Osam jedinstvenih geografskih pojava u Rusiji

Rusija se ne može pohvaliti mestima gde preovlađuju palme i ptice flamingo, ali i ona ima takve geografske lokalitete od kojih zastaje dah.

Pogledajte da li vam je nešto od ovoga poznato.

1. Najveći aktivni vulkan Evroazije

Ključevski, najviši i najaktivniji vulkan Evroazije.

Jevgenij Neskromni/Sputnik

Da, on se nalazi u Rusiji. Ali to ne znači da ljudi u Rusiji često posećuju vulkane. Većina Rusa nikada nije ni videla vulkan. Stratovulkan Ključevski je visok 4.750 metara i veoma je aktivan. To je lep, strm i simetričan konus. Unet je na listu svetskog nasleđa Uneska. Nalazi se u Ust-Kamčatskom rejonu. Od 1697. godine na ovom području redovno pada kiša od istopljene lave i pepela. Ljudi su se samo nekoliko puta popeli na vrh, jer postoji opasnost od neočekivanog izbacivanja lave, što je u prošlosti prouzrokovalo smrtne slučajeve. Autohtona plemena smatraju da je ova planina sveto mesto. Odatle je, kako oni veruju, potekao svet.

2. Jezero sa pet spratova 

 

Dmitry Dunaev

Na Barencovom moru blizu Kolskog poluostrva postoji ostrvo Kildin. U njemu se krije jezero Mogiljnoje. Ono je još uvek enigma za naučnike, te se smatra da bi mu u ime nauke trebalo dati poseban zaštićeni status.

Jezero je duboko samo 17 metara ali je čuveno po tome što ima pet zasebnih slojeva vode i u svakom od njih su posebni uslovi koji definišu oblike života. Gornji sloj se sastoji od šest metara čiste vode. U njemu žive slatkovodne ribe i organizmi. Ispod njega, na četvrtom spratu, voda je pomalo slana tako da u njoj živi više morskih vrsta, među njima meduze i rakovi. Nekoliko metara niže je prisustvo morskih vrsta još veće. Naučnici ih često tretiraju kao „zarobljenike“ jezera Mogiljnoje jer su oni tu dospeli iz Barencovog mora. Zatim sledi sloj crvene vode. Boju je dobio od milijardi crvenih bakterija koje dejstvuju kao neka vrsta tampon-zone. Ona štiti gornje slojeve od destruktivnog sloja ispod pomenutog nivoa. Taj donji sloj je pun otrovnog vodonik-sulfida. U njemu žive samo bakterije koje mogu opstati bez kiseonika.

Kancelarija Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) u Rusiji skreće pažnju da je potrebno dati poseban zaštićeni status jezeru Mogiljnoje, pored statusa federalog rezervata koje ono već ima. Naučnici već 200 godina pokušavaju da objasne pojave u ovom jezeru, ali je mnogo toga za njih još uvek tajna.

3. Ukupna teritorija ruskih rezervata i nacionalnih parkova je velika kao Francuska 

Nižnješavlinsko jezero u Koš-Agačkom rejonu Republike Altaj.

Jurij Kaver/Sputnik

U Rusiji ima 70 rezervata, 49 ogromnih nacionalnih parkova i 103 rezervata prirode, što čini oko 4% teritorije Ruske Federacije. Gde god se nađete u Rusiji, uvek negde u blizini postoji teritorija sa prirodom koja kao da nije od ovoga sveta.

Pogledajte ovih deset mesta koje je portal Russia Beyond obeležio kao nešto što treba bar jednom u životu posetiti.

4. Najveća močvara na svetu 

Vasjugan – najveća močvara na severnoj polulopti.

Sergej Fomin/Global Look Press

Neko će reći da to i nije baš za pohvalu, ali samo zamislite da je u pitanju 55.000 kvadratnih kilometara. To je močvara čija teritorija je za 20% veća od Švajcarske.

Vasjuganska močvara se nalazi u Zapadnom Sibiru između reka Ob i Irtiš. Ona je važan slatkovodni resurs. U ovoj močvari žive mnoge prirodne vrste. To nije popularna turistička destinacija iako je močvara prilično plitka, ali će mnogima verovatno biti zanimljivo da je posete.

5. Najstarija planina na svetu 

Planina Karataš u Republici Altaj.

Vladimir Vjatkin/Sputnik

Najstariji planinski venac na svetu je Barbeton u Južnoj Africi. On je star oko 3,6 milijardi godina. Međutim, kada je reč o zasebnim planinama (nezavisno od velikh planinskih venaca), onda je ruska planina Karandaš (u prevodu „Olovka“) rekorder sa neverovatnih 4,2 milijarde godina. Ako se ima u vidu da je naša planeta stara 4,6 milijardi godina, onda je to zaista nešto fantastično. Što se tiče Uralskih planina, one su, generalno gledano, nešto starije od 350 miliona godina.

Uzrast ove planine nije jedina njena zanimljivost. Karandaš se gotovo u celini sastoji od izrandita, potpuno neorganskog kamena, uglavnom crne boje i velike gustine. Pojedini naučnici smatraju da je ova supstanca vanzemaljskog porekla.

6. Najveća tajga na svetu 

 

Igor Špiljenok

Ako tražimo najveće šumske površine, onda su to tropske šume Amazona čija je površina (5,5 miliona kvadratnih kilometara). Ali tajga je, pored okeana, i dalje najveći biom na svetu. Najveće tajge su Istočnosibirska i Kanadska. Teško ih je izmeriti, jer se različito tretira tajga u Rusiji i Severnoj Americi, gde se termin borealna šuma koristi za deo pokriven šumom, a tajga je nepristupačna i besplodna teritorija severa.

Sibirska tajga ima površinu od skoro 15,5 miliona kvadratnih kilometara. Prostire se od tundre na severu do umerenih mešovitih šuma na jugu Rusije. Graniči se sa Mongolijom i Kinom. Obuhvata 9% ukupnog kopna planete. Flora i fauna tajge su neobični po prilagodljivosti – izdržavaju temperaturu od +40 stepeni leti do -62 stepena Celzijusa zimi.

Istočnosibirska tajga je po vrstama biljaka i životinja najbliža kontinentalnoj Americi sa kojom je nekada bila povezana Beringovim kopnenim mostom.

Ujedno je Zapadni Sibir mesto i gde se nalazi najveća ravnica na svetu.

7. Najdublje jezero na svetu 

 

Getty Images

Bajkal se nalazi negde između Južnog Sibira i Mongolije. To je najdublje jezero na svetu, a ujedno je i najveći slatkovodni rezervoar – sadrži ukupno 23 kubna kilometra vode.

Sve najveće reke sveta – od Amazona do Ganga – trebalo bi da teku godinu dana da bi napunile Bajkal. Bajkalski basen sadrži oko 300 reka.

Ovo drevno jezero se izliva u reku Angaru, koja se uliva u Jenisej, a ovaj teče na sever prema Arktiku. Bajkal se, kao i Atlantski okean, svake godine širi za par santimetara zbog postepenih tektonskih pomeranja.

 

Andrej Nekrasov/Global Look Press

Bajkal je poslužio kao polazište za podvodno proučavanje neutrona – u ovo jezero je spušten prvi podvodni neutronski teleskop na svetu. On je namenjen za izučavanje kosmičkih procesa i traganje za novim česticama, a među njima i onih koje mnogo liče na legendarnu tamnu materiju. Bajkalski dubokovodni neutronski teleskop je deo višenamenske laboratorije ovog jezera i deo globalne mreže neutronskih teleskopa GNN.

8. Rusija je jedina zemlja na svetu koja se graniči sa 12 mora i 16 zemalja 

Zabajkalski region.

Georgij Rozov/Legion Media

Rusija se graniči sa 12 mora iz tri okeanska basena. To su Baltičko, Crno, Azovsko, Barencovo, Belo, Karsko, Laptevsko, Čukotsko, Istočnosibirsko, Ohotsko i Beringovo more. Na tom spisku nije Kaspijsko more, jer je ono zapravo jezero.

S obzirom na sve to, neobična je činjenica da Rusija gotovo da nema izlaz na luke u kojima se voda ne zamrzava tokom cele godine. Rusija poseduje ogromne morske resurse, ali bi situacija sa trgovačkim putevima mogla biti i bolja, čak i u Tihom okeanu gde se brod odmah nađe u japanskim teritorijalnim vodama čim napusti luku.

I u odbrambenom smislu situacija nije jednostavna s obzirom da se Rusija graniči sa 16 zemalja, što je dvostruko više od Kine.

Daniel Čaljan,
Russia beyond