Python je, takođe, interpreterski jezik – što znači da je interpretiran kada se izvorni „kod“ direktno izvršava uz pomoć interpretatora bez potrebe za kompajliranjem odnosno prevođenjem u izvršni oblik.
Python je Objektno Orijentisan jezik, dozvoljeno je korisnicima da manipuluišu strukturama podataka nazvanim objektom, kako bi program bio napisan i izvršena komanda na kraju.
Kako je nastao Python i ko je autor?
Programski jezik Python nastao je početkom devedesetih godina prošlog veka. Njegov autor je Gvido van Rosum. On je u vreme nastanka jezika bio zaposlen u Stiching Mathematish Centrum (CWI) u Holandiji.
S obzirom na samo ime jezika Python, autor nam je stavio do znanja da programiranje može da bude zabavno koliko i istoimena serija po kojoj je program i dobio ime “Leteći cirkus Montija Pajtona”, odnsono na engleskom “Monty Python’s Flying Circus”.
Dakle, probajte da radite i da se zabavite u programiranju jezika Python.
Za koga je Python jezik?
Za sve programere i za one koji nameravaju da se bave programiranjem.
Python je tako osmišljen da ga mogu koristiti i ljudi koji praktično tek ulaze u svet programiranja.
Vrlo je čitljiv i lagan za upotrebu, a dobra stvar je i to što postoji mnoštvo objašnjenja odnosno uputstava (tutorijala) gde skoro sve piše o njegovoj primeni.
Koliko je dobar jezik, govori činjenica da ga koriste neke od najvećih Internet kompanija na svetu kao što su YouTube, Pinterest, Mozilla, Dropbox, pa i Google u slučaju pretraživanja.
Verovali ili ne, ali Python je jedan od najkorisnijih jezika i u NASA-i, a takođe ga koristi Njujorška trgovačka berza kao transakcioni sistem kroz Web-based aplikacije.
Dakle, kad vidimo ko sve koristi Python zapitamo se zašto i mi ne bismo mogli da ga koristimo i da uzmemo najbolje od njega.
Ovde smo videli koje ga firme koriste, međutim ne završava se tu priča o Python, odnosno tu tek počinje njegova prava priča o višestrukoj nameni.
S obzirom da ćemo često pisati i o bezbednosti na Internetu, odnosno o sajber bezbednosti, onda ćemo neizostavno morati da spomenemo i Python.
Python se još naziva i “Hakerskim programskim jezikom” i nije čudno što je dobio takva epitet.
Ukoliko ste već korisnik Linux-a, a nameravate da se bavite bezbednošću ili testiranjem sistema i mreža, onda ćete nailaziti na Python u skoro svim slučajevima.
Ukoliko još uvek nemate instaliran Linux, a nameravate u neko skorije vreme da počnete da radite na Linux-u, znajte da ste na dobrom putu da počnete sa upotrebom Pythona u razne svrhe.
Linuxu je pravo okruženje za Python, međutim može da se koristi i na Windows sistemu, ali njegovo okruženje je jednostavno napravljeno da se prilagodi Linux operativnim sistemima, što je dobro, s obzirom na načine programiranja i brzine izvrešenja komandi.
Šta vam je potrebno za početak programiranja u Python?
Kao što smo već naveli da postoji veliki broj dokumentacije za Python, tako ćemo vam sada pokazati odakle da krenete i kako da napravite prve korake u svetu Pythona.
Pre nego krenemo, dobro bi bilo da obratite pažnju na sledeće dve stvari.
Postoje dve verzije, odnosno više verzija Python, ali postoje dve koje su najčešće u upotrebi, a to su verzija 2.7 i verzija 3.0 ili 3.3, ali sada govorimo o 2.7 i 3.0
Dakle, postoje razlike u verzijama i u samom izvornom kodu.
O tim razlikama nećemo sada pisati, jer će vas prilično zbuniti, ali možemo da vam predložimo, da ukoliko već želite da se bavite programiranjem i ako uzmemo u obzir da ste početnik, mi vam savetujemo da krenete ipak od verzije 2.7.
Možda se iskusnije kolege programeri neće složiti s tim, ali ukoliko ste početnik i želite sutra da radite u nekoj firmi kao Python programer, jednostavno ćete biti primorani da znate i verziju 2.7, kao i 3.0, jer nikad ne znate u čemu je neka aplikacija ili softver rađen, a recimo tražiće se od vas da poznajete verziju 2.7.
Da krenemo onda.
Na sledećim linkovima ćete naći nepohodne stvari za početak instalacije Python jezika.
S obzirom na to da ste početnik, biće potrebno da skinete i dokumentaciju koju možete preuzeti odavde
Dokumentacija Python 2.7
Inače, ovu knjigu vežbi programiranja možete preuzeti i kao aplikaciju za Android telefone, pa kad imate slobodnog vremena, možete se podsetiti koje ste faze prošli.
Kada malo savladate osnove Python jezika, onda ćete moći da radite i na (framework) platoformama poput Django koja je skoro najzastupljenija kada je Python i Web programiranje u pitanju.
Za sada ostavite Django po strani, jer je najbitnije da se posvetite programskom jeziku, a već kako budete ulazili u svet Pythona tako ćete i postepeno otkrivati šta sve možete da radite na drugim platformama, pa čak i kako da koristie Python s drugim programskim jezicima, poput C# ili Java-e.
Opšta primena Python jezika
Ukoliko ste student nekog od naših tehničkih fakulteta, verovatno ste čuli ili ste već radili u C# programskom jeziku, koji se koristi veoma često u programiranju CNC mašina, kao i drugim granama industrijskog inženjerstva.
Još jedan od jezika koji je voema uspešan na tom polju, je Python, pa iz tog razloga pišemo kako bi se možda i ovaj jezik našao na što većem broju fakulteta kao obavezan predmet, odnosno predmet određenih smerova na fakultetima.
Pod pretpostavkom da ste početnik, treba da znate da je Python jedan od jezika i za razvoj Web aplikacija, odnosno za izradu sajtova. Sada se vraćamo na gore pomenuti deo gde smo naveli Django kao frejmwork za Python.
Ukoliko savladate Python i koristite Django kao frejmvork onda ste na odličnom putu da razvijate odlčne interaktivne web sajtove, odnosno web portale, sa mnoštvom korisnih funkcija za korisnike.
Takođe, ukoliko se bavite naučno istraživačkim radom iz raznih oblasti, Python vam može pomoći na mnogo načina. U nekim od naših narednih tekstova biće reči i o naučnim radovima gde se Python spominje i kako ga možete koristiti.
Između ostalog, programski jezik Python je postao najkorišćeniji programski jezik u obrazovanju na univerzitetskom nivou u SAD.
Pitamo se zašto ne bi tako bilo i kod nas, ako znamo da ima moć da može da utiče veoma dobro na razvoj studenata, kao i uopšte privrede i nauke.