Pogledajte kako ljudi žive na Arktiku, u naseljima Barencburg i Piramida

„Mnogi kažu: tu žive tri nesrećnika, plaše se belih medveda i ne smeju da izađu napolje. Sve su to gluposti“, priča Timofej Rogožin, rukovodilac Centra za arktički turizam „Grumant“, piše Russia beyond.

Barencburg

Vladimir Arnautov/Centar za arktički turizam

To on govori o životu u Barencburgu i Piramidi, ruskim naseljima norveškog arhipelaga Špicbergen u Severnom ledenom okeanu. Još od 1930-ih je zemlju u ovim krajevima otkupila kompanija „Arktikugolь“ da bi odatle vadila rudu. Danas se meštani pored eksploatacije uglja bave proučavanjem Arktika i razvojem turizma. Ljudi dolaze ovamo da vide polarnu svetlost i autentičnu arktičku prirodu.

Piramida

Sergej Dolja/Centar za arktički turizam

Na arhipelagu je tokom 1980-ih živelo 2.400 građana SSSR-a. Početkom 1990-ih su njihova naselja opustela. Mnogi su se vratili na „kopno“, a Piramida je tretirana kao „grad-utvara“.

Danas Barencburg ima 400-500, a Piramida najviše 50 stanovnika. To su uglavnom ljudi koji se bave obnavljanjem naselja. Građani Rusije većinom dolaze na Špicbergen kao sezonski radnici po ugovoru. Standardni ugovor ne traje duže od 3-4 godine, ali se jedan broj radnika trudi da produži ugovor. Oni žive u Barencburgu već 10-20 godina, kaže Rogožin.

Barencburg

Dmitrij Deksgejmer/Centar za arktički turizam

U Barencburgu i Piramidi praktično nema puteva jer meštani kao prevozno sredstvo zimi uglavnom koriste motorne sanke, a leti čamce i manje jahte, ponekad i ovakve motocikle.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

„Za razliku od Murmanska i Noriljska, kod nas polarna noć traje 24 časa tokom 120 dana, i jedini izvori svetlosti su fenjeri i Mesec. Ali ipak nekako nađemo razonodu, ne pijemo, posećujemo ovdašnji muzej“, priča Rogožin.

Barencburg

Dmitrij Deksgejmer/Centar za arktički turizam

Tokom plarnog dana (koji takođe traje 120 dana) dnevna svetlost je prisutna 24 časa, i zato meštani na prozore lepe foliju i pokrivaju se preko glave kako bi mogli da zaspe.

„Na +10 mi već idemo u majicama (prosečna temperatura leti je 5-7 stepeni iznad nule – red.), a na +12 se mažemo zaštitnom kremom od sunca, jer je sunce ovde veoma jako, tako koža lako pocrveni i na toj temperaturi“, objašnjava Rogožin.

U Barencburgu i Piramidi postoji vrtić, škola, dom zdravlja i manja kapela.

Barencburg

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam 

U Piramidi radi i mali kafe-bar, u koji svraćaju i meštani i turisti.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

I na mestu bivše biblioteke je takođe otvoren kafić.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

„On se nalazi u ovdašnjem kulturno-sportskom kompleksu Piramide, gde je ranije bila prava biblioteka ali sada nema mnogo stanovnika i zato ona više nije potrebna. Taj kafić je u celoj zgradi bio prva prostorija koja se greje“, priča Aleksej Kargašin, radnik Centra za arktički turizam.

Pored toga, u Piramidi je obnovljen bioskop u kome se projektuju filmovi sa filmskih traka.

 

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Od sovjetskog doba je ovde ostalo oko 1.500 filmskih traka.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Na arhipelagu je zabranjeno držati domaće životinje zbog brige za prirodnu sredinu, ali Rusi svejedno drže mačke. Jedna od najpoznatijih je mačor Keša.

Pročitajte više o tome: Upoznajte se sa Kešom, jedinom mačkom na arhipelagu u Severnom ledenom okeanu 

„Keša zapravo nije jedini. U naselju ima mnogo više mačaka, ali vlasnici gledaju da ih ne puštaju napolje, da ih slučajno ne uhvati norveška administracija, jer se strahuje da bi ona mogla jednostavno pobiti te mačke“, priča Lilija koja takođe živi ovde.

Nove građevine u ruskim naseljima često su u kontrastu sa zgradama iz prošlog veka.

Barencburg

Vladimir Arnautov/Centar za arktički turizam

Ovako, na primer, izgleda bivša zgrada meteorologa.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

„Naselje je građeno od 1946. do početka 1990-ih, da bi 1998. bilo konzervirano, a sada se postepeno obnavlja. Postoje planovi za celu narednu deceniju“, priča Kargašin.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Mnoge zgrade su na spisku za restauraciju. Pojedine već više nije moguće obnoviti, ali one neće biti ni srušene. Ostaće na arhipelagu kao istorijski spomenik. 

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Špicbergen, a samim tim i ruska naselja, jedino je mesto na Zemlji gde nije zabeležen nijedan slučaj Covid-19, tvrdi Kargašin.

Pa ipak, svi restorani i kafe-barovi od proleća poštuju ista pravila bezbednosti kao i drugde. Svuda se na svaka dva sata vrši sanitarna dezinfekcija svih prostorija, gosti i osoblje su u maskama, a na svakom stolu je sredstvo za dezinfekciju. Danas na arhipelag mogu ući Norvežani i ljudi koji su ispoštovali 10-dnevni karantin na teritoriji Norveške.

Piramida

Aleksej Kargašin/Centar za arktički turizam

Viktorija Rjabikova, Russia beyond