RT: Ukrajina „nije odustala“ od namere da se pridruži NATO-u

04.05.2022. god.

Kijev ima „svako pravo da bude kritičan“ prema bloku koji odugovlači sa članstvom, rekla je potrepdsednik ukrajinske vlade

Ukrajina "nije odustala" od svoje namere da se pridruži NATO-u, rekla je potpredsednik ukrajinske vlade za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina, kritikujući blok koji predvode SAD zbog "oklevanja".

U intervjuu za "El Pais", ona je navela da je oklevanje NATO-a da primi Ukrajinu, koja je dobila poziv od te organizacije 2008, dovelo do trenutnog vojnog sukoba sa Moskvom i dovelo ruskog predsednika Vladimira Putina „tamo gde je sada“.

„Švedska i Finska će postati članice NATO-a što je pre moguće. Ali sa sigurnošću vam mogu reći da ako bi ove zemlje čekale još 15 godina na odluku o članstvu, i one bi bile u ratnom stanju“, rekla je ona, pozivajući se na nedavne odluke švedske i finske vlade da preispitaju svoju dugogodišnju politiku nesvrstanosti usred ruskih akcija u Ukrajini.

„Čujemo stalne poruke da NATO ne želi da naljuti Rusiju kada je u mojoj zemlji rat, a hiljade civila je ubijeno. To frustrira veliki deo društva“, rekla je Stefanišina.

Ona je dodala da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ima „svako pravo da bude kritičan“ prema „frustrirajućim“ porukama lidera NATO.

Moskva, koja je proširenje NATO-a na istok dugo posmatrala kao direktnu pretnju svojim bezbednosnim interesima, navela je moguće pridruživanje Ukrajine kao jedan od razloga za svoju odluku da pokrene vojnu operaciju u februaru.

Ukrajina je stalno tražila od zemalja NATO-a da uvedu zonu zabrane letova iznad njene teritorije ili da joj daju ratne avione, ali su zahtevi odbijeni, što je izazvalo kritike od strane Zelenskog. Ranije je Kijev takođe signalizirao da će odustati od svojih NATO ambicija i da će pristati na neutralni status koji favorizuje Rusija u zamenu za bezbednosne garancije, koje do sada nisu zvanično ponuđene.

U opširnom razgovoru Stefanišina je otkrila da će Kijev ove nedelje predati drugi deo upitnika o svojoj aplikaciji za članstvo u Evropskoj uniji.

Ona je takođe pozvala zapadne zemlje da daju prioritet „strateškim” odlukama u odnosu na „taktičke” uvođenjem najstrožih mogućih sankcija Moskvi.

„Svaki put kada čujemo izjave evropskih lidera da su doneli odluku da plaćaju Rusiji u rubljama ili da nisu spremni da odbiju njen gas, mi to tretiramo kao taktički gubitak“, rekla je ona, tvrdeći da takvi ustupci znače da ove zemlje nisu „strateški“ u stanju da Rusiju nazovu „agresorom“ ili da priznaju da se u Ukrajini dešavaju „nezamislivi zločini“.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti