Petković sa Bocan-Harčenkom o razgovorima u Briselu i dogovoru o deeskalaciji na severu Kosova i Metohije

01.10.2021. god.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petković razgovarao je danas sa ambasadorom Ruske Federacije u Republici Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom o juče završenoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Briselu i postignutom dogovoru o deeskalaciji na severu Kosova i Metohije.

Petković je naglasio da je juče u Briselu postignut sporazum s kojim možemo biti zadovoljni. Novim sporazumom primenjivaće se ono što je dogovoreno 2016. godine, što znači da više ne može biti reči ni o kakvom tzv. reciprocitetu, već ispunjenju sporazuma, istakao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Najvažnija je činjenica da je sačuvan mir u našoj južnoj pokrajini, da je dogoreno povlačenje jedinica ROSU sa severa KiM i dolazak KFOR-a, u skladu sa rezolucijom 1244. Takođe, zaštićena su vozila sa registarskim oznakama srbskih gradova na Kosovu i Metohiji, koje se više neće skidati, niti će moći da se nasilno nameću probne tablice sa statusnim oznakama Prištine, što će omogućiti slobodu kretanja, a dogovoreni stikeri počeće da se primenjuju od ponedeljka, rekao je direktor Petković.

Petković je naglasio da je od posebnog značaja činjenica da jučerašnjim sporazumom počinje ispunjavanje svih do sada postignutih dogovora u Briselu. To će se nakon sporazuma oko registarskih oznaka, u prvom redu odnositi na formiranje Zajednice srbskih opština koja će biti prva tema narednog sastanka u Briselu, istakao je direktor Petar Petković. Takođe, srbska delegacija je insistirala i na slučaju Ivana Todosijevića, u okviru koga je prekršen Briselski sporazum u tački 10, po pitanju prisustva dvoje srbskih sudija u postupajućem veću, što je u svom saopštenju jasno naglasila i EU, zaključio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Petković je zahvalio ruskom ambasadoru na podršci i njegovom dolasku na Jarinje i u Rašku, što je takođe u moralnom smislu ohrabrilo srbski narod, koji je bio okupljen na administrativnim prelazima kako bi branio pravo na slobodu kretanja.