RT: Zastarela politika Nase predstavlja rizik od kontaminacije Zemlje iz kosmosa

Izvor: Vostok / RT

Kako su ljudi išli tamo gde niko nije bio ranije, smernice o tome kako sprečiti kontaminaciju ovih destinacija zemaljskim mikrobima i obrnuto ne odgovaraju realnosti, prema novom izveštaju.

Izveštaj Nacionalnih akademija nauka pokazuje da je Nasinoj takozvanoj planetarnoj politici zaštite staroj pre pola veka potrebno preispitivanje, naročito zbog "uzoraka pri povratku i odlasku ljudskih misija na Mars" i misija na planete i druga tela "koja poseduju vodene okeane ispod njihove ledene površine", na primer Jupiterov mesec Evropa.

Kreativno nazvan Pregled i procena procesa razvoja politike zaštite životne sredine, u izveštaju se dodaje da "takvi mikrobi mogu predstavljati zdravstveni rizik za posade koje se vraćaju, kao i populaciju na Zemlji", dodajući da bi duže izlaganje kosmičkim uslovima moglo dovesti do mutiranja mikroba, izazivajući štetu i rizik po zdravlje milijardi ljudi.

Ruski naučnici su prethodno dokazali eksperimentom pod nazivom "Biorisk" da različiti mikroorganizmi sa Zemlje mogu preživeti u oštrim uslovima kosmosa na površini Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Eksperiment je počeo u januaru 2005. godine na ruskom segmentu MKSS-a gde je istržaeno 68 različitih organizama, uključujući bakterije, insekte, kičmenjake i biljke.

Mutirane bakterije pokazale su visoku agresivnost i otpornost na antibiotike pri njihovom povratku na Zemlju, navodi se u ruskom izveštaju.

Još jedna zabrinutost je što kontaminacija može uticati na strukturu supstanci na drugim planetama, drugim rečima, istraživači možda neće biti sigurni da li je otkrivena bakterija rođena na planeti, ili je došla sa Zemlje.

"Sigurno uokvirene i izvršne politike zaštite planete će igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju da će napori istraživanja kosmosa dati nedvosmislene odgovore o mogućnostima života u drugim delovima Sunčevog sistema", rekao je Džozef Alekander, predsedavajući komisije koja je napisala izveštaj.

Autori Nacionalnih akademija nauka izvestili su da dok su ove politike dobro funkcionisale tokom poslednjih 50 godina, da vremena se menjaju, te da će se NASA upustiti u složenije kosmičke misije više nego ikada ranije.

Kosmički brod će uskoro doći na Jupiterov mesec Evropa kako bi potražio znake života, a novi rover će biti na Marsu 2020. godine.

Profesor aeronautike na Stanfordu i jedan od vodećih autora izveštaja Skot Habard rekao je za naučnu publikacijiu "D Verdž" da je potreba za promenom pravila kritična, jer je kosmička agencija namerava da vrati uzorke na Zemlju.

"NASA preduzima mnogo više složenijih naučnih misija nego u prošlosti, a istovremeno moraju to da rade u ograničenim uslovima i troškovima", rekao je on.

"Ove misije pokreću mnogo pitanja o mogućoj kontaminaciji, donoseći i vraćajući uzorke."

Autori izveštaja kažu da je Nasi potrebno više saveta od spoljnih stručnjaka, poput mikrobiologa i genetičara, o tome koje vrste mikroba su otporne i mogu izazvati probleme za kosmičke letilice.

U izveštaju se takođe navodi da bi NASA trebalo da izradi dugoročni plan i protokole, kao i plan misija kako bi osigurala da se pravila dobro pripremaju unapred.

"Jedan od problema koje smo primetili je da se zahtevi o planetarnoj zaštiti ne razvijaju, do trenutka otpočinjanja misije", rekao je Habard.