Da li je Beograd provinciji daleko?

 Toliko je divnih pozorišnih predstava, izložbi, književnih večeri i raznih dešavanja smešteno u srcu naše prestonice u Beogradu. Svi koji su rođeni ili žive u tom divnom gradu u ogromnoj su prednosti u odnosu na sve nas iz unutrašnjosti. Neretko se dešavalo da ma koliko želeli da odgledamo neku predstavu, prisustvujemo otvaranju izložbe, uživamo na promociji nečije knjige uskraćeni smo zbog daljine, prevoza ili loših vremenskih uslova.

Doći autobusom ili vozom iz unutrašnjosti u Beograd je jednostavno. Vratiti se u kasnim večernjim satima je neizvodljivo. Ma koliko sve bilo sjajno u našoj prestonici, ne postoje noćne linije ka mnogim mestima u unutrašnjosti. Čak i ako dolazite sopstvenim automobilom, uvek postoji ona bojazan (u vidu magle, kiše ili snega) da li ćete se bezbedno vratiti kući. Naravno, to ne znači da ipak ne možete priuštiti sebi to zadovoljstvo i propratiti razna kulturna dešavanja u Beogradu.

Rešenje uvek postoji

Ne kaže se džabe – „Ko hoće, nađe način, ko neće nađe opravdanje!“ Način uvek postoji ukoliko je želja jaka. Ukoliko želite da posetite nešto od kulturnih dešavanja u Beogradu za vas je idealno rešenje stan na dan. Ne morate odmah sa autobuske ili železničke stanice da „jurite“ gradski prevoz kako biste stigli do odredišta. Poštedite sebe trčanja sa razmazanom šminkom ili polomljenim kišobranom (beogradska košava je nemilosrdna) i da među zadnjima onako zadihani ulećete u salu.

Ukoliko se odlučite za opciju smeštaja imate mogućnost da se odmorite od putovanja, da predahnete i da prošetate Beogradom pre nego priuštite sebi zadovoljstvo zbog koga ste upravo tu. Prednost je što nakon posete takvom jednom događaju ne morate da „trčite“ nazad kako vam i zadnji autobus ne bi izmakao, ako ga uopšte ima do vašeg mesta stanovanja. I ono što je najvažnije, možete nakon odgledane predstave ili prisustva nekoj promociji na tenane da sumirate utiske sa dragim ljudima. Baš kao što smo mi to uradili.

Kuća Đure Jakšića  - povod za ovaj tekst

Smeštena u centru Skadarlije, odoleva vremenu redovno primajući posetioce iz svih krajeva. U vreme kada se Đura Jakšić doselio u Beograd stanovao je u Skadarliji koja je u to vreme bila jedna od najsiromašnijih delova grada. Ovakva Skadarlija, kakvu je mi poznajemo, boemska, dolazi mnogo kasnije. Baš u toj boemskoj Skadarliji odmah na početku ulice smeštena je Kuća Đure Jakšića koja širi svoje ruke primajući posetioce i poštovaoce pisane reči. Ispred same kuće je bista našeg velikana koji kao da poziva prolaznike da svrate, da uđu unutra. Bilo da ste samo prolaznik ili ste namenski došli na neko književno veče, sigurni smo da ćete zastati kraj te biste želeći da zabeližite trenutak da fotografišete.

Put vas dalje vodi uskim dvorištem do samog ulaza u kuću. Čim kročite unutra imate predvorje u kome možete ostaviti jakne a prvim korakom u prostoriju sa leve strane doživećete čaroliju. Zaseniće vas slike sa zidova koje je neko od slikara (u zavisnosti kada svratite) brižljivo kičicom stvarao. Slike u koje je utkao svoju umetničku dušu. Svaka od njih ima svoju priču. Na nama, posetiocima je da je doživimo na svoj način. Svako od nas ima svoj ugao gledanja i svoje viđenje stvari. U toj velikoj prostoriji drvene klupe umesto raskošnih fotelja dočekuju i ispraćaju brojne posetioce već godinama. Uklapaju se sasvim u ovaj ambijent. To ovom mestu daje posebnu draž.

Na bini su smešteni sto i stolice za autora knjige kao i za one koji će se obratiti publici u datom momentu. Sa leve strane klavir, koji odoleva vremenu. Klavir sa koga dopiru najčarobniji zvuci bez obzira koju melodiju pijanista svira. Sam ambijent dovodi do toga da se zaborave vremenski i prostorni okviri, da se bar tih sat ili dva vratimo u neko vreme i oživimo sećanje na velikana Đuru Jakšića u čijoj kući trenutno boravimo.

Prolazniče, zastani i svrati

Ukoliko ste imali prilike da bar na tren svratite u Kuću Đure Jakšića, utoliko su vam ovi gore ispisani redovi jasniji. Ukoliko vas put nije naveo na tu stranu, potrudite se da bar jednom prisustvujete nekoj književnoj večeri, nekom pesničkom druženju. Sigurni smo da će vam se dopasti ambijent koji vas vremeplovom vraća u neko staro vreme, vreme u kome su neke druge vrednosti bile na ceni. One iskonske kao što su čast, čest i poštenje. Sam ambijent podseća na  vreme u kome se živelo skromnije ali čestitije. Vreme koje iako je iza nas, ne može da nas ostavi ravnodušnima. Uostalom i sama Đurina bista koja stoji ispred ulaza u dvorište, oslikava srdačnog domaćina čije se reči ne čuju, ali slute – „Izvoli, uđi unutra.“