Glasanje za NATO mora biti krivično delo protiv ustavnog uređenja Republike Srpske

09.12.2019. god.

OKRUGLI STO U NARODNOJ SKUPŠTINI SRPSKE ODRŽAN NA INICIJATIVU SNP IZBOR JE NAŠ

* Predložena dopuna Krivičnog zakonika RS koja bi glasila: „Predstavnici iz RS, izabrani ili delegirani u svim zajedničkim institucijama BiH (Predsjedništvo BiH, Predstavnički dom i Dom naroda BiH) koji bez referendumske odluke građana Republike Srpske glasaju o članstvu BiH u međunarodnim vojnim savezima ili organizacijama, kazniće se zatvorom u trajanju od dvije do dvanaest godina“

* Predsednik SNP Izbor je naš Dane ČANKOVIĆ: Predloženom dopunom bi se olakšala pozicija srbskih političara u zajedničkim institucijama u eventualnoj situaciji pritiska stranaca na njih ili u slučaju kada srbski član u Predsjedništvu BiH ne bi iskoristio svoje pravo zaštite vitalnog nacionalnog interesa i zatražio mišljenje Narodne skupštine RS (koja s tim u vezi donosi konačnu i obavezujuću odluku). Izbor je naš smatra da je predložena dopuna KZ RS najbolji, a možda i jedini način da se izađe iz kompleksne i komplikovane situacije stranih uticaja i da se poštuje volja srbskog naroda

* Advokat Goran ĐORĐEVIĆ: Predložena je dopuna Krivičnog zakonika RS koja će štititi ustavno uređenje Republike Srpske, njene izvorne nadležnosti i referendumske odluke

* Advokat Vladan GLIŠIĆ: Vojna neutralnost je samo način da naš narod kaže da ne želi u NATO a da ipak ne „nabija prst u oko“ tom predatorskom, invazionom i zločinačkom vojnom savezu. Zato i predstavnici Srpske u zajedničkim organima državne zajednice BiH moraju da znaju narodnu volju da se ostane van NATO tj. vojno neutralan i da moraju da je poštuju

_____________________________________________________________________________

KABINET potpredsednika Narodne skupštine RS Milana Petkovića - na inicijativu SNP Izbor je naš - organizovao je u prostorijama NS RS okrugli sto, javnu raspravu na temu: „Narod kao izvor suvereniteta i kada se odlučuje o ulasku u međunarodni vojni savez NATO“.

U radu skupa su učestvovali predsednik Ujedinjene Srpske i šef Srbskog kluba u PS BiH Nenad Stevandić, predsednik Pokreta Izbor je naš Dane Čanković, poslanici Ujedinjene Srpske Marinko Dragišić i Mirela Kajkut Zeljković politički, analitičar Dževad Galijašević, advokati Nebojša Pantić, Goran Đorđević i Vladan Glišić, pravnici i predstavnici nevladinih i međunarodnih organizacija.

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Milan Petković istakao je da je Rezolucija o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti koju je usvojila NS RS obavezujuća za sve zvaničnike iz Srpske.

"Ovo nam mora biti polazna tačka prilikom eventualnih pregovora o članstvu u nekom od vojnih saveza. Referendum o eventualnom članstvu BiH u NATO mora biti organizovan", rekao je Petković.

Advokat Pantić je ukazao da je referendum najdemokratskiji način izjašnjavanja o važnim pitanjima.

"Republika Srbska je do sada imala samo jedan referendum, iako je bilo važnih pitanja o kojima su građani morali da se izjasne. Zato se narod treba izjasniti o eventualnom članstvu BiH u NATO-u", rekao je Pantić.

Fakti prenose izlaganja za okruglim stolom trojice učesnika.

Čanković: Srbski narod je protiv NATO – to morajupoštovati i vlast i opozicija

* „Pokret će iznijeti i ideju da nevladine organizacije i stručna javnost Srpske i Srbije razmisle o mogućnosti - koristeći univerzalno pravo naroda na samoopredjeljenje u kojem je sadržano i pravo na vojnu neutralnost – da se od Generalne skupštine UN zatraži način kako da se obezbijedi i garantuje to pravo naroda na vojnu neutralnost“

_____________________________________________________________________

POKRET Izbor je naš polazi od stava da je Dejtonska BiH državna zajednica političkih entiteta Republike Srpske i Bošnjačko-hrvatske federacije, u kojima se i nalazi suverenitet, kao najviše pravo odlučivanja i činjenice da je izvor tog suvereniteta u narodu. Zato nesumnjivu i legitimnu volju srbskog naroda treba osnažiti i kroz prijedlog o dopuni krivičnog zakonika Republike Srpske, koji će se „brusiti“ i na ovoj javnoj raspravi kako bi bio što bolji.

Predlažemo da naziv krivičnog djela bude: „Neovlašteno glasanje o članstvu u međunarodnim vojnim savezima ili organizacijama“. A da to krivično djelo bude definisano ovako: „Predstavnici iz Republike Srpske, izabrani ili delegirani u svim zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine (Predsjedništvo BiH, Predstavnički dom i Dom naroda BiH) koji bez referendumske odluke građana Republike Srpske glasaju o članstvu Bosne i Hercegovine u međunarodnim vojnim savezima ili organizacijama, kazniće se zatvorom u trajanju od dvije do dvanaest godina“.

Ovo novo krivično djelo spada u grupu krivičnih djela protiv ustavnog uređenja Republike Srpske.

Usvajanjem takve dopune zakona olakšala bi se pozicija srbskih političara u zajedničkim institucijama u eventualnoj situaciji pritiska stranaca na njih ili u slučaju kada srbski član u Predsjedništvu BiH ne bi iskoristio svoje pravo takozvanog vitalnog nacionalnog interesa i zatražio mišljenje Narodne skupštine RS (koja s tim u vezi donosi konačnu i obavezujuću odluku) o odluci Predsjedništva BiH u vezi njenog ulaska u neki međunarodni vojni savez ili organizaciju.

Izbor je naš smatra da je takav način – dopuna Krivičnog zakonika Republike Srpske najbolji, a možda i jedini način da se izađe iz kompleksne i komplikovane situacije stranih uticaja, a istovremeno i da se poštuje volja srbskog naroda.

Da bi srbski narod pokazao snagu suvereniteta, ne može i ne smije biti po strani a pogotovo onda kada se odlučuje o suštinskim stvarima po njega.

Pozivano srpske političare, i poziciju i opoziciju, da ispune volju srbskog naroda da se ne uđe u NATO vojni savez.

Pokret će iznijeti i ideju da nevladine organizacije i stručna javnost Srpske i Srbije razmisle o mogućnosti - koristeći univerzalno pravo naroda na samoopredjeljenje u kojem je sadržano i pravo na vojnu neutralnost – da se od Generalne skupštine UN zatraži način kako da se obezbijedi i garantuje to pravo naroda na vojnu neutralnost.

Đorđević: Ovo je poštovanje istorijskevertikale nastanka i opstanka Srpske

PREDLOŽENE izmene i dopune Krivičnog zakonika Republike Srpske značajne su iz najmanje dva razloga.

Prvo, reč je o blagovremenom prepoznavanju procesa sa kojima će se Republika Srbska susresti u narednom periodu. U tom smislu predložene izmene i dopune KZ RS, predstavljaju dogradnju pravnog poretka.

Aktivna država sama prepoznaje potencijalno društveno opasna ponašanja i ista inkriminiše na način kako su to izneli predlagači, osećajući potrebu i dokazujući viziju da pojedina društvena ponašnja mogu ugroziti osnovne postulate, a to je uvek sistem vrednosti jednog društva.

U ovom slučaju, reč je o vrednostima koje predstavljaju izraz istorijske vertikale nastanka i opstanka Republike Srpske.

Drugo, reč je o izgradnji pravnog poretka koji predstavlja osnovu egzistencije jedne nacije i pokazatelj je državotvornog kapaciteta jedne nacije. A izgradnja i očuvanje pravnog poretka danas predstavlja istinski podvig.

Ukazuje se na činjenicu da predložene izmene i dopune KZ RS, jasno određuju objekat zaštite.

Kod predloženih krivičnih dela, imajući u vidu da svako krivično delo ima objekat zaštite kao dobro ili vrednost protiv kojih je upravljeno krivično delo, pa mu se stoga pruža krivičnopravna zaštita, jasno je da je objekat zaštite ne samo samostalnost Republike Srpske i njena nedeljivost, već i ustavna načela koja predstavljaju ustavnu garanciju nezavisnosti i suvereniteta Republike Srpske.

U ovom slučaju to je ustavno uređenje Republike Srpske, odnosno zaštita izvornih nadležnosti i referendumskih odluka.

Posebno je važno što ova inicijativa predstavlja povratak političkoj filozofiji, koja stoji u osnovi svakog pravnog poretka.

U ovom slučaju reč je o jasno izraženoj potrebi da se svi učesnici u političkom životu Republike Srpske opet vrate „velikim temama“.

Glišić: Lojalnost pojedinca prema svojoj zajednici nije prevaziđena kategorija

* «Moramo iskoristiti to što širom Evrope jačaju pokreti koji se zalažu za to da se suverenitet vrati narodima i da se briselska birokratija i EU ograniče»

________________________________________________________________________

GRAĐANSKA inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela u Krivični zakonik Republike Srpske,kojom bi bili sankcionisani predstavnici Republike Srpske u organima državne zajednice BiH ako bi glasali i postupali suprotno interesima i stavovima Narodne skupštine Republike Srpske, u političkom smislu predstavlja delovanje saglasno ne samo interesima našeg naroda na ovom prostoru već i delovanje saglasno savremenom duhu obnove suverenizma.

U ovom trenutku širom Evrope jačaju pokreti koji se zalažu za to da se suverenitet vrati narodima i da se briselska birokratija i EU ograniče.

Ideja suvereniteta moderno osmišljena ima dva asprekta kada se posmatra konkretna država – spoljni i unutrašnji.

Spolja se suverenitet jednog naroda ogleda u tome što nije podložan mešanju i uticajima stranih država. U unutrašnjem smislu, ogleda se u tome što je suverenitet u rukama naroda a ne u rukama privilegovanih manjina i elita.

Jednostavno rečene, suverenisti u oba slučaja svoju politiku svode na to da se o tome kako će na nekom prostoru živeti pitaju oni ljudi, narod koji na tom prostoru i živi.

U tom smislu, ova građanska inicijativa pokušava da podseti političku klasu u Srbskoj da je Dejtonski sporazum iz koga je nastala današnja BiH bio posledica rata koji se vodio i da je prirodno da je suverenitet tu u rukama entiteta tj. organizovanih ratnih strana – država koje su taj rat vodile.

Nisu se tri naroda u BiH slučajno našla na nekom ostrvu i onda napravili Dejtonski ugovor kako bi osnovali svoju državu da bi tako zaštitili svoje pravo da ekskluzivno ribare oko tog ostrva.

Dejtonski sporazum nastaje 1995. godine da okonča rat koji je posledica baš toga što su ovi narodi želeli da imaju svoje odvojene države. Zato je suverenitet u Srbskoj a ne na nivou BiH i to je sadržano u originalnom Dejtonskom ugovoru.

Samim tim, ova inicijativa traži da se politički predstavnici Srpske uvek sećaju gde je suverenitet odlučivanja i kome su oni odgovorni – Republici Srbskoj. I to je sasvim u duhu savremenog suverenizma.

S druge strane, ova građanska inicijativa pokušava da deluje na posledice koje je u pravnom sistemu današnjice ostavila koncepcija savremenog egocentričnog i sebičnog odnosa pripadnika potrošačkog društva prema svojoj zajednici. Pošto se taj model ponašanja u društvu potencira - kao posledicu imamo to da je sve manje pravnih poredaka u svetu koji imaju krivično delo izdaje.

Smatra se da je lojalnost pojedinca prema svojoj zajednici prevaziđena kategorija. Ova građanska inicijativa na mala vrata vraća pojam izdaje u krivičnopravni sistem Srpske i na taj način deluje nasuprot destruktivnim procesima koji se danas u svetu odvijaju a kod nas reflektuju.

I treći, vrlo bitan ugao posmatranja ove inicijative je činjenica da je ona deo konkretne borbe našeg naroda, države i društva protiv uvlačenja ovih prostora u NATO mimo i protiv volje našeg naroda.

Vojna neutralnost je samo način da naš narod kaže da ne želi u NATO a da ipak ne „nabija prst u oko“ tom predatorskom, invazionom i zločinačkom vojnom savezu. Zato i predstavnici Srpske u zajedničkim organima državne zajednice BiH moraju da znaju narodnu volju da se ostane van NATO tj. vojno neutralan i da moraju da je poštuju ili da snose krivičnopravne posledice izdaje, ako je počine.