Đinping nazvao separatizam Tajvana „ozbiljnom skrivenom opasnošću“ i obećao „mirno ponovno ujedinjenje“ sa samoupravnim ostrvom

09.10.2021. god.

\"Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja matice mora biti ispunjen, i definitivno će biti ispunjen.\"

Ponovno ujedinjenje sa Kinom najbolje služi interesima naroda Tajvana i biće postignuto mirnim putem, insistirao je kineski predsednik Si Đinping, upozoravajući strane zemlje na mešanje u to pitanje.

"Separatizam Tajvana najveća je prepreka za ponovno ujedinjenje matice i najozbiljnija skrivena opasnost po nacionalno blagostanje", rekao je Si u govoru u Velikoj narodnoj dvorani u Pekingu.

„Ostvarenje nacionalnog ujedinjenja mirnim sredstvima najbolje služi interesima nacije u celini, uključujući i našu braću na Tajvanu“, rekao je predsednik.

"Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja matice mora biti ispunjen, i definitivno će biti ispunjen."

Si, koji je ranije upozoravao da Kina neće oklevati da upotrebi silu protiv Tajvana, a u julu obećao da će "razbiti" sve pokušaje uspostavljanja formalne nezavisnosti ostrva, ovog puta je govorio blažim tonom.

Međutim, upozorio je strane nacije da se mešaju u tajvansko pitanje, rekavši da je to "čisto unutrašnja stvar Kine i ne dopušta spoljno mešanje".

Obraćanje Đinpinga je bilo povodom 110. godišnjice revolucije koja je završena rušenjem carske vladavine u Kini 1911. godine. Tajvan na isti datum slavi Nacionalni dan, s tim što je tamošnji ustanak doveo do stvaranja Republike Kine (Tajvan). Republika Kina je prvobitno okupirala teritorije na kopnu, ali je njeno rukovodstvo bilo primorano da pobegne na ostrvo nakon građanskog rata sa komunistima 1949. godine. Tajvan je od tada samoupravljao, ali nikada nije zvanično proglasio nezavisnost od Kine, s tim što ga Peking, prema politici „jedne Kine“, smatra svojom teritorijom.

Kancelarija tajvanskog predsednika Cai Ing Ven reagovala je na Sijeve reči ponavljajući da se ostrvo smatra suverenom nezavisnom državom.

„Budućnost nacije počiva u rukama naroda Tajvana“, poručila je Ven.

Tajvanski savet za kopnena pitanja, koji se bavi odnosima ostrva sa Pekingom, uzvratio je još oštrijom izjavom, pozivajući Kinu da „odustane od provokativnih koraka, uznemiravanja i uništenja“ i da se vrati za pregovarački sto.

Napetosti su u poslednje vreme bile velike između Tajpeja i Pekinga, a kineski ratni avioni su od početka oktobra izvršili skoro 150 upada u tajvansku protivvazdušnu zonu. Međutim, ti letovi su prestali u proteklih nekoliko dana.

U međuvremenu su se pojavili izveštaji o američkim snagama za specijalne operacije koje mesecima tajno obučavaju tajvanske trupe kako bi ih pripremile za borbu protiv Kine. Vašington održava nezvanične veze sa Tajpejom i isporučuje ostrvu oružje, uprkos tome što je Peking priznao kao jedini legitimni autoritet u Kini od 1979. godine.

U petak je bivši australijski premijer Toni Abott boravio u neslužbenoj poseti Tajpeju, uveravajući lokalne vlasti da će i Australija i SAD pomoći Tajvanu ako eskalira sukob s Kinom.

Izvor: RT