Kako su sovjetski naučnici 274 dana plutali na santi leda

Oni su se prvi odvažili na ovakav poduhvat. Plovidba po hladnoći i vetru na ledenoj santi koja puca i osipa se bila je opasna po život.

1. Važna prekretnica u istoriji istraživanja Arktika bio je 6. jun 1937. godine. Toga dana su sovjetski naučnici zvanično otvorili prvu polarnu naučnoistraživačku plutajuću stanicu na svetu. Stanica se zvala „Severni pol 1“, piše Russia beyond.

Ivan Papanjin, Ernst Krenkelj, Petar Širšov i Jevgenij Fjodorov

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

2. Četiri člana ekspedicije i pas Veseli privremeno su obitavali na ogromnoj santi leda širokoj 3 km, dugačkoj 5 km i debeloj nešto više od 3 metra. Bilo je planirano da naučnici izvrše potrebna istraživanja dok se santa kreće na jug prema Grenlandu.

Ekspedicija se iskrcala na led 21. maja 1937. Plutajuća stanica „Severni pol 1“ zvanično je otvorena 6. juna 1937. Peti „član posade“ je bila polarna lajka, pas po imenu Veseli.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

3. Tokom 1930-ih je istraživanje surovog arktičkog regiona bilo daleko teže nego danas, u doba ledolomaca na nuklearni pogon. Polazilo se od toga da će plutajuća stanica obezbediti uslove za naučna istraživanja bezmalo tokom cele godine, što nije bilo moguće izvesti ni na jedan drugi način. Naučnici sa „Severnog pola 1“ imali su zadatak da prate meteorološke pokazatelje, da prikupljaju hidrometeorološke, hidrobiološke i geofizičke podatke, da mere dubinu okeana na putanji kojom se kreće ledena santa i da uzimaju uzorke tla sa dna. Pored toga, imali su obavezu da pomoću radio-veze i izveštaja o vremenskim uslovima opslužuju prvi direktan let iz SSSR-a u SAD preko Severnog pola, koji je izvršila posada Valerija Čkalova.

Jevgenij Fjodorov vrši istraživanja.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

4. Za stanicu su pripremljene obilne rezerve hrane, dovoljne za 700 dana. Niko nije očekivao da će ekspedicija trajati toliko dugo, ali su organizatori pretpostavili da deo namirnica može propasti, i ispostavilo se da su bili u pravu. „Sa kopna smo poneli još 150 kilograma peljmena“, napisao je u svojim memoarima „Led i plamen“ šef stanice „Severni pol 1“ Ivan Papanjin: „Oni su bili zamrznuti, ali su se zbog dugog puta i prolećnog otopljenja pretvorili u kašu neprijatnog mirisa. Morali smo da ih bacimo i umesto njih uzmemo nekoliko svinjskih i goveđih polutki. Na stanici smo otkrili da ni pohovani odresci koje su najbolji kuvari pripremili sa toliko ljubavi, više nisu jestivi“. U par navrata su naučnici pokušali da ustrele bradatu foku i porodicu belih medveda koji su zalutali na santu, ali bez uspeha.

Ivan Papanjin snima degustaciju prvog jela na stanici „Severni pol 1“.

Ruski državni muzej Arktika i Antarktika/russiainphoto.ru

5. Kao prebivalište je članovima ekspedicije služio šator od cerade, širok i dugačak četiri metra i utopljen sa dva sloja perja od gavke. Pored toga, videvši da sneg može biti izvanredan građevinski materijal, naučnici su napravili snežni „dvorac“. Za istraživačke radove su imali na raspolaganju specijalne gumirane šatore, dva vazdušna čamca za spasavanje, dva kajaka i lake saonice od jasenovine.

Na plutajućoj stanici „Severni pol 1“.

Ernest Krenkelj/Ruski državni muzej Arktika i Antarktika/russiainphoto.ru

6. Stanica je plutala na jug prilično velikom brzinom. Prelazila je oko 30 km za 24 časa. „Santa leda nas je primoravala na neprekidan i naporan rad. Tokom prvih nedelja smo se toliko umarali da ja ponekad nisam imao snage da uzmem olovku i upišem u dnevnik belešku za taj dan“, sećao se Papanjin.

Ivan Papanjin.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

7. Arktičko leto sa temperaturom od nekoliko stepeni iznad nule i nepredvidljivom smenom kiša i vejavica potpuno je odseklo stanicu od „velikog kopna“. Avion jednostavno ne bi imao gde da sleti na santu leda sa puno vode koja se skupljala od padavina. „Na santi ima toliko jezera da im već možemo davati nazive... Išao sam da vidim kako voda teče po našoj santi. Na jednom mestu se čak napravio vodopad, i ako bi čovek tu pao ne bi se više izvukao“.

Jevgenij Fjodorov beleži pokazatelj merenja. Plutajuća ekspedicija glavnog severnog morskog puta „Severni pol 1“.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

8. Pored obaveznih naučnih izveštaja radista Ernst Krenkelj stalno je slao sa stanice u SSSR reportaže za novine koje su detaljno opisivale svakodnevicu najneobičnije ekspedicije na svetu. U to vreme su bili popularni radio-maratoni, i tada je Krenkelj mogao da uspostavi vezu sa radio-amaterom iz Južne Australije i mornarom sa Havajskih ostrva, koji su takođe budno pratili dešavanja na stanici „Severni pol 1“.

Prva sovjetska polarna naučnoistraživačka plutajuća stanica „Severni pol 1“, od 21. maja 1937. do 19. februara 1938. Rukovodilac stanice Ivan Dmitrijevič Papanjin sa psom Veselim.

G. Nadeždin/Sputnik

9. U septembru je već mogao da se oseti dolazak arktičke zime. Svakoga dana je period sumraka postajao sve duži, sunce se pojavljivalo nisko iznad horizonta, temperatura nije prelazila nulu, počele su obilne snežne padavine. „Vetar je u naletima duvao briznom i po 20 metara u sekundi. Retko koji meteorolog je na kopnu imao priliku da prati ovakvu pojavu! Vetar je obarao s nogu. Nismo mogli da izađemo iz šatora i udahnemo svežeg vazduha, a u našoj platnenoj kućici bilo je istovremeno i zagušljivo i hladno. Ponekad nam se čak vrtelo u glavi“, napisao je Papanjin.

Ivan Papanjin i Jevgenij Fjodorov na području stanice „Severni pol 1“ sa psom Veselim.

Petar Širšov/Ruski državni muzej Arktika i Antarktika/russiainphoto.ru

10. Kako se kretala na jug prema Grenlandskom moru, santa se sve više osipala, pojavile su se pukotine i počeli da otpadaju komadi. Članovi ekspedicije su noćima sa zebnjom osluškivali kako negde ispod njih puca led. „Oko nas su pukotine i velike vodene površine između santi leda. Ako za vreme ove snežne mećave, dođe do sabijanja, teško ćemo se spasti... Saonice i kajak je zasuo sneg. Nema izgleda da se probijemo do skladišta sa namirnicama...“, zapisao je Papanjin u svom dnevniku za 29. januar.

Ivan Papanjin (levo). Ekspedicija se iskrcala na led 21. maja 1937. Plutajuća stanica „Severni pol 1“ zvanično je otvorena 6. juna 1937.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

11. U oluji koja je početkom februara trajala skoro nedelju dana na teritoriji stanice su se pojavile pukotine široke od pola metra do 5 metara. Potopljeno je jedino skladište namirnica, a skladište tehnike je bilo odsečeno. Nazirala se pukotina ispod šatora. „Selimo se u snežnu kuću. Koordinate ću saopštiti naknadno u toku dana. Ako se izgubi veza molim vas da se ne uznemiravate“, tako je glasila poruka koju je radista poslao na „veliko kopno“.

Radista Erns Krenkelj, stanica „Severni pol 1“.

Ruski državni muzej Arktika i Antarktika/russiainphoto.ru

12. 19. februara 1938. godine, nekoliko desetina kilometara od obala Grenlanda, dva sovjetska parna ledolomca „Tajmir“ i „Murman“ pokupila su naučnike sa ostataka nekada ogromnog ledenog ostrva. Prva plutajuća polarna stanica na svetu sada se nalazila na minijaturnoj santi leda dugačkoj 300 i širokoj 200 metara.

Ledolomci na parni pogon „Murman“ i „Tajmir“ pored sante na kojoj se nalazila stanica „Severni pol 1“. Grenlandsko more.

A. Jermakov/Ruski državni muzej Arktika i Antarktika/russiainphoto.ru

13. Članovi ekspedicije su za 274 dana na santi leda prevalili preko 2.400 km. Kod kuće su dočekani kao pravi heroji, a ubrzo zatim su i zvanično dobili takav status. Za izuzetan podvig u proučavanju Arktika rukovodilac stanice Ivan Papanjin, metorolog i geofizičar Jevgenij Fjodorov, radista Ernst Krenkelj i hidrobiolog i okeanograf Petar Širšov nagrađeni su zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza. Posle prve plutajuće stanice „Severni pol“ SSSR je organizovao još 30 sličnih ekspedicija. One se i dalje regularno organizuju u savremenoj Rusiji.

Jevgenij Fjodorov u automobilu. Doček Papanjinovih heroja u Moskvi. Danas je ovo Mjasnjicka ulica u Moskvi. Stanica „Severni pol 1“ zvanično je otvoena 6. jula 1937. Devet meseci kasnije, nakon 274 dana plutanja prema jugu, stanica se našla u Grenlandskom moru. Santa leda je prevalila preko 2.000 km.

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Boris Jegorov, Russia beyond