RT: Rusija treba da bezbednosne garancije da Zapadu - Ukrajina

04.02.2022. god.

Moskva je dužna da uveri zemlje da ne gaji agresivne namere, navodi Kijev

Umesto da traži uveravanja od Vašingtona i NATO-a, Rusija bi trebalo da obezbedi Zapadu bezbednosne ustupke, insistira ukrajinski ministar spoljnih poslova, dok tenzije rastu širom Istočne Evrope.

Govoreći u okviru ministarskog sastanka "Bukureštanske devetorke" NATO-a u četvrtak, Kijeva Dmitrij Kuleba rekao je da je krajnje vreme da Zapad preuzme odgovornost i pokrene razgovore o ključnim pitanjima evropske bezbednosti.

Kako se navodi u saopštenju ukrajinskog ministarstva, Kuleba je rekao da je neprihvatljivo da zemlja, koja je, prema njegovim rečima, okupirala delove Gruzije, Ukrajine i Moldavije, vrši sajber napade i širi dezinformacije - traži uveravanja o svojoj zabrinutosti. Moskva je, međutim, ranije demantovala takve navode.

„Umesto toga, evroatlantska zajednica bi trebalo da postavlja takva pitanja Rusiji“, dodao je on.

„Kada će Rusija svima nama objasniti kako razume sopstvenu posvećenost da ne jača svoju bezbednost na račun drugih, uključujući Ukrajinu?“

Kuleba je takođe rekao da su zemlje "Bukureštanske devetke" - Bugarska, Češka, Slovačka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska i Rumunija - suviše upoznate sa „sferama uticaja“ iz sovjetskog doba.

„U našem zajedničkom interesu je da učinimo sve da sprečimo Rusiju da povrati svoju sferu uticaja u savremenoj Evropi“, rekao je on i dodao da njihovo jedinstvo i čvrstina „mogu da zaštite bezbednost“ na kontinentu.

Zapadni lideri su u više navrata izražavali zabrinutost da su ruske snage navodno raspoređene na ukrajinskoj granici radi invazije na zemlju. Rusija je, međutim, oštro odbacila te tvrdnje i nastoji da dobije garancije da se NATO neće širiti bliže njenim granicama.

Moskva je u decembru predala dva nacrta sporazuma - jedan upućen Vašingtonu, a drugi NATO-u. Osim što se u njima traži da se Ukrajine ne pridruži vojnom bloku, Rusija insistira na tome da vojni blok treba da se uzdrži od vojnih aktivnosti na teritorijama bivših država Varšavskog pakta koje su se pridružile nakon 1997. godine.

Međutim, šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi bilo neprihvatljivo da se stvori „dvostepeni“ sistem koji sprečava da se učestvuje u aktivnostima sa nekim državama članicama.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je rekao da je poslednjem sovjetskom premijeru, Mihailu Gorbačovu, Zapad dao garancije da se NATO neće širiti na prostor koji je ostao nakon pada SSSR-a. Sa mnoštva dokumenata skinuta je oznaka tajnosti 2017. godine, a kasnije su ih brojni analitičari protumačili kao da pokazuju da su američki, britanski i nemački zvaničnici verbalno uveravali Kremlj 1990-ih da se NATO neće širiti na zemlje istočne Evrope.

Ruski lider je takođe naveo da je Zapad „varao” Moskvu u godinama koje su usledile, kada su primljene Poljska, Bugarska, Rumunija i baltičke države.

Izvor: RT