RT: „Dan D“ primer snažnih odnosa sa Nemačkom - Vašington

Izvor: Vostok / RT

U potrazi za smirivanjem tenzija nakon komentara američkog ambasadora u Berlinu, portparol Stejt departmenta Heder Nojert je samo pogoršala stanje navodeći savezničko iskrcavanje 1944. godine - Dan D, kao primer američkih veza sa Nemačkom.

"Imamo veoma snažne odnose sa vladom Nemačke", rekla je Nojertova na konferenciji za štampu u utrorak.

"Gledajući u knjige istorije, danas je 71. godišnjica govora kojim je objavljen Maršalov plan (službeni plan SAD o obnovi posleratne Evrope i suzbijanju uticaja komunizma nakon Drugog svetskog rata). Sutra je godišnjica Dana D (. Očito je da imamo dugu istoriju sa vladom Nemačke, a takođe imamo i jake odnose sa vladom Nemačke.", rekla je Nojertova.

State Department spokeswoman Heather Nauert today cited "the D-Day invasion" when talking about the long history between the American and German governments. https://t.co/UbCqKJymNi pic.twitter.com/jvN2ODk3rA

— Kyle Feldscher (@Kyle_Feldscher) June 5, 2018

Izbor Nojertove Dana D kao primer uzburkala je strasti u Si-en-en-u, ali i među onima koji nešto znaju o Drugom svetskom ratu. Iskrcavanje oko 150.000 američkih, britanskih, kanadskih i drugih savezničkih trupa na plažama okupirane Francuske od strane Nemačke pre 74 godine bilo je svakako deo "dugog istorijata" između SAD-a i Nemačke, ali teško da je dobra ilustracija "snažnih veza".

Yes, because D-day was all about liberating Germany from the iron grip of the French, right, Ms. Nauert?

— Michael Hiltzik (@hiltzikm) June 6, 2018

Lupetajući odgovor je došao nakon što su joj postavili pitanja o izjavama Ričarda Grenela, nedavno imenovanog američkog ambasadora u Nemačkoj. U intervjuu "Brrajtbartu" objavljenom u nedelju, Grenel je rekao da su konzervativci iz cele Evrope saopštili da postoji osećaj oporavka nakon izbora američkog predsednika Donalda Trampa.

"Ja apsolutno želim da osnažim druge konzervativce širom Evrope, druge lidere. Mislim da se podzemna konzervativna politika diže zbog neuspešnih politika levice", rekao je on, dodajući da je izbor Trampa "osnažio pojedince i ljude da kažu da ne mogu samo dozvoliti političkoj eliti da odredi pre izbora, ko će pobediti i ko treba da vodi".

Sam Grenel je negirao da je to bilo otvoreno odobravanje i podrška bilo kojoj osobi ili političkoj partiji, dok je Nojertova saopštila da ambasadori imaju slobodu govora, baš kao i svaki drugi Amerikanac.

"Vidite, mi ne podržavamo političke partije. To nije ono što radimo. Mi podržavamo demokratiju. Podržavamo zemlje koje same biraju i žele za nekoga da glasaju za neku funkciju", rekla je Nojertova, očigledno ignorišući dugu istoriju američkog mešanja na izbore drugih zemalja, "obojninh revolucija " i prisilnih promena režima.

Grenel je američki izaslanik u Berlinu manje od šest sedmica, ali je već uspeo da naljuti Nemce tako što je zatražio da prekinu trgovinu sa Iranom nakon što je Tramp saopštio da SAD jednostrano izlaze iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

Nojertova je takođe morala da brani američkog ambasadora u Izraelu Dejvida Fridmana, koji je novinarima koji pokrivaju smrtonosne proteste duž granice sa Gazom rekao kako treba da "drže usta začepljena dok ne shvate".

"Fridman je izneo svoje mišljenje da neki mediji, ne svi, nisu uradili izbalansiran posao izveštavanja", tvrdi Nojertova, optužujući organizaciju "Hamas" za žrtve u Gazi.

Dok su Grenelove i Fridmanove reči privukle pažnju kao neuobičajeno nediplomatske, teško da su oni prve američke diplomate koje se mešaju u poslove zemalja domaćina ili čak naručuju njihove vlade. Ambasadori u Beogradu, Sarajevu i Skoplju su to učinili više puta.