Za spas planete tokom života moramo zasaditi bar 30 stabala

03.09.2019. god.

Klimatski ekstremi su posledica globalnog otopljavanja, a tome su doprineli i požari u Amazonskim tropskim šumama i u Sibiru, što će imati nesagledive posledice po živi svet. Smanjuje se količina kiseonika na planeti, povećava se godišnja temperatura vazduha i utiče na porast isparavanja mora.

U prašumi Amazonije, najbrojnijem staništu biljnih i životinjskih vrsta, koja se naziva i „plućima sveta“ i koja je jedan od najvrednijih resursa koji Zemlja ima, jer proizvodi kiseonik i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, ove godine zabeleženo je više od 70.000 požara. Skoro dva puta više nego prošle godine.

„Svaka deseta vrsta koja je poznata nauci na planeti živi u amazonskim tropskim šumama, što znači da mi ugrožavamo 10 odsto populacije živog sveta. To je apsolutno nenadoknadivo. Domorodačka plemena koja žive u tropskim kišnim šumama koje su ugrožene čine oko 30 miliona ljudi“, napominje biolog Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu za RTS.

Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u Rusiji, Kanadi, Grčkoj, ozbiljno narušavaju zdravlje planete i ubrzavaju klimatske promene.

„Pojačane emisije gasova staklene bašte akumuliraće ogromne količine ugljen-dioksida, zbog čega će doći do još bržeg povećanja srednje globalne temperature, a to će još više uticati na lokalne pojave ekstrema i lagano, ali sigurno zagrevanje naše planete“, naglašava docent dr Ana Vuković, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se šume koje postoje na zemlji izgubile, emitovalo bi se deset puta više ugljen-dioksida nego sada. Najefikasniji a i najjeftiniji odgovor na klimatske promene, jeste globalno pošumljavanje.

„Da bi se dobio ekosistem sa svim svojim složenim funkcijama kakav je bio pre ovih požara, da bi dobili tu kvalitetnu tropsku šumu potrebno je više desetina godina, a da bi se uspostavio kvalitetan šumski ekosistem barem 50 do 60 godina. Svaka osoba bi u svom životu trebalo da sadi 30 do 40 stabala“, napominje profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

I dok neki uništavaju i pale šume, drugi su ozbiljno pristupili pošumljavanju. Novi Zeland je sve je bliže cilju da zasadi milijardu stabala. Etiopljani su u jednom danu uspeli da zasade više od 350 miliona stabala.

RTS

Izvor
foto: © RIA Novosti / Aleksandr Vilьf/ vostok.rs

Povezane teme
čovečanstvo
ekologija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

SAD najveća pretnja za bezbednost u svemiru – Kina

Politika Vašingtona nastavlja da ugrožava globalnu bezbednost, saopštilo je Ministarstvo odbrane Kine.

Peta sezona programa „NIS ENERGY”

Kompanija NIS pruža novu šansu mladima bez radnog iskustva

SMARTFONI, VEšTAčKA INTELIGENCIJA ILI - PRAVI FOTOGRAFI

Skoro ceo jedan vek, fotografija je podrazumevala tri stvari: foto aparat, film i - fotografa. Prvi komercijalno dostupni film je proizveo legendarni američki proizvođač 'Kodak' još 1908. godine, da...

NIS podržao Muzičku školu „Jovan Bandur“ u Pančevu

Grad Pančevo i kompanija NIS nastavili su višegodišnje partnerstvo realizacijom novog projekta u okviru programa „Zajednici zajedno“. Ovog puta, kompanija NIS podržala je rekonstrukciju i uređenje ulaznog hola Muzičke...

Rafinerija i Petrohemija otvaraju vrata mladima na početku karijere

Kompanija NIS započela je treću sezonu prakse za operatere u kojoj ove godine učestvuju učenici koji su tek završili odabrane smerove Mašinske škole „Pančevo“, Tehničke škole „23. maj“ i...

Svi reprezentativci Srbije osvojili priznanja na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi

Na 65. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi (International Mathematical Olympiad – IMO), koja je od 11. do 22. jula održana u Batu u Velikoj Britaniji, svih šest takmičara olimpijskog tima Srbije...

Ostale novosti iz rubrike »