Zašto je Sovjetski Savez odustao od svog šatla, koji je bio bolji od američkog?

Projekat „Sovjetski šatl” praktično je doveo zemlju na ivicu bankrota. Bio je toliko skup da je umesto njega mogao biti izgrađen ceo jedan grad za deset miliona stanovnika.

Pre 30 godina, 15. novembra 1988, izveden je prvi i jedini let u kosmos prvog sovjetskog svemirskog broda za višestruko korišćenje, koji je dobio naziv „Buran”. U kosmos ga je iznela raketa-nosač „Energija”. „Buran” je dva puta obišao oko Zemlje, a zatim aterirao na svoj kosmodrom.

Let je izveden u automatskom režimu, tj. bez posade. Bio je to prvi takav let orbitalnog svemirskog broda u istoriji.

Bez obzira na postignuti uspeh, taj prvi let je bio ujedno i poslednji. Sovjetski Savez je bio prinuđen da odustane od svog perspektivnog šatla – poslednjeg velikog kosmičkog projekta SSSR-a.

Nova era svemirskih brodova za višestruko korišćenje

Tokom 1970-ih američki inženjeri za kosmonautiku došli su do zaključka da se doba jednokratne upotrebe svemirskih brodova bliži kraju, te da je došlo vreme za projektovanje svemirskog broda novog tipa, koji može uspešno da poleti u kosmos i da se vrati na Zemlju. Tako je nastao američki program „Spejs šatl”.

Amerikanci su mislili da će pomoću svemirskih brodova za višestruko korišćenje letovi u kosmos biti mnogo češći i mnogo jeftiniji. Ispostavilo se da uopšte nisu bili u pravu. Svaki let šatlom koštao je 1,5 milijardi dolara, zbog čega je projekat na kraju ugašen 2011. godine.

Univerzalni raketno-kosmički transportni sistem „Energija“ sa orbitalnim brodom za višestruko korišćenje „Buran“ u montažnoj hali.

Albert Puškarjov/TASS

Međutim, tokom 1970-ih i 1980-ih šatl je tretiran kao novi veliki korak u osvajanju svemira. Sovjeti su u početku bili dosta skeptični, ali su ubrzo i sami počeli da projektuju sopstveni svemirski brod za višestruko korišćenje, koji su nazvali „Buran”.

Sovjetsko rukovodstvo je svojim inženjerima dalo zadatak „da naprave svemirski brod u američkom stilu”, jer su Amerikanci već prošli kroz dugu fazu neuspešnih pokušaja i ispravljanja grešaka.

Sedam godina nakon lansiranja prvog američkog šatla „Kolumbija” sovjetski „Buran” je 1981. godine izveo svoj prvi i jedini legendarni let u kosmos.

Nije kopija

„Buran” je bio sličan američkom šatlu, ali je ta sličnost bila jedino što im je zajedničko. Sovjetski svemirski brod je napravljen nekoliko godina kasnije, tako da su prilikom njegovog projektovanja uračunati svi promašaji američkog ekvivalenta, što znači da je sovjetski model faktički bio razvijeniji.

„Buran” je mogao da boravi u orbiti dva puta duže od američkog šatla (tj. 30 dana, a američki 15-17). Mogao je da nosi 30 tona tereta, a američki samo 24.

Pored toga, u „Buran” je moglo stati 10 sovjetskih kosmonauta, dok je američki šatl imao 7 članova posade.

 

Getty Images

Pa ipak, najvažnija razlika je u tome što je sovjetski „Buran”, za razliku od američkog šatla, mogao da leti i da aterira u automatskom režimu, što je i pokazano u njegovom jedinom letu.

Suviše skup

„Buran” je bio krupan tehnološki korak napred, ali suviše skup za Sovjetski Savez, koji je duže od jedne decenije trošio ogroman novac za ovaj projekat.

Sve u svemu, projekat „Energija-Buran” koštao je preko 16 milijardi rubalja. Taj novac je mogao biti iskorišćen za kompletnu izgradnju ogromnog, potpuno novog megapolisa.

Cijena jednog „Buranovog” leta takođe je bila previsoka. Daleko jeftinije je bilo koristiti jednokratne rakete-nosače „Proton” i „Sojuz”.

Postojala je i ideja da se „Buran” razvija kao kosmički bombarder, ali se od nje odustalo usled popuštanja zategnutosti u sovjetsko-američkim odnosima krajem 1980-ih.

„Ispostavilo se da svemirski brod za višekratno korišćenje zapravo i nije bio podesan da se višekratno koristi. Već posle prvog leta imao je mnogo naprslina, a pogonskom delu je bio neophodan kapitalni remont”, napisao je učesnik u ovom projektu Stanislav Aksjonov.

Bajkonur. Univerzalni raketno-kosmički transportni sistem „Energija“ sa orbitalnim brodom „Buran“ na lansirnoj stanici kosmodroma.

Albert Puškarjov/TASS

Poslednji veliki sovjetski kosmički projekat zamrznut je 1990, a zvanično ugašen u postsovjetskoj Rusiji 1993. godine. Napravljeno je pet primeraka „Burana”, ali su sačuvana samo dva. Oni se danas čuvaju u Rusiji i Kazahstanu.

Jedini „Buran” koji je leteo u kosmos i vratio se čitav, uništen je kasnije na Zemlji, kada se 12. maja 2002. godine na njega obrušila konstrukcija hangara na kosmodromu Bajkonur.

Boris Jegorov, Russia beyond