Zvanično: Velika Britanija napustila EU, snagu stupa „prelazni period“
Duboko podeljeno Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično je završilo 47-ogodišnje članstvo u Evropskoj uniji, nakon što je sat otkucao 23 časa u Londonu i ponoć u Briselu, te zvanično počeo 11-mesečni „prelazni rok“.
Dug i trnovit put do razvoda počeo je pre tri i po godine kada je 52 odsto Britanaca glasalo za smanjenje troškova i izlazak njihove zemlje iz 28-članog bloka (sada 27).
Nakon promenjena tri premijera, održanih dvoje opštih izbora i mnogo nacionalnih trvenja i besa, ovaj dan je napokon došao - trenutak koji su ga neki željno čekali, a drugi očajnički plašili.
Koje su trenutne promene?
Iako je izlazak Velike Britanije iz EU seizmički politički događaj koji će na kraju preobraziti odnos Londona s blokom, u početku se mnogo toga neće praktično promeniti za građane.
Velika Britanija će za sada zadržati neke beneficije i obaveze povezane sa članstvom. Britanski građani će i dalje uživati u besplatna putovanja u EU, ali više neće biti državljani EU. Velika Britanija će ostati integrisani deo jedinstvenog tržišta, ali britanski poslanici će se vratiti kući i više neće moći da govore u procesima donošenja odluka. Građani EU koji borave u Velikoj Britaniji moraju da podnesu zahtev za britansku "ustaljenu shemu statusa" koja im omogućava da ostanu u zemlji posle Bregzita.
Sve stvari poput vozačkih dozvola, pasoša kućnih ljubimaca i evropskih kartica zdravstvenog osiguranja i dalje će se prihvatati. Za sada će se trgovina nastaviti bez prekida i bez ikakvih novih naknada.
"Komemorativni" novčić povodom Bregzita sa datumom 31. januar i rečima „Mir, blagostanje i prijateljstvo sa svim narodima“ takođe je pušten juče u opticaj.
„Prelazni period“ se menja
Više promena stupiće na snagu narednih meseci. Britanski pasoši će se, na primer, vratiti na stari plavi i zlatni dizajn (iako će dosadašnji i dalje biti priznati).
Politički će se fokus sada prebaciti sa debata na temu odlaska iz EU i specifičnosti sporazuma o izlasku, na to kako britanski premijer Boris Džonson može osigurati povoljne trgovinske sporazume sa EU i, nada se on, sa SAD-om.
Očekuje se da pregovori s Briselom počnu 25. februara i očekuje se da će se biti usredsređeni na niz pitanja, uključujući ribarstvo, bezbednost, ekološke standarde i poreze. Velika Britanija je već postavila svoje ciljeve za razgovore u dokumentu „Politička deklaracija“ na 27 stranica.
Biće to napeto razdoblje za preduzeća širom Velike Britanije koja još uvek ne znaju šta da očekuju nakon kraja 2020. godine. Džonson je obećao da se prelazni period neće produžiti nakon 31. decembra ove godine, iako su stručnjaci naveli da je to vrlo optimistično, te predviđaju da će pregovori oko trgovinskog sporazuma „trajati godinama“.
Ako se Džonson predomisli i odluči da produženje prelaznog perioda ipak bude potrebno, to će morati zatražiti pre 1. jula.
Kako se desilo
Napuštajući veliku ustavnu dramu, bivši premijer Dejvid Kameron napustio je poziciju u julu 2016. nakon glasanja o Bregzitu. Nasledila ga je Tereza Mej, koja je šokirala zemlju pozivajući na vanredne izbore 2017. godine.
To se na kraju pokazalo pogubnim za Konzervativnu stranku, jer je Mejova izgubila većinu u Domu komuna i na taj način napravila temelj za dve godine zastoja i zamornih preokreta oko formiranja i donošenja sporazuma o Bregzitu.
Sporazum koji je Mejova ispregovarala s Briselom pretrpeo je krah u Parlamentu u januaru 2019. godine, kao i dva puta u martu, što je navelo Mejovu da napusti funkciju u junu, pošto nije uspela da ubedi poslanike da podrže njen plan.
Preuzimajući mesto Mejove u julu 2019. godine, Boris Džonson uspeo je da obezbedi neke izmene u sporazumu o Bregzitu pre nego što je raspisao vanredne izbore u decembru, na kojima su Torijeci pobedili, osiguravajući da njegov sporazum prođe kroz Dom komuna i da Velika Britanija napusti EU 31. januara
Izvor: Vostok / RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © REUTERS / Henry Nicholls / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Države koje rade na izvođenju napada duboko unutar Rusije neće ostati nekažnjene, upozorio je Sergej Nariškin.
Kijev ne bi mogao da izvrši udar ATACMS raketama na Rusiju bez učešća Vašingtona, izjavio je Sergej Lavrov.
Mediji tvrde da novoizabrani predsednik SAD planira da ubedi Kijev da suspenduje svoje NATO ambicije
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.