RT: Srbija saopštila da je bila ucenjena za glasanje u UN-u

08.04.2022. god.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegova zemlja pod pretnjom sankcija i pritiska podržala suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.

Beograd ima bliske istorijske veze sa Moskvom, ali se pridružio drugim zapadnim zemljama ove nedelje u glasanju protiv Rusije kao odgovor na njenu tekuću vojnu operaciju u Ukrajini.

„Naša prvobitna odluka je bila da budemo uzdržani, ali smo potom bili izloženi bezbrojnim i teškim pritiscima“, rekao je Vučić u za TV RTS.

„Rekli su - da li znate da se donosi odluka da li će Srbija biti izuzeta iz paketa sankcija na [rusku] naftu i da li će moći da uvozi naftu posle 15. maja?" rekao je Vučić. On je uporedio mogući efekat sankcija na Srbiju sa „nuklearnim udarom“.

Za razliku od EU, Srbija nije uvela nikakve sankcije Moskvi.

„Republika Srbija smatra da joj nije u vitalnom političkom i ekonomskom interesu da uvodi sankcije bilo kojoj zemlji“, rekao je Vučić i istakao da želi da zadrži dobre odnose sa evropskim blokom, kao i sa Rusijom.

Beograd je ranije saopštio da bi isključenje iz ruskih energenata oštetilo njegovu ekonomiju. Srbski mediji su u petak citirali svoje izvore u Briselu koji su rekli da će Srbija biti izuzeta od mogućih sankcija na rusku naftu i gas.

Istovremeno, list "Blic" citirao je portparola EU Petera Stanoa koji je rekao da blok očekuje od Beograda da sledi svoja ograničenja Rusiji ili da uvede sopstvene sankcije Moskvi.

Generalna skupština UN je u četvrtak izglasala suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava te organizacije. Srbija je bila među 93 zemlje članice koje su podržale suspenziju.

EU je zabranila uvoz ruskog uglja, ali do sada nije zabranila uvoz nafte i gasa. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, međutim, rekao je u sredu da će bloku biti potrebne sankcije ruskoj nafti i gasu „pre ili kasnije“.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti