Ćutite, bijednici, dok se Srbin na krstu raspinje!

Piše: Mihailo Medenica

Ćutiš, Vučiću, bedniče!

Skrio si se, kao i uvek, kukavice, u tišinu svojih laži i beščašća, mizerijo!

 Ćutiš, ne čuješ molebane iz Crne Gore, ne vidiš gde kandila dogorevaju, gde ikone plaču, gde se Srbin raspeo na krst, gde se brda premeću u manastire, šume u bratstva monaška, crkve u zbegove…

Ćutiš, kukavice, kao što vazda ni glasa od tebe kad srpstvo zavapi u krvi!

Ćutiš, najbolje se i najrečitije u ćutnji razumeš sa bratom u pogani – Milom Ćukanovićem, od sotone prezrene fukare!

Razumeli ste se odlično, kao uvek: on će prokletim ognjem na srpstvo a ti ćeš se praviti da to na horizontu, zapravo, ognji zora…

I ognji – zora tvojeg, Đukanovićevog i Raminog belega na tapiju srpske krvi!

“Mali Šengen” za veliki zločin prema srpstvu!

Zakleti na ćutanje gde Srbin sebi samome služi opelo na krstu.

Gde u ropcu peva u slavu Gospoda i Srbije!

Preveliki je Srbin za “Mali Šengen”, preveliki za tvoju izdaju, prevelik za besčasnu ćutnju, prevelik za glavu, vazda, pa ga valja skratiti na meru “Šengena”…

Danas se u Crnoj Gori brani Kosovo i Metohija, vascelo srpstvo, večnost, prađedovi i praunučad!

Ćutiš, nevero!

Nadaš se da će i vekovi zaćutati!

Da će zaćutati klepala!

Da će ćutati potomci što nerođeni već prstom upiru ne želeći nas za svoje pretke!

Ćutiš, kukavice, misliš sve će utonuti u tvoju ćutnju.

Sve će nestati kad ti zažmuriš.

Sve će progledati tvojim očima besramlja!

Svukud će biti mirno more kad se podave oltari…

Pučina srpske krvi i na njoj Titanik vaše “Šengen” tapije na propast srpstva!

Ćutiš, nesoju!

Otvaraš kakve puteve a šalješ čilaše zlu bratu u pomoć da uzore one koje bi najradio ustavio i zatvrio- nebeske!

Ne otimaju danas kamen na kamenu u Crnoj Gori već temeljce Srbije!

Ne trebaju njima naše bogomolje da se Bogu mole već da Boga ubiju!

Bog je u Srbinu, mizerniče!

Danas je vascela Crna Gora – Kosovo Polje!

Svako je brdo – Samodreža!

Svaki je katun – Visoki Dečani!

Svake su gusle – Lazar Sveti!

Komovi su – Košare!

Durmitor -Paštrik!

Bjelasica – Prokletije!

Lovćen, eno ga veliki Njegoš uzjahao ko dorata pa tera u kas na dušmanske utvrde!

Ti ćutiš, izrode!

Dosta je tebi Srbije i svete crkve koliko u lažljivim gorovorima i bednim kadrovima možeš da zahvatiš!

Više nego dosta!

Zašto bi više, obećao si Milu i Rami, braći u međašenju srpske muke.

Ćutite i vi bednici iz nekakve opozicije- vazda sebi opozicija bili, pogani!

I vama je do srpstva taman koliko i Vučiću!

Koliko je vama po meri – taman je!

Bolje i da je broj manja negoli komotna.

Da je niko ne nosi posle vas!

Da vazda bude kusa Srbinu!

Ćutite, bede ljudske, vazda vam se glas lomio o zube ko o planine!

Ćutite jer svi ste taman po meri “Šengena” – mali, ništavni!

Ćutite danas dok se u Crnoj Gori brani srpstvo i sveta Srbska pravoslavna crkva- niko vas nikada čuti neće!

Ćutite, nesoji, baš kao što će vekovi ćutati o vama kao da vas nikad bilo nije!

Ćutite – jedino u tišini postojite, jedino će vas prokleta tišina i pominjati…