RT: Samo Ukrajina i 30 saveznika mogu da odluče kada će postati članica, Rusija nema pravo veta - NATO

12.01.2022. god.

Tokom kriznih razgovora između ruskih diplomata i predstavnika NATO-a još nije postignut dogovor o ključnim zahtevima Moskve, otkrio je generalni sekretar vojnog bloka, dodajući da su i druge oblasti otvorene za kompromis.

Govoreći nakon samita u Briselu, Jens Stoltenberg je rekao novinarima da su dve strane imale „iskrenu i otvorenu diskusiju o širokom spektru pitanja, naravno sa fokusom na tenzije u, i oko Ukrajine”.

On je rekao da je još važnije kada su tenzije velike, da se predstavnici sretnu. Prema njegovim rečima, blok je spreman da sa Moskvom razgovara o nizu pitanja kontrole naoružanja i zakaže „seriju sastanaka o različitim temama, uključujući ograničenja na raketno oružje u Evropi. Ruska strana je jasno stavila do znanja da nije spremna da zakaže sastanak danas, ali pozdravljam da postoji spremnost za dijalog“, rekao je on.

On je takođe rekao da je NATO zainteresovan da obnovi svoju misiju u Moskvi, kao i da radi na ponovnom otvaranju ruskog diplomatskog prisustva u svom sedištu u belgijskoj prestonici.

"Što se tiče interakcije, saveznici su zainteresovani za pronalaženje mogućnosti za razvoj civilnih i vojnih kanala komunikacije, kao i za mogućnost ponovnog uspostavljanja rada naših misija u Moskvi i Briselu“, rekao je Stoltenberg.

Međutim, u isto vreme, Stoltenberg je jasno stavio do znanja da vojna organizacija nije spremna da napravi kompromis u pogledu onoga što smatra njenim osnovnim principima kako bi ispunila zahteve Rusije.

Moskva je zatražila pismena uveravanja da Ukrajina neće biti primljena u članstvo vojnog bloka. Prema rečima šefa NATO-a, „samo Ukrajina i 30 saveznika mogu da odluče kada će Ukrajina postati članica. Rusija nema pravo veta“.

U okviru serije pitanja i odgovora novinarima, Stoltenberg je upitan da li veruje da će slanje oružja i vatrene moći u Kijev pomoći u deeskalaciji tenzija u regionu.

„Ukrajina ima pravo na samoodbranu“, rekao je bivši norveški premijer.

„Rusija ima najveću kopnenu moć u Evropi, ona je jedna od dve velike nuklearne sile, mnogo je investirala u nove moderne kapacitete tokom godina. I ne samo to, Rusija je i ranije koristila vojnu silu protiv Ukrajine. Dakle, cela ideja da Ukrajina preti Rusiji je apsolutno stavljena naopačke”.

Saopštenje Stoltenberga dolazi nakon razgovora ruskih i američkih zvaničnika o evropskim bezbednosnim predlozima Moskve.

Prošlog meseca Moskva je poslala dva nacrta sporazuma, jedan upućen Vašingtonu, a drugi NATO-u, tražeći da se prekine dalje širenje bloka na istočnu Evropu.

U jednoj klauzuli se zahteva da se odbace dugoročni napori Kijeva da se pridruži vojnom bloku, kao i da se trupama NATO-a zabrani bilo kakva zajednička vojna aktivnost na teritoriji Ukrajine i u drugim istočnoevropskim, transkavkaskim i centralnoazijskim državama.

Odnosi između NATO-a i Rusije poslednjih meseci su sve zategnutiji. U novembru je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da se dosadašnji dijalog između dve strane pokazao kao uzaludan i da je vojni blok više zainteresovan za „razvijanje propagande i pritiska na Rusiju“ kada su u pitanju odnosi sa susednom Ukrajinom.

Mesec dana ranije, Moskva je objavila da obustavlja sve direktne bilateralne veze sa vojnim blokom i da zatvora njegove kancelarije u ruskoj prestonici. Taj potez je usledio kao odgovor na proterivanje osam ruskih diplomata iz sedišta u Briselu od strane NATO-a, za koje navodi da učestvovali u navodnoj neotkrivenoj „špijunaži“. Rusija je odbacuia sve optužbe.

Izvor: RT