Neverovatne fotografije najnepristupačnijih mesta u Rusiji

Prva putovanja uspešnog biznismena Sergeja Dolje bila su poslovna. Međutim, toliko mu se dopalo da posmatra Rusiju i svet, da se on potrudio oko dobre organizacije posla i sada na daljinu rukovodi svojom kompanijom. Tako je počeo sve više da putuje i ozbiljno se zainteresovao za fotografiju i video-snimke. Nije ni čudo što je postao jedan od najpopularnijih travel blogera na Runetu, piše Russia beyond.

Dolja je 2014. godine izveo svoje najduže i najteže putovanje. Bila je to automobilska ekspedicija „Rusija“ koja je počela u Astrahanju a završila se u Vladivostoku. Zadatak je bio ambiciozan: dva meseca je njegova ekipa ispisivala reč „Rusija“ na karti svoje zemlje pomoću GPS-traga putanje koju su prešli automobili. Od 2019. godine Sergej Dolja vodi i autorski putopisni šou na televiziji.

Zamolili smo ovog putnika, fotografa i televizijskog voditelja da navede mesta koja su mu najomiljenija u Rusiji. Izdvojio je ova tri: Manjpupunjor, Čarska peščara i Ostrvo Vrangelja.

Krenimo redom. Malo je građana Rusije koji su čuli za Manjpupunjor. Možda zbog toga što je teško pristupačan. Te kamene stene neobičnog oblika nalaze se u ruskoj Republici Komi. Do ovog mesta se može stići u pešačkom pohodu koji traje 8 dana ili helikopterom iz Perma ili Uhte.

 

Sergej Dolja

Sergej je dugo želeo da poseti ovo mesto ali je uspeo tek iz trećeg pokušaja. Prva dva pokušaja su bila neuspešna zbog magle i lošeg vremena. Reč „manjpupunjor“ na jeziku ovdašnje narodnosti Mansi znači „malo uzvišenje idola“. Ranije je ovde bilo veliko uzvišenje ali je pod uticajem vetrova i zuba vremena ostalo samo sedam ogromnih stubova i svaki je visok kao zgrada sa 14 spratova.

 

Sergej Dolja

Sergej smatra da je ovo najefektnija znamenitost Rusije i poredi njen značaj sa američkim „Grand Kanjonom“ ili australijskim Velikim koralnim grebenom.

 

Sergej Dolja

Detaljnije o Manjpupunjoru pročitajte ovde.

Uzgred, ovo nisu jedini usamljeni ostaci nekadašnjih stena u Rusiji. Ima ih još, i ti drugi su takođe dospeli u objektiv Sergeja Dolje. Na Čukotki, na primer, postoje slične neobične stene koje se zovu „kekure“. Ta reč najverovatnije potiče iz neneckog jezika i znači nekakvo uzvišenje koje služi kao obeležje.

 

Sergej Dolja

A šta kažete na ovo „arhitektonsko“ rešenje prirode, tj. na svod rta Velikan na ostrvu Sahalin?

 

Sergej Dolja

Kameni stražari čuvaju obalu reke Kotujkan na Anabarskom platou Tajmira (Krasnojarski kraj).

 

Sergej Dolja

A na Kamčatki postoji ovakav bazaltni ostatak kamene stene koji se zove Štelerov svod.

 

Sergej Dolja

„Kekure“ Tri brata u Avačinskoj laguni na Kamčatki prepoznatljivi su simbol Petropavlovska-Kamčatskog.

 

Sergej Dolja

Još dva „brata“ postoje na suprotnoj strani Rusije, na Kolskom poluostrvu u Murmanskoj oblasti.

 

Sergej Dolja

Drugo neverovatno mesto Rusije na listi Sergeja Dolje je Čarska peščara. I za nju je retko ko čuo.

 

Sergej Dolja

To je najsevernija i najmanja pustinja na svetu. Nalazi se u Zabajkalskom kraju.

 

Sergej Dolja

Ona je od civilizacije odvojena rekom i neprohodnom močvarom tako da se ovo mesto može posetiti tokom par nedelja u jesen ili u proleće. Na jedan kraj pustinje se nadovezuje zimzelena šuma, a sa vrhova barhana mogu se videti snežni vrhovi. Neverovatan pejzaž.

 

Sergej Dolja

Sneg u pustinji nije česta pojava, ali je ovde uobičajen. Ovdašnji barhani podsetili su Sergeja na nabore prekrivača. Dine su prilično visoke i „oštre“ tako da se džipom nije lako popeti na njih.

Uzgred, ova pustinja se može prevaliti i peške ili na snoubordu, a ne samo automobilom. Ne verujete? Pogledajte ovaj naš video.

Treće putovanje kroz Rusiju koje je Sergeju najviše ostalo u sećanju bila je poseta Ostrvu Vrangelja i belim medvedima: „Prošlo je već pet godina otkako sam bio u gostima kod belih medveda ali se još uvek toga rado setim“.

 

Sergej Dolja

U Zapolarju se može doživeti neobična atrakcija – iskrcavanje na ledenu santu. Obično se na takvim santama mogu sresti morževi ili beli medvedi. „Možda čudno zvuči, ali takvo iskrcavanje u čoveku često probudi više emocija nego susret sa kitom ili sa morževima i medvedima“, piše Sergej na svom Instagramu. „Očigledno nije isto kada to posmatratrate sa strane i kada ste svesni da stojite usred okeana na maloj santi leda i da osim vas unaokolo nema nikoga“.

 

Sergej Dolja

Sergej je bele medvede posmatrao i na Čukotki. Svojim čitaocima on priča zanimljive činjenice o ovim životinjama. „Beli medved je zapravo crn. On ima crnu kožu da bi se lakše ugrejao kada se pojavi sunce“, piše Sergej. Njima krzno nije belo nego providno. Svaka dlačica je kao mala cevčica za koktel. Ona samo izgleda kao da je bela, ali sa uzrastom može da požuti ili pozeleni zbog jednoćelijskih algi kojima se vremenom napune te cevčice“.

 

Sergej Dolja

Na Kamčatki je Sergej posmatrao i mrke medvede. Ovo poluostrvo inače slovi za medveđi kraj. Sa druge strane putnici često očekuju da će medveda biti na sve strane, ali ponekad ih nije tako jednostavno ugledati.

Jedan medved se sam mnogo uplašio susreta. „Očigledno je on nas video pre nego mi njega i počeo da beži. Nekoliko puta je pokušao da se popne uz vertikalnu stenu da bi se udaljio od mora, ali bez uspeha“, priča Dolja. On se tada sa grupom zadržao samo nekoliko minuta (da naprave fotografije sa velikog rastojanja), a zatim su otputovali da više ne uznemiravaju medu.

 

Sergej Dolja

Na Šantarskim ostrvima Dolja je slučajno sreo medveda u šumi... Taj susret je bio neočekivan i mnogo strašan. Sergej nije imao uz sebe ni pištaljku ni oružje. Srećom, medved je pobegao u šumu.

 

Sergej Dolja

Tokom svojih putovanja Dolja je viđao razne divlje životinje. Na primer čukotske kitove, i to različite: i sivog i grbavog.

 

Sergej Dolja

A na Ostrvu Vrangelja mu je uspelo da snimi kako se grbavi kit hrani.

 

Sergej Dolja

Tamo je naišao i na rogate i ćubate pafine, neobične ptice iz porodice njorki.

 

Sergej Dolja

Na Komandorskim ostrvima u Tihom okeanu turistički brod prate čitava jata galebova.

 

Sergej Dolja

Na Komandorskim ostrvima žive i morske vidre. To su životinje sa najgušćim krznom.

 

Sergej Dolja

Na obali Čukotke Sergej je slučajno naišao na najveću koloniju morževa koju je video u svom životu.

 

Sergej Dolja

Morževi žive u velikim zajednicama. „Dok ostali leže i spavaju uvek ima nekoliko stražara koji motre i prate situaciju. Ako se približava grabljivica – beli medved, kit ubica ili čovek, stražari počinju glasno da riču“, piše Sergej. Uzgred, tihookeanski morževi su veći od atlantskih. Nauka još uvek nije objasnila zašto su im potrebne kljove. „Jednom sam video kako je morž zario svoje kljove u santu leda da ga jak vetar ne bi oduvao i da ga talasi ne bi odneli sa nje“, priča Dolja.

Na Kurilima je sreo drugo krdo, ovoga puta radoznalih foka krznašica.

 

Sergej Dolja

A ova lepotica je polarna lisica.

 

Sergej Dolja

„Koja zemlja je najlepša na svetu? Naravno, Rusija! I to vam ne govorim kao patriota nego kao čovek koji je obišao veći deo naše planete“, piše Sergej. „Putovanje kroz Rusiju nije uvek jednostavno i lako, ali ako vam pođe za rukom da skrenete sa staze koju su utabale gomile ljudi, možete doživeti neverovatno zadovoljstvo od prizora koje ćete videti“.

A sada, bez suvišnih komentara, evo još nekoliko neverovatnih prizora Rusije od Sergeja Dolje.

Kamčatka

 

Sergej Dolja

Tajga 

 

Sergej Dolja

Podnožje Elbrusa

 

Sergej Dolja

Vulkan Ušišir

 

Sergej Dolja

Ostrvo Iturup na Kurilima

 

Sergej Dolja

Plato Putorana

 

Sergej Dolja

Russia beyond