RT: Odjeci Drugog svetskog rata: Pompeo krenuo u pohod na južni Pacifik kako bi se suprotstavio Kini

06.08.2019. god.

Američki državni sekretar Majk Pompeo boravio je u istorijskoj poseti tri ostrvske zemlje južnog Tihog okeana, izražavajući strahove od kineskog uticaja u vezi produžavanja spoljzuma o protektoratu s Vašingtonom, što izgleda kao povratak razmišljanjima o Drugom svetskom ratu.

Sletevši na ostrvo Ponpej, Pompeo je postao prvi američki državni sekretar koji je posetio Mikroneziju. Susrećući se s čelnicima saveznih država Mikronezije, Maršalovih ostrva i Palaua, on je nazvao male ostrvske zemlje „velikim uporištima slobode“ te ih pozvao da se porede sa SAD-om, a ne Kinom u trenutnoj borbi za vlast nad Tihim okeanom.

"Znamo da se Kina želi da deluje u ovom regionu i da utiče na njega", rekao je Pompeo dodajući da Sporazum o slobodnom udruživanju koji tri arhipelaga imaju s Vašingtonom "održava demokratiju u kontekstu kineskih napora za preuređenjem Tihog okeana".

Njegove primedbe stižu za vreme dok su SAD i Kina umešane u carinski rat, kao i u pomorski hladni rat u Južnom kineskom moru, gde Peking želi da pojača svoje pretenzije nad ključnim pomorskim putevima izgradnjom stalnih staništa i vojnih instalacija na brojnim ostrvima.

Iako Maršalova ostrva, Mikronezija i Palau imaju malo stanovnika, zemlje se protežu preko ogromnog okeanskog prostranstva između Australije i Havaja, što predstavlja stratešku vezu između SAD-a i njihovih saveznika s druge strane Tihog okeana.

Ostrva su postala gorko bojno polje velikih sila tokom Drugog svetskog rata, kada su ih SAD koristile u kampanji „ostrvskih skokova“ protiv carskog Japana. Sva tri arhipelaga su u to vreme bili u japanskom posedu i poprišta nekih od žestokih bitki tokom 1944. godine, kao što su Kvajalein i Peleliu.

Nakon rata, SAD su raselile hiljade stanovnika Maršalovih ostrva kako bi izvršile probe atomske bombe na atolima Bikini i Enevetak do 1958. godine, a posledice se osećaju do danas.

Bilo je potrebno skoro pet decenija da se SAD odreknu „starateljstva“ nad svim ostrvima, a Palau je formalno ratifikovao Sporazum o slobodnom udruživanju s Vašingtonom 1994. godine, aMikronezija i Maršalova ostrva su to već učinili 1986. Prema odredbama Sporazuma, tri zemlje se oslanjaju na SAD zbog ekonomske, bezbednosne i odbrambene politike.

Sporazum ističe 2024. godine, a Pompeova poseta delimično je bila namenjena pokretanju razgovora o njegovom obnavljanju. Čini se da su svi razgovori o kineskoj „pretnji“ deo ovog pregovaračkog procesa.

Takođe se čini da se pekinški „zločin“ sastoji u tome što se usudio davati razvojne kredite teritorijama koje Vašington smatra svojom sferom uticaja. Prema navodima Rojtersa, kineske investicije i krediti su usredsređeni na ostrvske države koje su prepoznale pretenzije Pekinga prema Tajvanu. Naime, to su Fidži, Tonga, Samoa, Vanuatu i Papua Nova Gvineja, umesto na teritorije u liniji s SAD-om kao što su Palau, Kiribati i Solomonova ostrva.

Takve razlike gube se u Stejt departmentu i Pentagonu, međutim, čini se da Vašington Kinu gleda istim objektivom kao i Japan 40-tih godina - azijsku silu čije jačanje SAD ne mogu tolerisati.

Očigledna i glavna nevolja s ovom paradigmom je da Kina nije agresivna imperijalna sila, kakav je Japan bio. Štaviše, bila je jedna od prvih žrtava carskog Japana, a tu činjenicu nije ni oprostila, a ni zaboravila. Bespotrebnim ubrizgavanjem straha u vezi s Kinom u odnose s pacifičkim protektoratima, Pompeo je samo pogoršao tekući američki spor s Pekingom.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © REUTERS/Jonathan Ernst/ vostok.rs