U Boliviji „pokušaj državnog udara”

26.06.2024. god.

Vojna policija i oklopna vozila opkolili su zgradu vlade u centru La Paza, navodno pokušavajući da svrgnu vladu bolivijskog predsednika Luisa Arcea.

Arce se obratio naciji, nazvavši ono što se dešavalo u La Pazu pokušajem državnog udara. Bivši predsednik Evo Morales, koji je i sam zbačen u puču 2019. godine, okrivio je generala Huana Hosea Zunigu za pokušaj puča i pozvao na generalni protest kako bi zaštitio vladu.

„Pozivamo na nacionalnu mobilizaciju za odbranu demokratije“, rekao je Morales na društvenim mrežama, pozivajući na „neograničeni generalni štrajk i blokadu puteva“.

Video snimci sa trga Muriljo u La Pazu prikazuju redove naoružanih ljudi u uniformama koji okružuju vladinu palatu i koriste oklopno vozilo da razvaljuju vrata. Neki od vojnika su nosili štitove za nerede sa natpisom „Vojna policija“.

Predsednica Hondurasa Ksomara Kastro pozvala je Zajednicu latinoameričkih i karipskih država (CELAC) da „osudi fašizam koji danas napada demokratiju u Boliviji“ i zahteva puno poštovanje civilne vladavine i ustava.

„Vojska je još jednom izvršila zločinački državni udar“, napisao je Kastro. „Izražavamo našu bezuslovnu podršku bratskom narodu Bolivije, predsedniku [Arceu] i [Moralesu]“.

Bolivijska opozicija je 2019. pokrenula masovne proteste tvrdeći da je reizbor Moralesa bio lažan. Tražio je azil u Meksiku kada su policija i vojska stali na stranu njegovih kritičara i postavili poslanicu Jeanine Anez za „privremenog predsednika“.

Morales je tada za RT izjavio da je Organizacija američkih država (OAS) koju podržavaju SAD igrala ključnu ulogu u njegovom svrgavanju i sugerisao da je to motivisano pohlepom za ogromnim rezervama litijuma u Boliviji.

Izvor: RT (F)