RT: Makron potpisao dokumente kojima se odobravaju prijave Finske i Švedske za članstvo u NATO

14.08.2022. god.

Više od dve trećine članica alijanse se složilo sa pristupanjem Finske i Švedske

Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je zvanične dokumente kojima se odobravaju prijave Finske i Švedske za članstvo u NATO. Dok je Makron svojevremeno nazvao vojni blok predvođen SAD/om „moždano mrtvim“, on je promenio kurs otkako je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini.

Francuski parlament odobrio je predlog proširenja ranije ovog meseca, nakon što su dve nordijske zemlje podnele zahtev za pridruživanje alijansi u maju. Podnošenjem zahteva zapadnom bloku za članstvo, obe zemlje su se odrekle svog prethodnog nesvrstavanja, pri čemu je Finska zvanično bila neutralna ubrzo nakon Drugog svetskog rata, a Švedska od ranog 19. veka.

„Ovaj suvereni izbor Finske i Švedske, dva evropska partnera, omogućiće jačanje njihove bezbednosti u suočavanju sa trenutnom pretnjom u njihovom neposrednom susedstvu“, navodi se u saopštenju Jelisejske palate, prenosi novinska agencija AFP, do se reč „pretnja“ verovatno odnosi na Rusiju.

Dok je Moskva u maju upozorila Švedsku i Finsku na „ozbiljne vojne i političke posledice“ ako završe sa svojim nastojanjem za članstvo u NATO-u, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da, pošto Rusija nema teritorijalne sporove ni sa jednom od država, Moskva ne vidi pretnju.

Nasuprot tome, Rusija je decenijama opisivala perspektivu Ukrajine u NATO savezu kao neprihvatljivu bezbednosnu pretnju, te je delimično i slanje trupa u zemlju bilo nastojanje da se spreči ovakav ishod. Da se Ukrajina pridružila alijansi, njena teritorijalna pretenzija na Krim, a koji je glasao za pridruživanje Ruskoj Federaciji 2014. godine, mogla bi dovesti NATO u direktan sukob sa Rusijom.

Svih 30 članica NATO-a moraju ratifikovati nove članove u alijansi. Turska je u maju zapretila da će staviti veto na kandidature Finske i Švedske za članstvo, navodeći podršku Stokholma i Helsinkija Kurdima koje Ankara smatra teroristima. Očigledno je postignut privremeni dogovor između Turske i nordijskih zemalja, a Švedska je u četvrtak najavila izručenje turskog državljanina njegovoj matičnoj zemlji. Nejasno je da li se osumnjičeni nalazi na listi navodnih terorista koje Ankara traži.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u četvrtak da će se njegova vlada sastati sa finskim švedskim zvaničnicima kasnije ovog meseca kako bi dalje razgovarali o aplikacijama dve države za NATO.

Više od 20 od 30 članica NATO-a sada je ratifikovalo ulazak Finske i Švedske. Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zvanične dokumente u utorak.

Makronov potpis dolazi tri godine nakon što je opisao alijansu iz doba Hladnog rata kao „moždano mrtvom“ i predložio da EU brine o sopstvenim odbrambenim potrebama sa zajedničkom evropskom vojskom. Međutim, Makron je od tada promenio svoj stav, opisujući sukob u Ukrajini kao „elektrošok buđenja“ za NATO.

Francuski predsednik se, međutim, klonio neke oštrije antiruske retorike svojih NATO saveznika. Iako je Francuska podržavala uzastopne runde sankcija EU i slala oružje Ukrajini, Makron je rekao francuskoj dokumentarnoj ekipi u junu da je njegov cilj da „pomogne Ukrajini da pobedi… a ne da se bori protiv Rusije, a kamoli da je uništi“, te je dodao da „anglosaksonski“ lideri to žele da urade.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti