Ko je okupirao Crnogorce a ko ih je terao na Dedinje

28.04.2018. god.

„Srbijanski zlikovci” odmah po prisajedinjenju Crne Gore Srbiji, „naterali su Crnogorce da nasele mesta po Srbiji, idu u diplomatiju bez znanja stranih jezika, da zauzimaju direktorska mesta bez dana škole”, ironično navodi istoričar Predrag Marković

Srbska vojska nije samo okupirala Crnu Goru već je naterivala Crnogorce da se sele sa svojih divnih planina i kamenjara u Beograd na Dedinje i u Bačku, sa ironijom komentariše istoričar Predrag Marković tvrdnje crnogorskih zvaničnika da je ta vojska 1918. godine okupirala Crnu Goru i da su bilbordi koji slave njen oslobodilački ulazak u Budvu falsifikovanje istorije, .

Neke moje kolege vide ulazak Srpske vojske u Crnu Goru kao okupaciju, a ne kao oslobođenje od Austrougarske. Kažu treba ove godine da obeležimo stogodišnjicu okupacije Crne Gore, što je veliki apsurd” kazao je Marković za Tanjug.

Naš sagovornik posle konstatacije u početnom tonu da su „srbijanski zlikovci” odmah po prisajedinjenju Crne Gore Srbiji, „naterali Crnogorce da nasele mesta po Srbiji, idu u diplomatiju bez znanja stranih jezika, da zauzimaju direktorska mesta bez dana škole”, vraća se na teren istorije i objašnjava da su „istine radi, te 1918. godine samo dve čete Srpske vojske ušle u Crnu Goru.„

Jedna četa je bila u Kotoru, dok je druga rasuta po celoj Crnoj Gori. Verovatno je i neko iz te čete stigao do Budve, ali u pitanju su desetine ljudi.

Marković napominje da se Austrougarska vojska na kraju Prvog svetskog rata povukla iz većeg dela Srbije Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Hrvatske.

„Na kraju ratova se to tako dešava. Mi zamišljamo oslobođenje kao neku strašno dramatičnu vojnu akciju, ali to je zapravo raspad neke države, vlasti i vojske... Na teritoriju te države koja se raspala dođe neka druga vojska i to se tako završi. Regent Aleksandar i srpske Vojvode su imale smisla za političku umešnost pa su verovatno svečane ulaske u crnogorske gradove organizovali tako da u njih prvo uđu njihovi meštani koji su se borili u Srbskoj vojsci”, napominje Marković.

On kaže da se slična situacija dogodilo i u slučaju oslobođenja Zagreba u Drugom svetskom ratu.

„Čekalo se da hrvatski partizani prvo uđu u taj grad. Zato je Zagreb poslednji oslobođeni grad u Evropi” kazao je Marković.

Prema njegovim rečima zanimljivo je da svi ti neodesničari u Evropi imaju austrijskog kancelara Kurca u glavi.

„Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar - Kitarović i premijer Andrej Plenković, baš kao i Kurc su umiveni i glatki, a u stvari su svi neofašisti. Ako Kolinda u Argentini veliča hrvatske patriote koji su se tamo sklonili sa Mengeleom, onda su stvari jasne.„ kazao je Marković.

On ističe da tamo gde nije došla srpske vojska više ne postoji Makedonci i Slovenci.

„Makedonci postoje samo onde gde je srbski vojnik zgazio svojom „okupatorskom” čizmom. U Trstu i Koruškoj je nekada bilo mnogo više Slovenaca ,a sada ih jednostavno nema. To je neka čudna okupacija jer je onaj koji je okupiran postojao samo zahvaljujući toj okupaciji” kazao je Marković.

Za njega nema dileme da Srbija i njena vojska imaju slavnu istoriju.

„Značajni događaji su obeležili tu istoriju, i sve te uvrede na računa naših predaka imaju značaj zujanja muva. Pitanje je da li treba da odgovaramo na te jeftine provokacije svih iz regiona. Dobro se zna šta je bila i kako je ratovala Srbska vojska” kazao je Marković. (Tanjug)

Politika

Izvor
Srpska vojska u Velikom ratu, foto: Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
CrnaGora
istorija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...