BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Američ­ki medijski prsti u Sr­biji

Američ­ki medijski prsti u Sr­biji
31.01.2018. god.
In­vesti­cio­ni fond KKR ima televiziju N1, kablovskog operatera SBB a kupovinom nor­veškog ope­ratera sti­ču i mobil­nu telefoniju s tri milio­na pretplatnika


Na srp­skom tr­ži­štu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja i in­for­mi­sa­nja ame­rič­ki ka­pi­tal će, u sko­ri­joj bu­duć­no­sti, bi­ti zna­ča­jan fak­tor. Na ova­kav za­klju­čak na­vo­di to što je nji­hov in­ve­sti­ci­o­ni fond „Kol­berg Kra­vis Ro­berts” (KKR) sa­svim iz­ve­sno ku­pac „Te­le­no­ro­ve” mo­bil­ne mre­že ne sa­mo u Sr­bi­ji već i u re­gi­o­nu. 

KKR je, pod­se­ća­nja ra­di, 2013. go­di­ne pre­u­zeo ka­blov­skog ope­ra­te­ra SBB, a pre­ko svo­je ćer­ke fir­me „Ju­naj­ted gru­pe” u Sr­bi­ji po­se­du­je i Te­le­vi­zi­ju N1, kao i To­tal TV, „Grand pro­duk­ci­ju”, Sport klub, Si­ne­ma­ni­ju i de­či­ji ka­nal Ul­tra. Zna­či da već ima­ju te­le­vi­zi­ju, ka­blov­skog ope­ra­te­ra s ve­li­kim tr­ži­šnim uče­šćem, a ku­po­vi­nom nor­ve­škog „Te­le­no­ra” sti­ču ope­ra­te­ra mo­bil­ne te­le­fo­ni­je s tri mi­li­o­na pret­plat­ni­ka. U eri sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je ja­sno je ko­li­ko su ove de­lat­no­sti po­ve­za­ne i ko­li­ko ima­ju ve­li­ki uti­caj.

Pre ne­ko­li­ko da­na Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je je pro­tiv SBB-a po­kre­nu­la po­stu­pak zbog vi­ših ce­na uslu­ga. Ma­njin­ski part­ner u SBB-u je bi­zni­smen Dra­gan Šo­lak. 

Mah­mud Bu­ša­tli­ja, kon­sul­tant za stra­na ula­ga­nja, ka­že da je po­seb­no in­te­re­san­tan po­li­tič­ki aspekt ove ku­po­vi­ne ima­ju­ći u vi­du da je za­štit­no li­ce KKR-a biv­ši šef CIA Dej­vid Pe­tre­us, kao i mo­ti­vi ovog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da za ula­zak u po­slo­ve sa te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma u ovom de­lu Evro­pe..

– KKR ula­zi u te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je i ti­me pre­ko in­ter­ne­ta u sfe­ru jav­nog in­for­mi­sa­nja. Već ima­ju te­le­vi­zi­ju N1, a pri­ča se da su u pre­go­vo­ri­ma sa grč­kim vla­sni­kom da­le­ko od­ma­kli da ku­pe Pr­vu TV i O2. Ne­ja­sna je in­for­ma­ci­ja da li KKR da­je dve mi­li­jar­de evra sa­mo za „Te­le­nor” u Sr­bi­ji ili za či­tav re­gi­on. Ne ve­ru­jem da to­li­ko da­ju za re­gi­on, jer je to ma­lo. Ako pak to­li­ko da­ju sa­mo za Sr­bi­ju, on­da su „Te­le­no­ro­vu” mo­bil­nu mre­žu pre­pla­ti­li. A ka­da ne­ka ku­po­vi­na ima no­tu i po­li­tič­ke in­ter­ven­ci­je, on­da se ne­što pla­ti i vi­še ne­go što vre­di – ka­že Bu­ša­tli­ja.

On do­da­je da ne bi tre­ba­lo smet­nu­ti s uma da „Te­le­nor” ni­je nu­dio na pro­da­ju po­slo­va­nje u re­gi­o­nu, već da se ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond „gu­ra” da ku­pi nji­hov bi­znis. Ka­da je ta­kva si­tu­a­ci­ja, pla­ća se vi­še od tr­ži­šne ce­ne. Vi­si­na tran­sak­ci­je, po nje­mu, ne­ma oprav­da­nja u na­šim pri­li­ka­ma, jer ni­smo tr­ži­šte u raz­vo­ju na ko­me će se po­ve­ća­ti broj pret­plat­ni­ka. 

– Bal­kan je po­pri­šte bor­be za in­for­ma­ci­je i uti­caj i oči­gled­no SAD ne ža­le pa­ra da uđu u sfe­ru jav­nog in­for­mi­sa­nja. S dru­ge stra­ne, Ru­si­ja ni iz­bli­za to ne či­ni, jer nji­hov Sput­njik je jed­na ma­la agen­ci­ja s ma­lo za­po­sle­nih. Ru­si dru­gih ne­ma­ju – ka­že Bu­ša­tli­ja. 

On do­da­je da ono što nas tre­ba da za­bri­ne je­ste to da li će svoj do­mi­nan­tan po­lo­žaj u ka­blov­skoj mre­ži KKR da pre­sli­ka i na ši­re pod­ruč­je, od­no­sno da li će da zlo­u­po­tre­bi svo­ju po­zi­ci­ju i neo­sno­va­no po­dig­ne ce­ne uslu­ga. Ne mo­ra ne­ko da ima vi­še od 50 od­sto tr­ži­šta pa da bu­de mo­no­po­li­sta, do­mi­nan­tan po­lo­žaj se mo­že zlo­u­po­tre­bi­ti na raz­ne na­či­ne. Jer, za­bo­ra­vlja se da je „Te­le­nor” pre ne­ko­li­ko go­di­na do­bio i li­cen­cu za fik­snu te­le­fo­ni­ju, a da im je uvo­đe­nje fik­sne te­le­fo­ni­je uspo­re­no za­to što im „Te­le­kom” ni­je omo­gu­ća­vao pri­stup mre­ži. SBB ta­ko­đe ima fik­snu te­le­fo­ni­ju, a i vi­sok pro­ce­nat tr­ži­šta van Be­o­gra­da – ka­že Bu­ša­tli­ja.

Lju­bo­drag Sa­vić, pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, ka­že da kon­cen­tra­ci­ja naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih de­lat­no­sti ko­je ima­ju i ve­li­ki uti­caj u stra­nim ru­ka­ma ni­je do­bra za jed­nu dr­ža­vu. Ali ona tu ni­šta ne­će mo­ći da ura­di. Do­da­je da „Te­le­nor” od­la­zi iz Sr­bi­je jer Nor­ve­ža­ni ni­su za­do­volj­ni za­ra­dom a to se vi­de­lo i po pro­da­ji Te­le­nor ban­ke pro­šle go­di­ne. Za in­ve­sti­ci­o­ne fon­do­ve va­ži da ku­pu­ju pa pre­pro­da­ju za vi­šu ce­nu. Me­đu­tim, Sa­vić ne oče­ku­je da će KKR ta­ko da se po­na­ša. 

On pod­se­ća da je Alek­san­dar Vu­čić u svoj­stvu pre­mi­je­ra re­kao da je naj­tu­žni­ji što „Te­le­kom” ni­je pro­dat, a kao ar­gu­ment za pro­da­ju je bi­lo to što ne mo­že da iz­dr­ži kon­ku­ren­ci­ju.

– Sa­da vi­di­mo da se pr­vi iz kon­ku­ren­ci­je po­vu­kao „Te­le­nor”. Za me­ne je ar­gu­ment da „Te­le­kom” ne tre­ba pro­da­ti to što se za srp­sko tr­ži­šte bo­re „Te­le­nor”, VIP i sa­da KKR, pa za­što ne bi i na­ša dr­ža­va. „Te­le­nor” je li­cen­cu pla­tio 1,5 mi­li­jar­di evra, a po­slo­vao je i s pro­fi­tom po­sled­njih de­set go­di­na. Ka­da se sve to zbro­ji, ja­sno je da do­ma­ća mo­bil­na mre­ža vi­še do­no­si vla­sni­ku od jed­no­krat­ne pro­da­je za oko mi­li­jar­du evra, ko­li­ko su in­ve­sti­to­ri nu­di­li – ka­že Sa­vić.

Mi­lan Ko­va­če­vić, sa­vet­nik za stra­na ula­ga­nja, ka­že da Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je mo­ra da vo­di ra­ču­na o to­me ko­li­ki će tr­ži­šni udeo da do­bi­je KKR i da ne do­pu­sti ve­ću kon­cen­tra­ci­ju.

Dejvid Pe­tre­us zaštitno lice KKR-a

Iako je u našim mediji­ma Dejvid Pe­tre­us najčešće spo­minjan kao vla­snik KKR-a, on to zapra­vo nije. Či­nje­nica je da je biv­ši šef CIA samo direk­tor KKR insti­tuta. Me­đu­tim, u javnosti se vrlo često poja­vlju­je kao zaštitno lice ovog investi­cio­nog fon­da. Podseća­nja radi, ovaj investicio­ni fond je počet­kom 2014. godine bio zainteresovan i za kupovinu „Du­nav hra­na gru­pe” u okviru koje poslu­ju „Imlek”, „Bambi–Ba­nat” i „Knjaz Mi­loš”. U tom poslu, među­tim, pre­tekli su ih „Mid Evro­pa partneri”.

Jovana Rebrenović,
Politika



  • Izvor
  • Stiže novi vlasnik u poslovnu zgradu? (Foto Vikimedija) / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »