Pametne farme: Moderna tehnologija u službi poljoprivrede

Poljoprivreda u razvijenim zemljama sveta već duži niz godina doživljava brojne tehnološke transformacije, i postala je industrija u kojoj se sve veća pažnja pridaje upotrebi modernih tehnologija, a pametna i visokotehnološka poljoprivreda u nekim zemljama je danas već postala standard.

Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu predviđa da će do sredine ovog veka morati da se proizvodi čak 50% više hrane za ljudsku upotrebu, hrane za životinje i biogoriva, nego što je to bilo 2012. godine. U narednim decenijama poljoprivredna i prehrambena industrija će sve više dobijati na značaju, pre svega zbog drastičnog porasta broja stanovnika na planeti, koji će, prema procenama Organizacije UN do 2050. godine iznositi oko 9 milijardi.

Upravo iz gore navedenih razloga, poljoprivreda je u razvijenim zemljama sveta tokom  poslednjih godina doživela brojne tehnološke transformacije, i postala industrija u kojoj se sve veća pažnja pridaje upotrebi modernih tehnologija.

Pametna i visokotehnološka poljoprivreda u nekim zemljama je danas već postala standard. Taj standard podrazumeva primenu tehnologije poznate kao Internet inteligentnih uređaja (Internet of Things, ili skraćeno IoT).  Reč je o umrežavanju koje obuhvata fizičke objekte, zgrade, mehanizaciju, wireless kamere, vozila i razne druge pametne uređaje.

Svi ovi objekti i uređaji opremljeni su softverima i senzorima koji omogućavaju razmenu podataka i upravljanje na daljinu. Na taj način, lako se vrši analiza celokupnog procesa proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i proširuju se proizvodne mogućnosti.

Uvođenje različitih pametnih alata za poljoprivredu, kao što su mini meteorološke stanice, ili alati za praćenje kvaliteta i parametara zemljišta, omogućava poljoprivrednicima da povećaju kontrolu nad procesom uzgajanja useva i stoke, čineći da proces proizvodnje bude pouzdan i predvidiv, efikasan i više profitabilan.

Internet inteligentnih uređaja nudi poljoprivrednoj industriji neprocenjiv nivo kontrole i mogućnosti za automatizaciju i donošenje  odluka putem povezanih pametnih uređaja i pametne mreže senzora, sigurnosnih kamera, dronova, pa i robota.

Senzori – mogućnost za prikupljanje velike količine podataka i njihovu analizu radi veće efikasnosti

Mogućnost prikupljanja velike količine podataka iz meteoroloških stanica, zatim iz uređaja koji mere vlagu i PH vrednost zemljišta, praćenje useva, kontrola kretanja štetočina na zasejanim površinama, nadzor stoke i nadgledanje opreme na daljinu – sve su ovo ogromne prednosti koje moderne tehnologije donose poljoprivredi. Prikupljeni podaci, uz pomoć veštačke inteligencije se dalje analiziraju, što obezbeđuje smanjen proizvodni rizik i povećanu efikasnost u proizvodnji. 

EU je nedavno izdvojila budžet od 30 miliona evra za istraživanja u poljoprivredi, kako bi ispitala dalji potencijal IoT-a za potrebe evropske prehrambene i poljoprivredne industrije, istovremeno preduzimajući potrebne korake ka održivoj proizvodnji hrane sa preciznim načinom upravljanja usevima.

U istraživanja su bili uključeni svi glavni akteri u lancu proizvodnje hrane – dobavljači tehnoloških usluga, softverske kompanije i akademske istraživačke institucije u oblasti mlečne, voćarske, mesne i povrtarske industrije.

Jedno od istraživanja imalo je za cilj precizno upravljanje u prihranjivanju pšenice azotom i u navodnjavanju. Koristeći podatke koji su prikupljeni putem senzora u mreži, poljoprivrednici su mogli da uzgajaju pšenicu nadgledajući njeno stanje u polju. Cilj je bio poboljšan stepen iskorišćenja azota i vode, kao i smanjivanje negativnih uticaja na prirodnu sredinu, uz održavanje optimalnih uslova za uzgoj useva pšenice, što u krajnjoj liniji dovodi i do smanjenih troškova.

Primena IoT-a i pametnih uređaja u poljoprivredi

Koristeći analizu dobijenu na osnovu ulaznih podataka koju je obezbedila mreža IoT uređaja, poljoprivrednici će moći da uoče nedostatke u razvoju svojih useva, ili eventualno loše zdravstveeno stanje svoje stoke, i moći će na vreme da reaguju i ublaže rizik od gubitaka.

Osim toga, efikasnom upotrebom pesticida, đubriva i navodnjavanja, smanjuje se njihova preterana upotreba, što za rezultat ima zdraviju hranu i manje troškove proizvodnje.

Internet inteligentnih uređaja primenjuje se u poljoprivredi na različite načine, a najčešće u sledećim oblicima:

Prediktivno održavanje opreme

Sa prediktivnim održavanjem opreme, ona može duže da traje i da se servisira samo onda kada je to neophodno. Time se povećava njena efikasnost, što za posledicu ima povećane prihode.

Oprema  se održava na osnovu analize podataka koje senzori šalju pametnim uređajima. Podaci su o tome koliko dobro oprema funkcioniše i da li će uskoro biti potrebe za servisiranjem.  Ovo omogućava poljoprivredniku da obezbedi ispravnost opreme na vreme, kako ne bi došlo do kvara i zastoja tokom ključnih faza u procesu proizvodnje. Samim tim, smanjuju se i trškovi održavanja na duži vremenski period.

Dronovi

Intenzivni radovi se smanjuju sa upotrebom dronova koji se koriste za nadgledanje useva i sadnog materijala, što omogućava veću efikasnost i veću isplativost pametnih farmi.

Nadzor stoke

Korišćenjem pametnih okovratnika, može se na jednostavan način imati uvid u zdravstveno stanje, aktivnosti i ishranu svakog grla. Poljoprivrednici tako mogu izolovati obolela grla, umanjujući rizik od širenja bolesti na čitavo stado.

Upravljanje usevima

Ukupno zdravlje useva može se pratiti upotrebom senzora koji beleže temperaturu zemljišta, količinu padavina, kiselost (PH vrednost) zemljišta, vodeni potencijal u listovima biljaka i nivo hranljivih materija koje biljka dobija. Osim toga, putem senzora mogu se otkritik i glodari i druge životinje i insekti koji mogu da nanesu štetu prinosu.

Zaštita od insekata i drugih štetočina

Senzori mogu da alarmiraju poljoprivrednikee kada invazija štetočina dostigne ključnu tačku. Pored toga, postoje i senzori koji su dizajnirani tako da automatski aktiviraju disperziju feromona na useve (tzv. feromonske klopke) i tako utiču na smanjenje populacije štetnih insekata bez upotrebe toksičnih pesticida.

Upravljanje navodnjavanjem

Preterano navodnjavanje i upotreba vode mogu se smanjiti pomoću senzora koji mere nivo vlage u zemljištu. Isto tako, senzori mogu da pokrenu proces navodnjavanja kada je vlažnost zemljišta ispod optimalnog nivoa, pri čemu navodnjavanje traje  sve dok se takav nivo ponovo ne dostigne.

Pametni staklenici

Ovakvi plastenici i staklenici imaju senzore koji prate temperaturu i vlažnost zemljišta, omogućavajući poljoprivredniku da daljinski kontroliše atmosferske uslove u stakleniku, automatsko navodnjavanje, kao i automatsko regulisanje ventilacije.

Bežične nadzorne kamere 

Sigurnosne kamere na farmama pružaju mogućnost da u svakom trenutku, sa bilo kog mesta koje je pokriveno internetom, poljoprivrednici mogu da izvrše vizuelnu proveru stanja u štalama, oborima i poljoprivrednim dobrima. Na taj način mogu se sprečiti gubici ili oštećenja opreme i druge imovine, ali i spasiti grla stoke u rizičnim nepredviđenim situacijama.

Najveće prednosti pametne farme

Lanac proizvodnje hrane postaje još održiviji sa internetom inteligentnih uređaja tako što obezbeđuje povezivanje snabdevanja repromaterijalima, proizvodnju i distribuciju proizvoda.

·OOptimizovana proizvodnja obezbeđuje uslove za jači i zdraviji prinos i bolji kvalitet hrane, uz smanjenje upotrebe pesticida i đubriva kroz automatizaciju procesa. Pravilna i transparentna proizvodnja na taj način omogućava bezbedniju hranu.

Poljoprivrednici imaju manji proizvodni rizik i mogućnost dugoročnog planiranja proizvodnje, što će im omogućiti da predvide prinose i unapred isplaniraju distribuciju dobijenih priozvoda.

Prednost u odnosu na konkurenciju

Kao što možemo zaključiti, internet inteligentnih uređaja smanjuje troškove poljoprivredne proizvodnje, povećava njenu efikasnost, kao i bezbednost proizvedene hrane. Zbog toga, pitanje je vremena kada će ova tehnologija postati neminovnost za svakog poljoprivrednog proizvođača koji želi da bude konkurentan na tržištu.