Šta su u planinama Adigeje tražili okultisti SS divizije?

U planinama Adigeje (republike Ruske Federacije) pronađene su dve lobanje bića nepoznatih nauci i sanduk sa amblemom „Anenerbe“ – tajnog društva pri Hitlerovim SS jedinicama koje se bavilo okultnim naukama i istraživalo zagrobne sile.

Po rečima naučnika, esesovce su najverovatnije interesovale tajne drevnih dolmena, kao i anomalija povećane prirodne radioaktivnosti u području Kišinskog kanjona. Mogli su, takođe, biti u potrazi za zlatom Kubanjske Rade, koje je u toku Ruskog građanskog rata nestalo u ovom kraju.

Između ostalih retkih pronalazaka treba pomenuti i nemačku kartu Adigeje u boji napravljenu 1941. godine. Naučnike je iznenadila preciznost ucrtanih objekata i detalja.

Artefakti su, naravno, zainteresovali i stručnjake. Istoričarima su poznati mnogi detalji operacije Vermahta pod šifrovanim nazivom „Edelvajs“, tokom koje su na Elbrusu (najvišem vrhu Evrope) u Kabardino-Balkariji, postavljene zastave sa fašističkom simbolikom. Ali šta je ta tajna nemačka organizacija tražila u planinama Adigeje?

Pronalazak u šumi

U naselju Kamenomostski, u etnografskom kompleksu „Belovodje“ čuvaju se i zagonetne lobanje i tajni koferčić esesovskih okultista. Sve to može i da se vidi, i da se dodirne.

„Jedan stariji meštanin doneo mi je sanduk braon boje sa kožnom drškom i amblemom tajnog društva ’Anenerbe’ na poklopcu“, priča vlasnik „Belovodja“ Vladimir Melikov. „Taj meštanin je pravi pustinjak, živi u šumi u zemunici, ali niko ne zna tačno gde se ona nalazi. Tada sam pomislio da nije možda starac pronašao neko skrovište u šumi. Sve nađene stvari su dobro očuvane. Šibice, na primer, izgledaju kao da i sada mogu da se zapale. Retko kome se posreći da pronađe tako nešto.”

...Razgledamo poklopac sanduka na kome se jasno vidi zvanični amblem društva „Anenerbe“. Garnitura je stilizovana u obliku runa. Šta su oni tražili u ovim krajevima?

Pun naziv društva „Anenerbe“ je „Nemačko društvo za istraživanje drevne germanske istorije i nasleđa predaka“. Ova organizacija je postojala u Nemačkoj u periodu od 1935. do 1945. godine i osnovana je radi proučavanja tradicije, istorije i nasleđa takozvane „germanske rase“.

„Oni su proučavali sve što je tajanstveno i neidentifikovano u celom svetu. Organizovali su ekspedicije na Tibet, Antarktik i Kavkaz, tražili su kontakt sa neidentifikovanim letećim objektima pokušavajući da otkriju tajnu apsolutne vlasti. Hitlerova Nemačka se intenzivno bavila konstruisanjem novih vrsta oružja koje su mogle presudno da utiču na tok rata. U društvu ’Anenerbe’ bilo je 350 stručnjaka sa izvanrednim obrazovanjem, sjajnom naučnom karijerom i naučnim zvanjima”.

Malo kome je poznato da su nemački stručnjaci za planinske puteve iz vojno-građevinske organizacije nekoliko godina pre početka rata ponudili svoju pomoć Sovjetskom Savezu u izgradnji puta Picunda – Rica, tobože iz internacionalnih pobuda. Uzgred, po okončanju radova nemački stručnjaci su tragično izginuli kada je njihov automobil u krivini sleteo u provaliju. A kroz tunele koje su oni napravili i danas u Ricu putuju mnogi turisti.

„Živa voda“ iz Rice

Kasnije se ispostavilo da oni nisu tek tako gradili ovaj strateški put. Naime, hidrolozi iz društva „Anenerbe“ procenili su da je sastav vode uzete iz izvora u kraškoj pećini blizu jezera Rica idealan za spravljanje plazme za ljudsku krv.

„’Živa voda’ iz Abhazije u srebrnim kanisterima je najpre dostavljana na obalu mora, a zatim podmornicama na bazu u Konstanci, i na kraju avionom u Nemačku“, priča Bormotov, docent katedre za ekonomiju i upravljanje preduzećem Majkopskog državnog tehnološkog univerziteta. „Čak je postojala namera da se od mora do Rice izgradi tunel za podmornicu, ali je počeo rat i omeo realizaciju tog plana“.

Što se tiče Adigeje, poznata je činjenica da je u Majkopu boravio planinski korpus Vermahta sa brdsko-streljačkim divizijama koje su se popele na Elbrus. U dolini reke Bele, blizu stanice Dahovske, u podnožju je bio smešten SS puk „Vestland“, a između reka Pšeha i Pšiš bili su razmešteni tenkovski pukovi „Nemačka“ i „Nordland“.

U jesen 1942. godine na aerodromu u Majkopu bila je bazirana Treća nemačka izviđačka eskadrila četrnaeste izviđačke grupe, u kojoj su se nalazili dvomotorni avioni za osmatranje FW-189. To su zapravo bile leteće laboratorije.

„To je bilo više nego dovoljno obezbeđenje tajnih istraživanja koja je organizacija ’Anenerbe’ vršila u planinama Adigeje“, smatra Bormotov. „U Majkopu su bili smešteni štabovi jedinica Vermahta. Iz ovog grada su Nemci komandovali celokupnom vojnom kampanjom na Kavkazu. U jesen 1942. u planinama Adigeje nije postojala neprekidna odbrambena linija, i mi znamo da je bilo prodora pojedinih nemačkih trupa duboko u planine. Nejasno je zašto su nemački padobranci u avgustu 1944. izvršili desant na planinski greben Pšekiš, kada je u tom trenutku linija fronta već otišla daleko na zapad. Šta to nisu stigli da završe fašisti na Pšekišu? Da nije to možda vezano za istraživanja stručnjaka iz društva ’Anenerbe’?”

Po rečima ovog naučnika, može se predpostaviti da su Nemci bili zainteresovani za dolmene, smatrajući da su to „građevine praistorijskih atlanta“ i „ulaz u paralelne svetove“. Takvo njihovo interesovanje je i razumljivo, jer naučnici na Kavkazu redovno pronalaze čudne artefakte. Na primer, u medijima su se pojavljivale informacije da su arheolozi u Boržomskom klancu u Gruziji pronašli skelete duge tri metra, koji su pripadali ljudima nepoznate rase.

Lobanje bogova

Pre otprilike dve godine Vladimiru Melikovu su speleolozi doneli dve neobične lobanje sa rogovima, koje su, kako su oni tvrdili, pronađene u jednoj pećini na planinskom vencu Boljšoj Thač. Na prvi pogled one podsećaju na fosile životinja, i to možda veoma drevnih. Ali kada je Melikov pažljivo proučio lobanje (ipak je on nekad radio kao stomatolog), počeli su da ga podilaze žmarci.

„Pogledajte okrugli otvor veličine prsta u donjem delu glave“, pokazuje Melikov jednu lobanju. „To je koren kičme. Njegov položaj nam govori da se ovo biće kretalo na dve noge. Druga čudna okolnost je odsustvo vilice i dela lobanje u kome se nalazi veliki mozak. Umesto usta ima nekoliko otvora, raspoređenih ukrug. Otvori za oči su neobično veliki, a od njih se odvajaju dve izrasline u vidu rogova. Kost lica je pljosnata kao kod antropoida.

I zaista, artefakti izgledaju neobično. Čak i ako se uporede sa lobanjom medveda koja stoji pored njih. Čovek lako padne u iskušenje da pomisli kako u rukama drži lobanje nekog bića sa druge planete. Fotografije ovih pronalazaka poslate su moskovskim paleontolozima, ali oni su samo bespomoćno odmahivali glavom, priznavši da nikada ranije ništa slično nisu videli, i oprezno aludirajući da su to možda lobanje ovnova koje su dugo bile pod dejstvom vodenog toka sa nanosima peska i da su se zbog toga toliko deformisale. Ali ako je tako, onda su obe lobanje deformisane sinhronizovano i na isti način.

Istraživači pretpostavljaju da su ovi pronalasci mogli dospeti u ruke Hitlerovim „magovima”, koji su tragali za neobičnim artefaktima.

Još dalje su u svojim pretpostavkama otišli ljudi koji se bave mitovima. Oni su odmah izjavili da su u pitanju anunaki Drevnog Sumera, tj. rogata božanstva čije se ime interpretira kao „oni koji su došli sa neba”. U sumerskom eposu oni su učestvovali u stvaranju sveta.

„Mi možemo da zamišljamo i iznosimo raznorazne verzije i ideje, ali jedno je sigurno: artefakti pronađeni u planinama Adigeje teško se mogu objasniti”, zaključio je Ivan Bormotov.

U leto 2015. godine na području oko Elbrusa lovci na sakriveno blago pronašli su još jedan koferčić društva „Anenerbe” sa lobanjom neobičnog porekla, za koji se pretpostavlja da je pripadao vojniku lovačkog puka koji je učestvovao u operaciji „Edelvajs”. Takođe su pronašli prsten i kompletnu fašističku uniformu. Na prstenu je prikazan profil vojnika u planinskom vojničkom kačketu za koji su zakačeni listovi hrasta, a u dnu je cvet runolista. Prošle godine su meštani toga kraja saopštili da su pronašli nekropolu sa dve stotine tela pripadnika nemačkog lovačkog puka. Verovatno ih je pre nekoliko decenija zatrpala snežna lavina.

Russia beyond