BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Izbeći nuklearni rat po svaku cenu: Kako je SSSR hteo da postane član NATO-a

21.01.2018. god.


Da li je Hladni rat bio neizbežan? Pojedini naučnici smatraju da je on mogao biti izbegnut. Krajem 1940-ih i početkom 1950-ih sovjetska vlast je razmatrala pitanje ulaska u NATO, a Staljinovi naslednici su čak i podržali tu ideju sredinom 1950-ih. Da li je to bila obična samoreklama sovjetskog rukovodstva ili iskrena želja da se obustavi opasno rivalstvo dveju supersila i prekine Hladni rat?

Ideja o pridruživanju Moskve NATO-u već je „lebdela u vazduhu“ u glavnom gradu Rusije kada je 1949. godine formirana Severnoatlantska alijansa. Podstakle su je i diskusije u britanskom parlamentu o tome da Moskvu treba pozvati u novu bezbednosnu organizaciju. Tada je Hladni rat već bio u toku, ali je još uvek bilo živo i sećanje na zajedničku borbu protiv nacističke Nemačke.

U tom kontekstu je ministar spoljnih poslova SSSR-a Andrej Višinski uputio Londonu predlog da se razmotri mogućnost pridruživanja Moskve bezbednosnom klubu. Međutim, sovjetska ideja je ostala bez odgovora.

Zašto se Staljin smejao? 

Zvanična ceremonija potpisivanja Sporazuma o formiranju Severnoatlantskog pakta (NATO) u Vašingtonu 4. april 1949. godine.

Ovo pitanje je u nekom smislu ponovo pokrenuto 1952. godine u susretu francuskog ambasadora u Moskvi Luja Žoksa sa sovjetskim liderom Josifom Staljinom. Francuski diplomata je objasnio da je NATO, po rečima francuskog lidera generala De Gola, mirovna organizacija čije postojanje nije u suprotnosti sa Poveljom UN. Staljin se nasmejao i pitao treba li (kada je već tako) da SSSR uđe u NATO.

Po rečima istoričarke Natalije Jegorove, verovatno je to bila Staljinova ironija. Međutim, mnogi naučnici su skloni da vide u tome i ozbiljnije motive. Istoričar Nikolaj Kočkin je jedan od njih. On svoje mišljenje zasniva na činjenici da je 1951. godine SSSR u više navrata najavio kako će Moskva „ući u alijansu“ ukoliko ova bude usmerena protiv eventulne buduće nemačke agresije (sudbina podeljene Nemačke bila je u tom periodu najakutnije pitanje u Evropi).

Sovjetske brige

Sa druge strane, Staljin je smatrao da NATO „podriva UN“ jer ta alijansa ima „agresivni karakter“ budući da se radi o „zatvorenoj vojnoj formaciji država“ u uslovima kada ne postoji sporazum o bezbednosti u Evropi.

Kada je 1954. godine trijumvirat Staljinovih naslednika (Nikita Hruščov, Georgij Malenkov i Nikolaj Bulganjin) obvnovio ideju o pridruživanju alijansi, Moskva je postavila određene uslove. Ona je insistirala na principu suvereniteta polazeći od toga da niko nema prava da se meša u unutrašnje poslove drugih zemalja. Moskvi se takođe nije dopadalo američko vojno prisustvo u Evropi, tako da je ona bila zainteresovana za uklanjanje američkih baza sa kontinenta.

Sovjetski političari Nikita Hruščov, Nikolaj Bulganjin i Georgij Maksimilijanovič Malenkov.

Kompromis Moskve

Kada je sovjetsko rukovodstvo 31. marta 1954. godine uputilo zapadu zvaničan predlog, u njemu ovi uslovi nisu bili posebno naglašeni. Kočkin navodi belešku tadašnjeg ministra spoljnih poslova u kojoj se kaže: „Pitanje naše zabrinutosti ... sada treba da bude formulisano dosta uopšteno, kako se vlastima velikih sila (Velike Britanije, Francuske i SAD) ne bi pružao povod da ovaj predlog okarakterišu kao propagandistički potez“.

Predlog je dopunjen još jednom sovjetskom idejom – sklapanjem opšteevropskog sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, što u nekom smislu podseća na današnje mehanizme bezbednosti u okviru OEBS-a.

U želji da otkloni eventualnu kritiku od strane Zapada, Moskva je dodatno ublažila svoje stavove, predloživši da se SAD pridruže predloženom evropskom sporazumu. Pre toga je sovjetska vlast stajala na stanovištu da Vašington nema nikakve veze sa evropskim pitanjima.

Pretnja civilizaciji

Šta je primoralo sovjetsku vlast da predloži sklapanje sporazuma o evropskoj bezbednosti i razmotri mogućnost članstva SSSR-a u NATO-u? Motivi Moskve se mogu naslutiti iz govora koji je sovjetski premijer Georgij Malenkov održao 12. marta 1954. godine. On je ostavio po strani tradicionalni ideološki kliše i upozorio na opasnost od uništenja ljudske civilizacije u Trećem svetskom ratu, koji će neizbežno biti nuklearni.

Zapad je u maju 1954. godine odbio predlog Moskve, izjavivši da je članstvo SSSR-a u alijansi nespojivo sa demokratskim i odbrambenim ciljevima NATO-a. Ideja o sklapanju sporazuma takođe nije podržana.

Po mišljenju istoričara Džefrija Robertsa, Sovjeti su tada „bili otvoreni ... za ozbiljnu diskusiju o stvaranju opšteevroskih bezbenosnih struktura i za pregovore koji bi mogli rezultirati završetkom Hladnog rata“.

Britanski naučnik žali što Zapad nije „fleksibilnije reagovao“ na sovjetski predlog.

Aleksej Timofejčev,

Russia beyond



  • Izvor
  • Josif Staljin (u centru), Vjačeslav Molotov (levo), Andrej Višinski (desno) na Potsdamskoj konferenciji. Jevgenij Haldej/Sputnik / Russia beyond/ vost


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »