RT: Kako su SAD otišle od podrške Kurda, do podrške Turskoj protiv njih za samo devet dana
Izvor: Vostok / RT, Igor Ogorodnjev
Američki državni sekretar Reks Tillerson je ostao uzdržan jer se Vašington očajnički bori da ne bi bio isključen iz Sirije od svojih saveznika - nakon krize kojoj su SAD pomogle da eskalira pre samo nekoliko dana.
Za svo uzdržavanje i preokret stava koji američki zvaničnici sada rade, hronologija dešavanja od Afrina do Ankare je iznenađujuće jednostavna.
13. januar
SAD najavljuju stvaranje "Pograničnih bezbednosnih snaga" pod rukovodstvom Kurda, da odbiju "oživljavanje Islamske države", koje deluju na četvrtini teritorije Sirije koju sada kontroliše kurdska manjina.
15. januar
Turski predsjednik Redžep Taip Erdogan naziva ove snage "vojskom terora" i obećava da će ih "zadaviti prije nego što se rode", rekavši da će uskoro napasti severozapadnu sirijsku enklavu Afrin. Ankara je saopštila da ih SAD nisu konsultovale i da je Vašington prekršio obećanje da više neće naoružavati kurdske snage, a koje Turska smatra za teroriste.
17. januar
Tilerson medijima: "Ta cela situacija je pogrešno prikazana, pogrešno opisana, neki su pogrešili. Uopšte ne stvaramo "Pogranične bezbednosne snage".
U međuvremenu, portparol Pentagona Adrian Rankin-Galovej govori o 8.000-10.000 kurdskih militana u Afrinu: "Mi ih ne smatramo delom naših operacije protiv terorista i mi ih ne podržavamo. Nismo uopšte povezani sa njima. "
20. januar
Turska napada Afrin. Ako ovde nije bilo dovoljno neiskrenosti, vazdušni napadi Turske i kopnena operacija nazvani su operacija "Maslinova grana". Turska je saopštila da će u okviru sirijske granice stvoriti duboku "bezbednosnu zonu" dubine 30 kilometara i najavila plan ofanzive dalje na istok.
21. januar
"Turska je saveznik NATO-a, to je jedina zemlja NATO sa aktivnim pobunjenicima unutar svojih granica i Turska ima legitimne bezbednosne probleme", rekao je američki ministar odbrane Džejms Matis. "Rešićemo ovo."
22. januar
Tilerson Turskoj: "Da vidimo da li možemo sarađivati s vama kako bismo stvorili vrstu bezbednosne zone koja vam je možda potrebna." Vrsta zone bezbednosti koja će delovati na istoj teritoriji kao "Pogranične bezbednosne snage"? Te snage koje su navodno bile suštinske za operacije za poraz terorista? Nevažno je i sve ovo.
foto: REUTERS / RT
Sada, Tilerson zaslužuje neku simpatiju. Ako se Al-Kaida pretvorila u Islamsku državu poslednji put kada su američke snage napustile region, u šta će se Islamska država pretvoriti? Tursko-kurdske tenzije takođe predstavljaju sukob, i nije krivica Vašingtona što Ankara njen saveznik u NATO-u, dok su kurdske snage pružile najveću motivaciju SAD-u protiv Islamske države. Sve u svemu, Vašington sada pokušava da napravi najbolje od loših ruku.
foto: REUTERS / RT
Ali, cela epizoda je simbolična za neusklađenu i propalu strategiju koju su Sjedinjene Države u proteklih sedam godina imale u Siriji. Šta su mislile SAD da će se desiti nakon stvaranja "pograničnih bezbednosnih snaga"? Kao i tinejdžer koji se neočekivano vraća kući sa tetovažom, nije unapred rekao Ankari jer je sigurno shvatio kakva će biti reakcija, ili su možda potcenile Erdoganov bes - i opet - pre nego što izbace niz neuporedivih negiranja.
Veći problem je što Vašington podržava strane koji imaju malo zajedničkih ciljeva izvan svoje misije da unište Islamsku državu - što za većinu njih više nije prioritet, a za neke nikada nije ni bio. I pored skoro legendarnih pro-demokratskih pokreta iz 2011. godine, nijedan od njih uopšte ne deli američke ciljeve.
U stvari, većina verovatno dovodi u pitanje zašto su SAD čak i tamo. Za Sirijce, ovo je njihov sopstveni sukob, Turska graniči sa njom, Kurdi su dugo želeli svoju vlastitu državu, pa je čak i Rusija tu po zvaničnom zahtevu Asada. Želja Amerikanke da oboji svojim bojama Kurde ili Tursku ili bilo koga drugog u Siriji pokazuje da će rvanje postati deo post-konfliktne faze, ali svi ostali imaju veću motivaciju, veći legitimitet ili oboje. Dakle, na trenutnom nivou angažovanja - gde ne može čak ni da podrži svoje konje na nedelju dana - Vašington je verovatno najbolji u tihom pomaganju, ne paleći šibice, a zatim udaljavajući se sramotno, dok drugi vode stvarne ratove.
- Izvor
- foto: Reuters / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...
Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...
Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...
Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.
Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.