BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Dejvid Petreus, biši šef Cije – medijski magnat u našem selu

14.03.2018. god.
Ovo istraživanje sprovedeno je na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva. Finansirali su ga naši čitaoci.


Vrtoglavi karijerni put 
Dejvida Petreusa, od glavnokomandujućeg međunarodnih snaga u Iraku i Avganistanu, preko šefa Cije, do direktora finansijskog giganta KKR i medijskog magnata, svedoči o uspostavljanju novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske. Činilo se da je Petreusova karijera naglo prekinuta kada ga je seks-skandal primorao da podnese ostavku iz Cije 2012. godine. Pored preljube, otežavajuće okolnosti za generala sa četiri zvezdice bile su i to što je lagao tokom istrage i, pogotovo, što je ljubavnici odavao državne tajne. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora i na novčanu kaznu od 100.000 dolara – tričarija u poređenju sa sličnim slučajevima, kao na primer onim Edvarda Snoudena, koji tvrdi da su informacije koje je odao bile daleko manje poverljive.

Petreus će se oporaviti. Šest meseci nakon skandala, mastodontski investicioni fond Kolberg, Kravis, Roberts i kompanija (KKR) postaviće ga za direktora svog novoosnovanog Globalnog instituta.

VARVARI S VOL STRITA

Sedamdesetih i osamdesetih godina, KKR je bio predvodnik LBO-a (leveraged buyout) ili „kreditnog otkupa” tj. preuzimanja preduzeća pomoću masivnog zaduživanja. Izumitelj tog koncepta Džerom Kolberg ubrzo je postao zabrinut „
preovlađujućom pohlepom koja prožima poslovni život” i napustio fond koji je osnovao, ostavljajući samo svoje K na početku skraćenice. Nakon njegovog odlaska, drugo K, Henri Kravis, izazvaće pravi bum LBO-ova donoseći KKR-u nezavidni nadimak „varvara s Vol strita” (bestseler i film Varvari na kapiji posvećeni su njihovom istorijskom LBO-u korporacije RJR Nabisco). KKR će ostati prvak te metode iako ona često dovodi do rasparčavanja, pa i bankrota otkupljenih preduzeća, kao što je bio slučaj s njihovim drugim istorijskim LBO-om: Energy Future Holdings. Istu metodu danas primenjuje francuski tajkun Patrik Drai koji je svoje medijsko carstvo izgradio na kolosalnom dugu.

Krajem 2016, Donald Tramp ima u vidu Petreusa kao kandidata za šefa američke diplomatije, ali on ipak ostaje u KKR-u, ubuduće kao partner. Kravis i Petreus su takođe članovi 
Saveta za međunarodne odnose i redovni učesnici sastanaka Bilderberg grupe. Džerusalem post je Kravisa svrstao na 38. mesto liste najbogatijih Jevreja.

INVAZIJA POČINJE

Po prelasku u svet biznisa, bivši javni službenik odmah se dokazuje uvećanjem ionako impresivnog 
portfolija KKR-a. Te 2013. godine, fond ostvaruje svoju prvu direktnu investiciju u Srednjoj i Istočnoj Evropi kupovinom Junajted grupe (SBB/Telemah) za iznos koji nikada nije objavljen, ali se procenjuje na preko milijardu evra. Junajted grupa je objedinjavala najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa skoro dva miliona korisnika:

  • SBB (Serbia Broadband) – najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa 700.000 korisnika;
  • Telemah – glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini;
  • Total TV – prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije;
  • NetTV Plus – glavni operater televizije preko interneta;
  • Junajted medija – televizijski kanali Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov;
  • CAS Medija – najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji;

Naredne 2014. godine, KKR učvršćuje prevlast. Preko Junajted grupe, kupuje turbo-folk giganta industrije zabave Grand produkciju, i preuzima kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Postaje suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji Blic.rs, otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringijer.

Najzad, KKR pokreće sopstvenu regionalnu televiziju N1 TV, ekskluzivnog partnera Si-en-ena, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom, Junajted grupa objedinjuje distribuciju i produkciju medijskih sadržaja.

Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti Central European Media Enterprises (CME) u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal 
TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji; kao i POP TV, čiji dnevnik 24ur jeste vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme, Junajted grupa nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora), i Ikom (Srbija).

KO KOGA KRIJE?

„Finansijski varvari” su pod Petreusovom komandom izgradili pravu medijsku imperiju, no to su učinili veoma diskretno, držeći se podalje od pažnje javnosti. Retka, snebivljiva i zakasnela istraživanja na kraju su ipak razotkrila poneki detalj.

Tako je 2015. 
Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva kao prioritetni problem. Naredne godine, vlasnička struktura Junajted grupe našla se predmetom istraživanja koje je sproveo slovenački magazin Delo u saradnji s Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP). Njihov članak Na tamnoj strani Telemaha najzad je stanovnicima regiona pružio priliku da zavire iza kulisa svog najvećeg izvora informacija. Tamo će pronaći lavirint fantomskih of-šor kompanija, koje niču u poreskim rajevima kao pečurke da bi sakrile izvorne vlasnike i njihove finansijske tokove.

POLU-OTKRIVENI: SMOKVIN LIST JE SRBIN

Velika meta tog istraživanja bio je Srbin Dragan Šolak. On je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS, i dok je njegov start-ap strelovito napredovao, prerastajući 2002. u SBB , 2012. u SBB/Telemah i 2013. u Junajted grupu, uvek je uspevao da zadrži direktorsku fotelju. To nije bila nikakva tajna. Pravo otkriće istraživanja glasi da Šolak ujedno zadržava i 20% akcija, skriven iza preduzeća Gerrard Enterprises koje je osnovao 2001. na Ostrvu Man.

Taj „kralj kabla”, redovno „nedostupan za medije”, je novi poslovni magnat u razorenom ekonomskom pejzažu i novi bogataš među osirotelim zemljacima, s privatnim avionima, vilom na Ženevskom jezeru i terenom za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije (Petreusov život na visokoj nozi takođe je bio tema govorkanja, sve do članaka u 
Hafpostu i Vašington postu). Srbin u regionu gde su nacionalni rivaliteti vazda aktuelni, opsenar koji otvara tri of-šor preduzeća dnevno i izvodi „sad ga vidiš sad ga ne vidiš” s milionima evra ‒ i sve to bez plaćanja poreza ‒ mnogo je razloga da novinari Dela i oni koji su pošli njihovim stopama (NacionalJutarnji listEkspres…) upere reflektore u Šolaka. A i rizik je bio manji nego da su sledili trag krupne divljači.

ULOGA AMERIČKIH AMBASADORA

Istraživanje Dela s ciljem da se razmrse pipci vlasničke strukture Junajted grupe razjasnilo je bar jednu stvar: vlasnici se kriju iza niza paravana. Bilo je manje jasno da li se Šolak nalazio među vlasnicima ili među paravanima.

Šolak nije radio sam. Njegovi preko-atlantski finansijeri, među kojima i KKR, bili su većinski partneri u svim operacijama. Oni su ti koji su ga ostavljali na čelu Junajted grupe i koji su bdeli nad njegovim vrtoglavim usponom od samog početka, o čemu svedoči 
depeša ambasade SAD u Beogradu objavljena na Vikiliksu. Šteta je što taj izvor do sada nije uziman u razmatranje iako je lako dostupan na internetu.

Depeša iz 2007. u potpunosti je posvećena SBB-u, počev od samog naslova Serbia broudbend posluje u neprijateljskom okruženju. Šolak se pojavljuje kao glavni sagovornik ambasade, do te mere da se možemo upitati o prirodi njegovog odnosa sa američkom diplomatijom. Potpisnik, ambasador Majkl Polt, prenosi Šolakovu zabrinutost u Vašington i dodaje svoj izveštaj o udruženim naporima američkih diplomata i investitora da reše problem. Njihov izgovor: sprečiti tržišnu dominaciju javnog operatera Telekoma koji „koristi agresivne taktike i politički uticaj” da obezbedi monopolistički položaj. Danas shvatamo da je ambasador radio upravo ono za šta je optuživao Telekom, samo u korist SBB-a. Depeša je datirana 1. juna 2007, a 27. juna je objavljeno 
istorijsko zaključenje prvog LBO-a u Srbiji kojim je SBB prešao u ruke Mid Europa partners.

Poltov naslednik Kameron Manter je nakon diplomatije nastavio karijeru u Mid Europi kao savetnik SBB-Telemaha u vreme pregovora s Petreusom 2013. godine. Poltov prethodnik, znameniti Vilijam Montgomeri, prvi koji je imenovan nakon NATO bombardovanja 1999. i obojene revolucije 5. oktobra 2000, uticajan poput 
imperijalnog prokonzula, bio je poslovni partner izvesnog Brenta Sadlera. Taj gospodin je u vreme bombardovanja bio dopisnik Si-en-ena iz Beograda, a sada je predsednik N1 TV, vodećeg kanala Junajted grupe, ekskluzivne filijale Si-en-ena u Istočnoj Evropi.

KAD SE NEPRIJATELJI UORTAČE

Konsultantska kuća „Montgomeri Sadler Matić i saradnici” (MSM & associates) okupila je nesvakidašnji trojac: bivši američki ambasador i reporter postali su ortaci Gorana Matića, jugoslovenskog saveznog ministra za informisanje 1998. i 1999. godine. Istu funkciju, u istom periodu, ali na srbskom republičkom nivou, obavljao je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Neposredno pred bombardovanje, Matić je ovako 
kritikovao medije koji rade za strane gazde: „Tu je situacija vrlo jasna jer gazda plaća, gazda i traži plasiranje određenih informacija.” Kada je NATO napao, on je bio taj koji je izjavio za Si-en-en: „Spremni smo da se borimo protiv agresora”. Kada su 23. aprila 1999. rakete uništile Radio-televiziju Srbije, odnevši živote 16 zaposlenih, Bi-bi-si je preneo njegovu izjavu: „Ovo je čudovišni zločin bez presedana u istoriji”. U manje rečitom izveštaju njegovog budućeg kompanjona Sadlera na Si-en-enu, taj citat će spasti na dve reči: „kriminalni čin”. Toni Bler će uzvratiti da je bombardovanje televizije bilo „sasvim opravdano”. Na 3. maj, svetski dan slobode medija, NATO će sravniti sa zemljom još jednu medijsku kuću, Radio-televiziju Novi Sad.

Od tada su oba bivša ministra za informisanje napravila zaokret u odnosu na nekadašnjeg neprijatelja, s tim što je Vučićev bio naročito spektakularan. Njegova partija je uostalom unajmila Montgomerija kao savetnika, a kada su došli na vlast, za savetnika vlade postavili su Tonija Blera, koji je 1999. godine među tim istim ljudima važio za crnog đavola. Još koliko 2005. Vučić je recenzirao monografiju elegantnog naslova Engleski pederski isprdak Toni Bler (sic). Bivši nacionalista neguje toplo prijateljstvo i s drugim protagonistima agresije na svoju zemlju, Gerhardom Šrederom i Bilom Klintonom.

GENERALI INVESTITORI

Što se Petreusa tiče, on na grudima ponosno ističe medalju NATO-a za bivšu Jugoslaviju. Godine 1999. u svojstvu ađutanta pomagao je generalu Hjuu Šeltonu, načelniku Združenog štaba oružanih snaga SAD, u planiranju i koordinaciji bombardovanja. Pre nego što će se vratiti kao investitor, Petreus je već bio prisutan u regionu od 2001. do 2002. kao zamenik načelnika SFOR-a (Stabilizacione snage NATO u BiH) i kao zamenik komandanta tajne protivterorističke jedinice koja je bila zadužena za hvatanje Srba sa haških poternica sve dok 11. septembar nije izmenio prioritete pretvorivši savezničke džihadiste u vrhovne neprijatelje. „Tamo je zacrtan njegov budući kurs” zaključuje Fred Kaplan u svojoj biografiji Pobunjenici: 
Dejvid Petreus i plan da se promeni američki način ratovanja (2013, str. 65).

Njegov kolega sa četiri zvezdice, Vesli Klark, glavnokomandujući NATO u vreme bombardovanja Jugoslavije, takođe se ušunjao u svet velikog biznisa (baš kao i generali Odierno, Mek Kristal i Malen; treba podsetiti na to da je Ajzenhauer još 1961. godine upozorio na vojno-industrijski kompleks). Vesli Klark predsedava kanadskoj grupaciji Enviditi enerdži koja usred kontroverzi pregovara o eksploataciji 
vrlo značajnih nalazišta uglja na Kosovu koje su njegove trupe „oslobodile”. Petreus je, doduše potajno, bio glavni pregovarač fonda KKR pri preuzimanju Junajted grupe 2013. godine. Sa srbskim premijerom Aleksandrom Vučićem sretao se u više navrata, kako javno tako i privatno.

SOROŠEVI MILIONI ILI KAKO SE VINUTI U VISINE

Vikiliksova depeša pominje i prelomni trenutak u usponu Junajted grupe. Naime, malom Šolakovom start-apu se 2002. godine osmehnula sasvim izuzetna sreća. Uspeo je da privuče investiciju vrednu deset miliona dolara od Investicionog fonda Jugoistočne Evrope (SEEF). Fondom je upravljao Soroš investment kapital menadžment, kasnije preimenovan u Bedminster kapital menadžment, čiji osnivač je bio 
Đerđ Soroš.

Ovaj društveno aktivni milijarder deli pokoju slučajnu sličnost s Kravisom iz fonda KKR, kao što je odmaralište na obali Atlantika 
u kojem su komšije, i poneku manje slučajnu, kao što je strast za sakupljanje kablovskih operatera na Balkanu.

Počev od Soroševe investicije, započinje eksponencijalni rast SBB-a i njegovo vrtoglavo poniranje u mutne meandre međunarodnih finansija. Nakon Soroša, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prati i podiže ulog, investirajući 15 miliona evra 2004. godine. Ova „evropska” banka čiji najveći deoničar jesu SAD ostaje suvlasnik i suinvestitor Junajted grupe i danas, krajem 2017. godine.

Sorošev fond će se umnožiti u SEEF I i II, koji će istovremeno figurirati kao kupac i prodavac tokom preuzimanja SBB-a od strane Mid Europe 2007. godine. Ta privatna investiciona kompanija rukovođena od bivših visokih funkcionera Svetske banke i MMF-a 
moći će da se pohvali da je utrostručila svoju investiciju zahvaljujući astronomskoj svoti koju je inkasirala od KKR-a.

Đerđu Sorošu (rođenom Švarc) otac esperantista promenio je prezime. Reč „soros” bi na esperantu značila „vinuću se uvis”. Bilo je to povoljno znamenje za malog Đerđa, kao i za Šolakov start-ap koji je tako dalekovido podržao.

A ko je podržao Soroša na početku karijere? Prvobitna sredstva za njegov start-ap, Dabl igl fond, kasnije preimenovan u Kvantum fond, uložio je Žorž Karlvajs iz Bank prive iz Lugana, koja je vlasništvo barona Edmonda de Rotšilda (vidi 
izbrisani članak Vašington tajmsa). Po pisanju Tajm magazina, „Rotšildi i drugi evropski bogataši uskoro su dodali još šest miliona dolara”. Dovoljno za vinuti se uvis, ispostaviće se.

RASIPNIČKE INVESTICIJE U MEDIJSKE GUBITAŠE

Čak i finansijeri kojima ništa nije sveto poštuju jedan sveti zakon: ostvariti profit. Međutim, povraćaj investicije KKR-a u balkanske medije ne nazire se na horizontu. Sektor prolazi kroz takve teškoće da su čak i vodeće akvizicije poput SBB-a u Srbiji i Nove TV u Hrvatskoj poznate po tome što iz godine u godinu ređaju gubitke.

U slučaju SBB-a, džinovsko ulaganje KKR-a iz 2013. nije popravilo stanje. Naprotiv, dostupni 
godišnji izveštaji pokazuju stalno uvećanje gubitaka. Izraženo milionima evra: 33 u 2010, na nuli u 2011, zatim 10,5 u 2012. i 1,4 u 2013. godini. Najzad, 29 u 2014, 33 u 2015. i 35 u 2016. godini. Vidimo da je u 2016. godini ostvaren rekordni gubitak od trideset pet miliona evra.

Objašnjenje? Kupujući medije, Petreus je kupovao uticaj. U tom slučaju postavlja se pitanje koji bi se to deoničar obradovao da mu njegov fond objasni: „Nemamo ni milijardu koju ste uložili, ni profit koji smo vam obećali, ali smo zato zadobili medijski uticaj u Istočnoj Evropi”. Teško je zamisliti da bi penzioneri iz Penzionog fonda Oregona bili oduševljeni. S druge strane, među Petreusovim poznanstvima u Bilderbergu već bi se našao poneko kome bi to moglo odgovarati.

Drugo objašnjenje je da su troškovi naduvani da bi se prijavljivali gubici koji zapravo ne postoje. Zahvaljujući negativnom bilansu, SBB godinama nije platio ni dinar poreza na dobit, iako je samo u 2016. ostvario 170 miliona evra prihoda. Šteta po budžet Srbije mogla bi da dostigne osmocifrene iznose u evrima.

DRŽAVA SE NE MEŠA U SVOJ POSAO

Najveći gubitnici ove sumnjive šeme su građani koji su glavni stvaraoci bogatstva iznesenog u poreske rajeve preko Junajted grupe i koji, naprotiv, plaćaju porez. Zatim, to je konkurencija koja u tržišnoj utakmici nema nikakve šanse protiv privilegovanog teškaša sa onakvim finansijskim kapacitetom, nultim oporezivanjem, prekograničnom kartelizacijom i Si-en-enovom produkcijom. Najzad, to su države koje se odriču ubiranja poreza. Da ne pominjemo njihovu obavezu da zaštite građane i slobodnu konkurenciju.

Države su najpozvanije da ispitaju aktivnosti KKR-a. Samo one imaju sposobnost da nezakonite prakse sankcionišu a rupe u zakonu zatvore.

Države su radije izabrale da zatvore oči. Jedina dosadašnja otkrića o medijskom carstvu KKR-a potekla su od organizacija i pojedinaca izvan vladinog sektora. Što se tiče izmena zakona, od njih su rupe samo narasle, kao što pokazuje izveštaj Medijske opservatorije sa izričitim naslovom: 
Velike sile prekrojile srpske zakone o medijima po meri Balkanskog Si-en-ena.

EVROPSKA UNIJA KAO LOBI

Godine 2014, izgledalo je da se država Srbija i KKR kreću ka neizbežnom sukobu. KKR je planirao da pokrene svoj novi kanal N1 TV, na svojoj mreži SBB/Telemah, u oviru svog krovnog preduzeća Junajted grupe. Istovremeno, vlada je objavila nacrte zakona o medijima. Međutim, jedno je isključivalo drugo, jer su zakoni zabranjivali distributeru da ujedno bude i proizvođač sadržaja. Zabrana je delovala logično: distributer bi favorizovao svoje kanale na štetu konkurencije. Nekoliko godina ranije, Evropska unija je nametnula isti princip javnoj televiziji RTS, koja je morala da se odrekne svoje distributerske mreže.

No, ovaj put će mišljenje Brisela biti obratno, ili bolje reći obrnuto lobiranjem Evropske banke za obnovu i razvoj (suvlasnika Junajted grupe) i advokatske kancelarije Žid Loaret Nuel, angažovane za tu priliku. Nakon još jednog susreta s Petreusom, srbski premijer je presekao: 
N1 je dobrodošla u Srbiju. Država je podnela ostavku.

U avgustu 2014. biće izglasan novi tekst zakona, onaj koji su bankari i advokati izdiktirali preko briselske administracije, umesto originala proisteklog iz izbornog i participativnog procesa. Najurivši narod, transnacionalna finansijska oligarhija zavrnula je ruku Narodnoj skupštini koja više i ne pomišlja da se brani.

Epilog: N1 TV je pokrenuta u oktobru 2014. godine. U martu 2017, kablovski operater SBB uklonio je najgledaniji kanal, javnu televiziju RTS1, s prve pozicije u rasporedu kanala. Na to mesto, koje je za njega bilo rezervisano od početaka televizije, postavio je televiziju N1.

DA LI VLASNIK UTIČE NA SVOJE MEDIJE?

Kada je NATO bombardovao RTS, 1999. godine, njegovo obrazloženje se zasnivalo na ideji da televizija neminovno emituje propagandu svog vlasnika. Budući da je vlasnik bila neprijateljska država i da je propaganda činila deo rata, NATO je zaključio da je televizija oružje u ratu i, shodno tome, legitimna meta.

I N1 ima vlasnike. Među njima se nalazi čak i general koji je učestvovao u tom istom ratu. Što se propagande tiče, njena saopštenja povodom promene numeracije pružaju školske primere manipulacije. Naslov 
Raste politički pritisak da se N1 spusti na mreži SBB-a (N1, 2017) sugeriše da se KKR-ov kanal spušta, a on je podignut. N1 je takođe šampion manipulacija brojevima. Godine 2016, učetvorostručila je broj prisutnih na demonstracijama podržanim od američkih NVO, dok je broj demonstranata protiv NATO-a umanjila čak trideset puta (sic). Za vreme predsedničkih izbora 2017. televizija je pojedinim kandidatima služila kao pres-služba, dok je druge potpuno prećutala.

RATNIK ZA PERCEPCIJU

To što je KKR izbacio demokratiju kroz prozor zbog interesa svog „Balkanskog Si-en-ena”, Petreus će protumačiti kao „
razvoj demokratskih vrednosti”. Biće to jedini put da se neko od gazda N1 izjašnjava u pogledu N1, i to baš pred novinarima N1. Pri tome je, a da ne trepne, istakao njihovu objektivnost i nezavisnost.

Ako ove izjave stoje u suprotnosti sa stvarnošću, to je zato što imamo posla sa stručnjakom za ratove percepcija.

„Teško da je išta u međunarodnim odnosima važnije od istorijskih slika i percepcija koje ljudi nose u svojim glavama.” Ovim citatom Petreus je započeo svoj prvi naučni članak, objavljen 1986, kao i doktorsku disertaciju odbranjenu naredne godine na Prinstonu. Od tada, vojnik-naučnik postaje glavni zastupnik preorijentacije armije SAD. Trebalo je premestiti težište s konvencionalnog rata na borbu protiv pobunjenika (counterinsurgency ili COIN na engleskom) pod sloganom „zadobiti srca i umove”. Svoju doktrinu je 2006. izložio u vojnom priručniku koji je označio prekretnicu (
FM 3-24 Counterinsurgency). Kad postane glavnokomandujući u Iraku i Avganistanu od 2007. do 2011, iskoristiće te zemlje kao laboratorije za primenu svojih teorija. Pošto je izvršio misiju, ostalo mu je samo da napusti armiju koju je revolucionisao nakon brižljivo isplanirane karijere. Kao kadet Vest Pointa udvarao se ćerki dekana, što mu je donelo podsmeh drugova i ruku mlade dame. Zatim je napredovao u senci komandanata Galvina, Vuona i Šeltona. Do seks-skandala iz 2012. bio je miljenik medija koji su mu ugađali hvalospevnim člancima (prefinjeno nazvanim „blow job” tj. „oralni seks” u američkom novinarskom žargonu). Njegov šarm izuzetno naiđe i na pokojeg kritičara, poput admirala Falona koji ga je navodno nazvao „malim kukavičkim uvlakačem”.

OSVOJITI SRCA I UMOVE

Kao dopisni prijatelj Marsela Bižara i oduševljeni čitalac Lartegijevog romana „Centurioni”, Petreus rado priznaje uticaj koji su na njega izvršili francuski autori, pogotovo teoretičar David Galila. To neće sprečiti francuskog ratnog druga, generala Morisa Drijara, da razotkrije Petreusovu krilaticu „zadobiti srca i umove” kao „represivni merčandajzing nad stanovništvom” (vidi odličnu studiju francuske armije 
Gagner les cœurs et les espritsCDEF, 2010, str. 57).

Pravi smisao tog izraza definisan je u priručniku FM 3-24 na sledeći način: „’Srca’ znači ubediti stanovništvo da je uspeh borbe protiv pobunjenika u njihovom najboljem interesu. ’Umove’ znači uveriti ih da sila može da ih zaštiti te da nema svrhe opirati joj se. Zapamtite da ni za jedno nije bitno da li narod voli trupe. Važan je proračunati lični interes, a ne osećanja.” Odeljak „Mediji i bitka za percepcije” nudi bezmalo orvelovska uputstva: „Pažljivo birajte reči… Na primer, da li su protiv-pobunjeničke snage oslobodilac ili okupator?

Oproban u ovakvoj vrsti dvostrukog mišljenja, Petreus uporno govori o „
pobedi” u Iraku iako je intervencija neosporna katastrofa. Region je uronjen u haos, prvobitni razlozi za rat ispali su lažni a proklamovani ciljevi nisu postignuti. U stvarnosti, Petreusov model borbe protiv pobunjenika kombinuje veliku manipulaciju s velikim nasiljem: građanskim ratom, vazdušnim udarima, noćnim racijama, napadima dronova, mučenjem. Takva stvarnost teško se probija kroz medije koji kao da takođe postupaju po Petreusovom priručniku (odeljak „Koristiti jedinstveni narativ”).

Godina 1986. bila je prelomna za Petreusa koji je tada postao teoretičar protiv-pobunjeničkih operacija, član Saveta za međunarodne odnose i upoznao Džejmsa Stila, veterana programa Feniks u Vijetnamu. Stil će u direktnoj komunikaciji s Petreusom obrazovati 
odrede smrti i centre za mučenje u Iraku.

ŠPIJUNAŽA I MANIPULACIJE NA INTERNETU

Petreus je 2010. godine regrutovao prvu armiju botova na internetu (
Američka špijunska operacija za manipulisanje društvenim mrežama, Gardijan, 2011). Njegova komanda Centkom objavila je javni poziv za program za upravljanje internetskim identitetima, koji bi omogućio da 50 korisnika upotrebljavaju 500 lažnih naloga „bez bojazni da će sofisticirani protivnici moći da ih otkriju”.

Nekoliko godina kasnije, brojni novinari će se okomiti na slične aktivnosti Rusije ali će začetnički američki primer po pravilu biti prećutkivan. Tako na primer 
članak portala Obs-Ri89 nabraja čak pet umešanih država pa opet sa spiska izostavlja SAD.

Vojno lice u Petreusu odlično razume da su informacio


  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »