Okrugli sto u Palati Srbija: Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema

Okruglom stolu su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, direktor Policije Vladimir Rebić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, kao i predstavnici sektora bezbednosti, prenosi Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

Ministar Vulin je poručio da Srbija što pre mora da reši problem nacionalnog pitanja, da treba pregovarati i razgovarati sa Tiranom, kao i da naš odnos prema regionu, prema susedima, mora biti ekvivalentan njihovom odnosu prema predstavnicima srpske zajednice koji žive u njihovim državama. Ministar Vulin se osvrnuo i na kritike u kojima se govori da je uključivanje predstavnika Vojske i bezbednosnih struktura u unutrašnji dijalog, ujedno političko pitanje, pogrešno i da govori o militarizaciji društva.

- Nema neutemeljenije kritike od ove. Vojska Srbije, uz bezbednosne strukture ove zemlje, je jedna od najpoštovanijih delova naše zajednice i društva i upravo zato ne samo da ima pravo, već ima i obavezu da kaže šta misli. Sigurno više nego nekakve vladine i nevladine organizacije koje smatraju da je njihovo postojanje dovoljno da mogu da govore i misle o čemu god hoće, a najistaknutije institucije ovog naroda, koje vekovima traju, nemaju pravo da misle. Naravno da će Vojska Srbije ispuniti svaki zadatak, svako naređenje koje dobije od svog vrhovnog komandanta, i za to predviđenih organa države Srbije na osnovu Ustava i zakona, ali ljudi koji su svoj život proveli i posvetili bezbednosti ove zemlje imaju pravo i obavezu da političarima ove zemlje, onima koji odlučuju, kažu u kom pravcu određene odluke mogu da vode, kako će se sprovoditi, koliko će u bezbednosnom ili ekonomskom smislu biti vredne, odnosno koliko će koštati. Tako ja doživljavam naš današnji skup, kao skup stručnih ljudi koji će izneti svoje stavove koji mogu da pomognu državnom rukovodstvu, ali i čitavoj naciji kada bude formulisala svoj stav po pitanju Kosova i Metohije, odnosno unutrašnjem dijalogu, rekao je ministar Vulin.



Prema njegovim rečima, inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da razgovaramo i razmišljamo o Kosovu i Metohiji je akt izuzetne političke i lične hrabrosti.

- Mogu slobodno da kažem da u protekla dva veka niko nije imao hrabrosti da tako duboko uđe u suštinu kosmetskog problema. Na tome treba da mu budemo zahvalni, i za priliku koju smo dobili, ne da se o nama odlučuje već da odlučujemo. Tu hrabrost treba podržati i svojim primerom stati uz nju. Teza da je zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji pogrešan i neodrživ za nas je apsolutno tačna. Ona je odgovorna i prema nama i prema budućnosti naše dece. Ali upravo zato moramo poći i korak dalje i reći da kosmetski zamrznuti konflikt nije jedini zamrznuti konflikt koji srbski narod ima i da sukob sa albanskom nacijom, koji vidimo na prostoru Kosova i Metohije, nije jedini sukob i nije to jedina nacija sa kojom bismo imali šta da razgovaramo o položaju  našeg naroda i o budućnosti. Ukoliko kosovski konflikt nije dobar ni za budućnost Srba ni Albanaca, onda ni zamrznuti konflikti na drugim prostorima našeg etničkog prostora nisu ni najmanje dobri ni za nas, ni za budućnost naše dece, ni za budućnost svih ostalih naših suseda na Balkanu, istakao je ministar Vulin.

On je dodao da pitanje Kosova i Metohije nije jedino otvoreno pitanje koje imamo sa samim sobom, ali ni sa drugima.

- Kosovo i Metohija jesu, i vrlo često izgledaju kao jedino bitno pitanje u našem nacionalnom smislu, ali to jednostavno nije tako. Rešavanje pitanja Kosova i Metohije ne može da se reši bez rešavanja nacionalnog pitanja Srba na Balkanu. Moramo prihvatiti činjenicu da nakon dva veka uporne, istrajne, tvrdoglave, žilave borbe, nekada više nekada manje uspešne, srbski narod nije rešio svoje nacionalno pitanje. Građanski rat koji je razbio Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju ostavio je srbski narod podeljen, razbijen, ostavio ga je u državama koje nije birao, u državama koje ga vrlo često smatraju remetilačkim faktorom zbog činjenice njegovog postojanja. Tako proizilazi zaključak da je građanski rat na prostoru bivše SFRJ, ma koliko različit bio u svojoj suštini, imao jednu zajedničku crtu – sukob i obračun sa Srbima. Čak i tamo gde organizovanih Srba nije bilo ili tamo gde se nije moglo ni zamisliti da je sukob sa Srbima moguć. Zato sada, kada sagledavamo stanje našeg naroda, kada sagledavamo gde sve živi i kako živi, moramo poći od toga da rešavanje samo jednog dela srbskog nacionalnog pitanja neće osloboditi našu decu tereta njenog rešavanja, baš kao što se odnos sa Albancima neće rešiti samo na prostoru Kosova i Metohije, istakao je Vulin i dodao da moramo prihvatiti novu realnost.

- A nova realnost je da će nakon što Makedonija, kao što se očekuje, ubrzano uđe u sastav NATO pakta, svi Albanci sa izuzetkom dve opštine na prostoru južne Srbije, živeti u jednom bezbednosno i suštinski političkom prostoru. I moramo prihvatiti realnost da će sve države na Balkanu, u kojima je albanska nacija bila dominantna, imati potpuno isti politički odnos i politički stav kada su u pitanju Srbi i Srbija. Nema i neće biti suštinske razlike između politike Albanije, Makedonije, Crne Gore i teritorije koju zovemo kao Kosovo i Metohija, kada je u pitanju Srbija i odnos prema Srbima i srbskim interesima, bez obzira odakle pitanje dolazilo. I to moramo prihvatiti kao činjenicu, istakao je Vulin.

Kako je naglasio, upravo zbog toga, proces stvaranja Velike Albanije mora biti zaustavljen.

- Suštinsko pitanje na koje mi ovde pokušavamo da nađemo odgovor je kako zaustaviti Veliku Albaniju. Zato, kada čujemo izjave o dolasku u Niš, to nisu izjave političkih avanturista, ni slučajni emotivni izlivi besa zbog formiranja Specijalnog suda. To je poruka jasne politike koja nikada nije naišla na osudu ni jednog jedinog političkog predstavnika albanskog naroda u svim državama o kojima sam govorio. To su poruke koje moramo ozbiljno shvatiti, i zato proces zaustavljanja Velike Albanije mora da započne upravo na prostoru Kosova i Metohije. Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkog završetka ne može da se okonča a da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno. Podrazumeva se da Briselski sporazum, sa svim njegovim rezultatima, mora biti najpre do kraja sproveden, i formiranje Zajednice srbskih opština i sve ostalo, rekao je ministar odbrane.



Prema njegovim rečima, Srbija ne može sebi da dozvoli ustupanje prostora, ni političkog ni ekonomskog, ne može sebi da dozvoli da se Velika Albanija stvara na njenim granicama, a da njene granice određuju drugi.

- Otuda moramo priznati da mi ne pregovaramo i ne razgovaramo i ne tražimo rešenje sa Prištinom. Mi rešenje tražimo, bar sada, sa Tiranom. Albanski faktor na Balkanu nije nasumičan, nije rascepkan, ne živi u više država. On je jedinstven, određen, sa vrlo jasnim idejama i pravcima. Ne može se zamisliti različito političko delovanje predstavnika albanske zajednice, bez obzira gde oni žive na prostoru Balkana. A zašto se onda tako često insistira na tome da predstavnici Srba u različitim državama treba da misle različito, da se različito ponašaju i da se prema svojoj matici vrlo često odnose gotovo sa neprijateljstvom. Sve su ovo stvari koje nas moraju nositi kada se budemo određivali kao nacija, ne samo kao političari, već kao nacija, po pitanju unutrašnjeg dijaloga, odnosno odnosa prema Kosovu i Metohiji, naglasio je ministar Vulin.

On je rekao da naš odnos prema regionu, prema susedima, mora biti ekvivalentan njihovom odnosu prema predstavnicima srpske zajednice koji žive u njihovim državama.

- Nije moguće zatirati pravo na postojanje srbskom narodu, ograničavati upotrebu njegovog jezika, pisma, zabranjivati njegovu istoriju, predstavljati ga remetilačkim faktorom, faktorom koji je večita opasnost za postojanje svake od tih država i govoriti da su odnosi sa Srbijom dobri, da su u uzlaznoj liniji ili da će biti još bolji. Nije moguće. Kakav odnos imate prema Srbima sa kojima živite, takav odnos imate i sa državom kraj koje živite. Nikako drugačije. Država Srbija ima legitimno, pa i ustavno pravo, da štiti svoje državljane i sunarodnike, bez obzira gde oni živeli. Upravo zbog toga i sve ostale zemlje koje imaju privilegiju da na njihovom prostoru živi veći ili manji broj Srba, prema njima moraju da se ponašaju sa poštovanjem kakvim bi trebalo da se ponašaju i prema državi Srbiji. Zato naša politika mora da bude baš takva. Kada su u pitanju naši regionalni odnosi, naše prvo pitanje je, ili bi trebalo da bude, kako se ponašate prema Srbima sa kojima živite. Kako njih poštujete, tako poštujete i državu Srbiju, poručio je ministar Vulin.

On je istakao da ne govori nužno o teritorijalnom pitanju, kada govori o srbskom nacionalnom pitanju.

- Ono nije nužno. Ono je moguće i ne sme biti isključeno. Ali nije jedino moguće, jer da jeste onda bismo potpuno izgubili iz vida sve one Srbe koji teritorijalno ne mogu ni na koji način da budu povezani sa maticom. Ja ovde govorim o položaju Srba, kada govorim o pokušaju rešavanja našeg nacionalnog pitanja govorim o srbskom nacionalnom pitanju i našoj brizi o Srbima gde god oni žive. Nažalost, vrlo često čujemo u redovima našeg naroda, da je svaki pokušaj rešavanja srbskog nacionalnog pitanja zapravo poziv na rat, sukobe, ali vrlo retko čujemo da je takozvana Prirodna Albanija, što je samo jedan eufemizam za Veliku Albaniju, suštinski izvor nestabilnosti na Balkanu i opasnost za sve koji na njemu žive. Nemojmo zaboraviti, Srbi nisu pokazali tendenciju naseljavanja na bilo čijem drugom prostoru, osim na prostoru gde i sada žive. Neki drugi narodi to jesu radili, poručio je ministar odbrane.



Činjenica je, kaže on, da na sva ova pitanja moramo pronaći odgovor i činjenica je da politika koju predlažem zahteva široku podršku i razmišljanje čitavog naroda.

- Činjenica je da će se upravo oni koji su smatrali da je proces promena granica na Balkanu vrlo moguć, kada je u pitanju srbski etnički prostor, sa velikom žestinom obrušiti na svakog ko pomene da su promene granica na Balkanu moguće i nakon 1999. godine. Naš odnos zato mora biti na prvom mestu pragmatičan, logičan, ali isto tako jasno određen da i Balkanu i ostatku sveta možemo da poručimo da će stabilnost Balkana zavisiti od toga koliko su balkanski narodi sigurni i zadovoljni i svojim nacionalnim pitanjima. SFRJ nije razbijena, nije se raspala i nije prestala da postoji zato što je njena ekonomija bila loša ili zato što nije imala ideologiju i smisao svog postojanja, ili zato što nije uspela da reši nacionalno pitanje. Sukobi na Balkanu su uvek sukobi nacija. Ponekad velike sile svojim angažovanjem uspeju da ih zamagle ili odmere na neki drugi način, ali na kraju se pokaže jedna istina, da na Balkanu onaj koji nije uspeo da reši nacionalno pitanje nije uspeo da reši problem mira i stabilnosti za duži vremenski period, rekao je ministar Vulin.

On dodaje da je naša borba da obezbedimo mir, stabilnost, održivost života svih nacija na Balkanu.

- Naš posao je i da na današnjem skupu obezbedimo mogućnost budućnosti naše dece, ali tako što ćemo sada postaviti ova teška pitanja i pokušati da nađemo odgovore na njih. Naravno da naš bilateralni sporazum sa predstavnicima albanske nacije, i svih onih koji smatraju da je Balkan prostor njihovog života, ne bi mogao da bude funkcionalan bez prihvatanja i podrške velikih sila. Zato je to takođe krak po kome moramo raditi i tražiti da se i oni izjasne o budućnosti ovog prostora, na prvom mestu poštujući ono što narodi sa ovih prostora žele i traže. Evropske integracije, koje jesu strateški cilj naše zemlje ne mogu biti uslovljene odustajanjem od početka rešavanja nacionalnog pitanja Srbije. Evropske integracije ne mogu biti povod ili razlog da odustanemo od rešavanja nacionalnog pitanja Srba. Dva veka pokušavamo da rešimo svoje nacionalno pitanje, dva veka pokušavamo da budemo svoj na svome, da sami odlučujemo o sebi, kako ćemo rasti i napredovati, gde ćemo živeti. Ne možemo posle dva veka preneti tu odluku u ruke briselske ili bilo koje druge birokratije. O tome mogu da odluče samo Srbi i niko drugi, rekao je ministar odbrane.

Zato evropske integracije ne smeju da budu povezane sa našom željom da se odredimo prema sebi i da konačno nakon dva veka uspeha i neuspeha, borbe, nekad lutanja, nekad jasnog pravca, nađemo konačno način da odredimo sebe prema svetu i prema sebi samima, poručio je ministar Vulin.

- Ovo je moj skromni doprinos, ovo je moje mišljenje kao političara i kao pripadnika ovog naroda. Ovo nije mišljenje Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije. Ovo je moj stav, a Vojska Srbije će kao i uvek u istoriji svog naroda, biti na strani svog naroda i biti onaj oslonac koji se nikada ne izmiče, zaključio je ministar Vulin.