao i realnosti razlika u evropskim i američkim bezbednosnim interesima", navodi list.

List citira Roberta Merija, bivšeg urednika lista "Nacionalni interes" i "Američki konzervativac", koji je rekao da umesto da cene kako su kraj hladnog rata i propast Sovjetskog Saveza bili povoljni za bezbednost Zapada, SAD i lideri Alijanse "pretvorili su NATO u teritorijalnog agresora", što je dovelo do toga da je NATO danas "opasnost, a ne garant mira".

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...