Pojavili se detalji propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine – Velt

27.04.2024. god.

Kijev bi se obavezao na neutralni status i dobio međunarodne bezbednosne garancije, prema nacrtu sporazuma

Rusija i Ukrajina bile su blizu postizanja mirovnog sporazuma u proleće 2022. godine, prema kojem je Kijev bio spreman da se obaveže na neutralnost, izvestio je u petak Velt, pozivajući se na nacrt sporazuma. Insistiranje Moskve da Ukrajina učini ruski jezik svojim drugim službenim jezikom je navodno kočilo sporazum.

Pozivajući se na dokument od 17 stranica od 15. aprila 2022. godine, nemački list tvrdi da su sporazum u velikoj meri postigli Moskva i Kijev i da bi se o svim preostalim razlikama razgovaralo na samitu između ruskog predsednika Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog.

Prema Veltu, Ukrajina bi se obavezala na „trajnu neutralnost“, pristala bi da neće dozvoliti strano oružje i trupe u zemlju, i obavezala bi se da neće „primati, proizvoditi ili nabaviti“ nuklearno oružje. Kijev bi navodno takođe garantovao da neće održavati vojne vežbe sa drugim zemljama.

Zauzvrat, Rusija bi se obavezala da više neće napadati Ukrajinu, dok bi se složila da Kijev može dobiti bezbednosne garancije od SAD, Velike Britanije, Francuske i Kine. Ako bi Ukrajina bila napadnuta, njeni garanti bi podržali njeno pravo na samoodbranu u roku od tri dana, uz ratifikaciju relevantnih sporazuma od strane svake države učesnice, čime bi oni postali pravno obavezujući.

Velt je takođe tvrdio da je sporazum isključio rusko poluostrvo Krim, kao i delove Donbasa, iz bilo kakvih bezbednosnih garancija datih Ukrajini.

Međutim, nejasno je koji delovi Donbasa su bili obuhvaćeni klauzulom. List je primetio da iako je Rusija želela da se tačne granice utvrde na samitu Putin-Zelenski, Kijev je to odbio, insistirajući da se one zasnivaju na ukrajinskom tumačenju.

Istovremeno, Moskva je navodno signalizirala da je spremna da povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije, ali ne i sa Krima i Donbasa. Rečeno je da su o detaljima razgovarali Putin i Zelenski.

Dve strane su takođe navodno imale velika neslaganja oko veličine ukrajinske vojske, pošto je Kijev želeo da zadrži mnogo više trupa nego što je Moskva bila spremna da dozvoli.

Velt je izvestio da, iako su zaraćene strane bile blizu sporazuma, Moskva je naknadno zahtevala da ruski postane drugi zvanični jezik u Ukrajini. Takođe je navodno želela da se ukinu sve međusobne sankcije i odustanu od tužbi pred međunarodnim sudovima, istovremeno insistirajući da Kijev zabrani nacizam i „agresivni nacionalizam“. Te zahteve je Ukrajina odbila, tvrdi list.

Komentarišući potencijalni sporazum, jedan ukrajinski pregovarač je za Velt izjavio: „To je bio najbolji dogovor koji smo mogli imati“, tvrdeći da je Kijev bio u jačoj pregovaračkoj poziciji 2022. nego sada.

Ruski zvaničnici su ranije potvrdili da su Ukrajina i Rusija bile blizu mirovnog sporazuma, ali su tvrdili da je napredak poremetio tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson, koji je navodno savetovao Kijev da nastavi borbu. Džonson je negirao optužbe.

Izvor: RT (F)