BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Raspršen san Katalonaca o nezavisnosti

Raspršen san Katalonaca o nezavisnosti
20.01.2018. god.

Katalonija nije Španija a Katalonci nisu Španci. Ovo su činjenice koje moramo da upamtimo da bi smo shvatili šta se dešavalo u i oko Katalonije ovih dana. Španski Ustavni sud je raspustio nezavisnost Katalonije i aktivirao član 155 Ustava kojim se nameće direktna uprava nad Katalonijom od strane španske centralne vlade. Ukida se nezavisnost Katalonije koju je nedavno proglasila katalonska skupština sa Karlesom Pučdemonom na čelu.

Osim toga 21. decembra raspisaće se parlamentarni izbori u Kataloniji pod pokroviteljstvom španske vlade. Španija očigledno želi da svim mogućim pravnim lekovima koji joj stoje na raspolaganju uništi želju Katalonaca za nezavisnošću. Međutim to joj neće poći za rukom jer će mere prinudne uprave još više povećati jaz između Katalonskog i Španskog naroda. Katalonci govore svojim jezikom koji je sličniji italijanskom i francuskom nego španskom i portugalskom. Osim jezika Katalonce i Špance razdvajaju brojni običaji kao i radna etika. U Barseloni, glavnom gradu Katalonije prisutna je dvojezičnost dok se u drugim regijama Katalonije govori katalonskim jezikom. Katalonija je posle 40 godina Frankove diktature dobila autonomiju 1978 godine. Ali je ta autonomija sada ukinuta.Raspušten je celokupni katalonski parlament a Pučdemon i još nekoliko njegovih ministara optuženo je za pobunu i secesionizam zbog čega mogu biti osuđeni na 30 godina zatvora.

Svet je (Rusija i Kina se nisu oglašavale) u potpunosti podržao Španiju jer se zna da će se Z. Evropa vrlo brzo, a samim tim i Evropska Unija, brzo raspasti na državice koje su nacionalistički orijentisane. Pošto je negde moralo da stane obrušilo se na Kataloniju i na pleća Karlesa Pučdemona. Finska je bila spremna da prizna Kataloniju i to samo ona od svih evropskih država i da ju je priznala to bi otvorilo Pandorinu kutiju.“ Finska bi mogla da postane prva zemlja koja će zvanično priznati Kataloniju kao republiku, a taj potez bi tu skandinavsku zemlju mogao direktno da suprotstavi Evropskoj uniji, piše londonski „Dejli ekspres“.

Poslanik iz Laponije Miko Karna najavio je, naime, da će u Parlamentu Finske podneti predlog da se prizna novonastala država, prenosi list.

Kako se podseća, Karna, koji je iz redova vladajuće Partije centra, koju predvodi premijer Juha Sipila, čestitao je Kataloniji nakon što je regionalni Parlament u petak izglasao otcepljenje od Španije.

Ako bi Finska zvanično priznala Kataloniju kao novu državu to bi bio samo još jedan udarac za EU koja je snažno podržala jedinstvenu Španiju, navodi list.

„Ako bi Finska priznala Kataloniju, time bi se narugala Evropskoj uniji i njenom odbijanju da prizna novi status tog regiona“, piše „Dejli ekspres“.

Istovremeno, ukazuje londonski dnevnik, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker upozorio je da se pojavljuju „pukotine“ u okviru EU zbog potresa u Kataloniji koje dovode do rascepa u Uniji.

Vlada Škotske je takođe uputila poruku podrške, navodeći da Katalonija „mora da ima“ pravo da odredi vlastitu budućnost.

Zvanični Edinburg je saopštio da „poštuje i razume“ stav Vlade Katalonije, a centralnu Vladu Španije kritikovao je zbog „odbijanja dijaloga“.

„Dejli ekspres“ piše da bi i Argentina mogla formalno da prizna „republiku Kataloniju“.

Poslanik iz redova argentinskih socijalista Huan Karlos Đordano, koji zastupa provinciju Buenos Ajres, rekao je da će u Parlamentu podneti predlog da ta južnoamerička zemlja prizna Kataloniju.[1] Ukoliko bi Španija dozvolila da Katalonija proglasi nezavisnost u stopu bi je pratile Baskija, Galicija, Andaluzija, Bretanja, Korzika, Škotska, sever Italije itd. Pitanje je koliko bi dana opstala EU. Ali sve ovo se neće desiti jer Zapad ne dozvoljava još jedno Kosovo na svojoj teritoriji i u ovome se najbolje vide dupli standardi Zapada. U našem slučaju mogao je da važi izuzetak a u španskom ne. Pa gde je ta međunarodna pravda kada je potrebna? 


 



  • Izvor
  • NSPM


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »