Kako je stradala prva žrtva sovjetskog svemirskog programa?

60-ih godina Sovjetski Savez i SAD bili su konkurenti u nemilosrdnoj svemirskoj trci. Svaka od dve velesile žarko je želela da pokaže superiornost nad ideološkim protivnikom.

16. marta 1966. godine Amerikanci su izveli prvo pristajanje dve letelice u svemiru prilikom leta Gemini 8 sa ljudskom posadom, piše Russia beyond.

Oni su povezivanje letelica izveli u ručnom režimu, a Sovjeti su žudeli da uzvrate sopstvenim uspehom, pokazavši već naredne godine da mogu da izvedu prvo automatsko pristajanje letelica u svemiru. Nažalost, žurba je dovela do prve ljudske žrtve u sovjetskom svemirskom programu.

Novi šef 

1967. godine sovjetski konstruktori u svemirskom programu žurno su pripremali lansiranje letelica „Sojuz-1“ i „Sojuz-2“ koje je trebalo da se spoje u svemiru.

Smrt glavnog sovjetskog svemirskog konstruktora Sergeja Koroljova 1966. godine poremetila je pripreme za ono što je trebalo da bude trijumfalno lansiranje. Koroljov je bio izuzetno uticajna ličnost u sovjetskom svemirskom programu i možda je samo on mogao da spreči nesreću koja je usledila, tako što bi odbio da prihvati rokove koje je postavljalo političko rukovodstvo zemlje.

Međutim, Koroljov je preminuo i svoj Eksperimentalni konstrukcioni biro br. 1, vodeću sovjetsku instituciju na polju projektovanja raketa i istraživanja svemira, ostavio svom nasledniku Vasiliju Mišinu. Nažalost, novi šef sovjetskog svemirskog programa ostaće upamćen pre svega po jednoj od najvećih tragedija koja se dogodila za vreme njegovog rukovodstva.

Problemi na Sojuzu-1

Novi glavni konstruktor ili nije bio dovoljno moćan da rizikuje da naljuti sovjetsko političko rukovodstvo željno novog velikog uspeha sovjetske nauke ili mu je zaista bilo u interesu da ubrza lansiranje „Sojuza-1“. U svakom slučaju, letelica nije bila dobro pripremljena za let koji se ipak dogodio 23. aprila 1967.

Toga dana „Sojuz-1“ je čekao poletanje. U letelici se nalazio pukovnik Vladimir Komarov, iskusni kosmonaut kome je to bila druga svemirska misija. Tada svetska zvezda Jurij Gagarin dobio je zadatak da bude u pripravnosti u slučaju da Komarov ne bude mogao da poleti.

Problemi su počeli ubrzo nakon što je zlosrećni svemirski brod ušao u Zemljinu orbitu. Jedan od dva solarna panela nije se postavio kako je planirano, pa je nedostatak električne energije izazvao greške u funkcionisanju opreme. Sistem zadužen za navigaciju u odnosu na Sunce takođe nije radio.

Komarov je pokušao ručno da promeni orbitu letelice, ali je izazvao neželjenu rotaciju oko ose letelice koja se samo pojačavala dok je on pokušavao da je zaustavi.

Opazivši sve veće tehničke smetnje na svemirskoj letelici, kontrolni centar je otkazao planirano poletanje „Sojuza-2“, koji je trebalo da se spoji sa „Sojuzom-1“, i usredsredio se na to da Komarova bezbedno vrati na Zemlju.

Pokvaren padobran

Iskusni kosmonaut je morao ručno da upravlja svemirskim brodom kako bi ga pripremio da se spusti na određenu lokaciju na Zemlji. Komarov je to izveo uspešno i stvoreni su uslovi za bezbedan povratak, kada je jedan od najosnovnijih sistema na brodu otkazao.

Glavni padobran koji je trebalo da uspori pad kapsule nije se otvorio i ona je velikom brzinom udarila o zemlju. Komarov je poginuo, iako se tako predano borio za svoj život i uspeh misije. 

Kada je spasilačka služba stigla na lice mesta, zatekli su požar koji su lokalni meštani pokušavali da ugase.

Na mestu nesreće je 1987. godine podignut spomenik kao znak sećanja na Komarovljevu žrtvu.

Nikolaj Ševčenko, Russia beyond