26.03.2024. god.
Osnivaču Vikiliksa, Asanžu, dozvoljena je nova, ograničena šansa za borbu protiv njegovog izručenja SAD
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pobedio je u utorak u svojoj višegodišnjoj pravnoj borbi u Velikoj Britaniji da izbegne izručenje SAD. Nije se mnogo promenilo da bi se pomoglo njegovom trenutnom stanju, ali je njegova odbrana dobila je još jednu šansu na sudu.
Asanž (52) se nalazi u britanskom zatvoru sa najvišim stepenom bezbednosti od 2019. On je izdržao samicu u zatvoru Belmarš, koji je obično rezervisan za opasne kriminalce, dok čeka suđenje za kršenje jemstva. SAD su ga optužile na osnovu Zakona o špijunaži mesec dana nakon hapšenja, a advokati Vašingtona su podneli zahtev za ekstradiciju. Pristalice kažu da ga progone SAD i Velika Britanija iz političkih razloga.
Britanski okružni sudija je 2021. godine odbio ponudu za ekstradiciju, priznajući da bi Asanž mogao da izvrši samoubistvo dok je u američkom pritvoru, iako je odbacio druge argumente odbrane. Amerikanci su uložili žalbu na odluku i ponudili uveravanja da osumnjičeni neće biti zlostavljan.
SAD su posledično dobile slučaj, a u junu 2022. tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel odobrila je slanje Asanža u SAD. Posle nekoliko neuspeha, njegovi advokati su u februaru zatražili od Visokog suda priliku da ospori prvobitno odbacivanje najvećeg dela njihovog slučaja.
Sudije Viktorija Šarp i Džeremi Džonson naložili su u utorak da se ekstradicija obustavi, dajući SAD tri nedelje da daju dodatne garancije da će se poštovati prava optuženog.
Konkretno, Velika Britanija želi da se obeća da se Asanž neće suočiti sa samicama niti će biti držan bez komunikacije. Postoji zabrinutost da bi australijski državljanin bio stavljen u takozvanu jedinicu za upravljanje komunikacijama (CMU) u američkom saveznom zatvoru, što kritičari nazivaju načinom da se ućutkaju neistomišljenici. Vikiliks je istakao da su američke garancije „same po sebi nepouzdane“, prema istaknutim grupama za ljudska prava.
Da su sudije ove sedmice presudile protiv Asanža, njegove opcije u britanskom sudskom sistemu bile bi iscrpljene. Mogao je da se nađe u američkom pritvoru u roku od 24 sata do 28 dana, osim ako nije intervenisala treća strana. Njegov pravni tim je planirao da se izjasni Evropskom sudu za ljudska prava za hitnu zabranu.
Asanžove pristalice kažu da se suočava sa odmazdom SAD zbog objavljivanja sramotnih državnih tajni, uključujući dokaze o navodnim zločinima tokom vojnih kampanja u Iraku i Avganistanu.
Slučaj ima ozbiljne posledice po slobodu štampe na Zapadu. Predsednik Barak Obama je navodno odbio da podnese tužbu protiv Asanža zbog takozvane „dileme Njujork tajmsa“ – uz obrazloženje da se aktivista za transparentnost u svom novinarskom radu ne razlikuje od nasleđenih medija.
Ministarstvo pravde pod predsednikom Donaldom Trampom optužilo je Asanža za pomaganje i podržavanje uzbunjivača Čelsi Mening, kada je predala poverljiva dokumenta Vikiliksu 2010. godine.
Predsednik Džo Bajden odbacio je pozive da odustane od optužbi. Prema pisanju Volstrit žurnala, američka vlada razmatra sklapanje sporazuma o priznanju krivice sa Asanžom, prema kojem bi se on izjasnio krivim za prekršaj u zamenu za povlačenje zahteva za ekstradiciju.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.