Kako su sovjetska terenska vozila osvajala Južni pol
Sovjetski Savez je imao svoju verziju američke „antarktičke snežne krstarice“. Ali ako je čuveni američkih džin potonuo u snegu, ruski polarni istraživači na ledenom kontinentu još uvek voze sovjetske „harkovčanke“.
Ješurin/Sputnik
Pedesetih godina SSSR je zajedno sa drugim državama počeo aktivno da istražuje Antarktik. Sovjetski naučnici su preuzeli istočni deo kontinenta i 1956. godine pojavila se stanica Mirni. Za samo dve godine niklo je pet sovjetskih polarnih stanica.
J. Kočetkov/Sputnik
Transport je bio veliki problem za sovjetske stručnjake, jer obični traktori i kamioni u ovim ledenim uslovima nisu funkcionisali. Bila su potrebna terenska vozila koja su u stanju da dođu do Južnog pola, što nije lak zadatak pošto je stanica Mirni bila udaljena 2 700 km.
Aleksandar Kočetkov/TASS
Bilo je potrebno vozilo koje će izdržati temperaturu od minus 70 stepeni Celzijusovih, koje će preći velike razdaljine po snegu i ledu, i biti privremeni dom i laboratorija naučnicima. Tako je nastao terenac „harkovčanka“.
AP
„Harkovčanka“ je sovjetski odgovor američkoj „antarktičkoj snežnoj krstarici“ koja se pojavila 30-ih godina. Američko vozilo je bilo pravi dom na točkovima. Mislilo se da će krstarica dugi niz godina presecati Antarktik uzduž i popreko, ali prešla je samo 148 km i stala. Posada je morala zauvek da je napusti.
Mihail Ozerski/Sputnik
Novo sovjetsko vozilo je napravljeno na bazi teškog artiljerijskog traktora AT-T koji sa svoje strane potiče od tenka T-54. „Harkovčanka“ je mogla da vuče 70 tona tereta. U dužini je imala 8,5 metara, u širini 3,5 m, u visini 4 metra. Kretala se brzinom od 5 do 11 km na sat.
A. Kapica/TASS
Salon vozila je imao površinu od 28 metara kvadratnih i sve potrebno za duga putovanja: sekciju za vozača i navigatora, laboratoriju, malu kuhinju, spavaću sobu za petoro, toalet, menzu.
Jevgenij Tolstikov/TASS
Pet ovakvih vozila je dopremljeno na Antarktik pred kraj 1958. godine. Dogodine su se sovjetski polarni istraživači uputili na Južni pol. 27. septembra sve „harkovčanke“ su napustile stanicu Mirni i krenule na zapad. Konvoj je prošao kroz stanice Komsomoljskaja i Vostok.
G. Koposov/Sputnik
2700 km puta, a posebno poslednjih 1253 km od stanice Vostok do Južnog pola, prošli su veoma teško: snežne oluje, nepoznata teritorija i opasne skrivene pukotine u ledu su mogle da budu fatalne. U svojim memoarima učesnici ove ekspedicije Nikolaj Grušinski i Aleksandar Dralkin su pisali: „Beskrajni snežni okean pred nama, a iza nas dva duboka traga koja su ostavila naša vozila. Prošli smo gde nikada nijedan čovek nije kročio. Mislili smo o tome da nas ti tragovi povezuju sa prijateljima koji su ostali na stanici Mirni. Napredujući prema polu, nismo osećali da smo usamljeni. Bili smo na stalnoj radio-vezi sa stanicama Mirni i Vostok i uvek smo znali šta se dešava na kopnu.“
G. Koposov/Sputnik
26. decembra sovjetska ekspedicija je dospela na Južni pol gde ju je dočekao američki tim sa obližnje stanice Amundsen-Skot. Čitavo putovanje je trajalo 89 dana i nakon tri dana odmora na američkoj bazi, sovjetski naučnici su krenuli nazad.
V. Čistjakov/Sputnik
Skoro 20 godina „habarovčanke“ su bile glavno sovjetsko prevozno sredstvo na Antarktiku i povezivale su šest stanica na kontinentu. 1975. dizajnirana je naprednija „habarovčanka-2“. Ova su vozila i danas glavno prevozno sredstvo za članove ruske polarne ekspedicije. Osamdesetih godina su se pojavili planovi za „habarovčanku-3“, ali nikada nisu realizovani zbog raspada SSSR.
Boris Jegorov,
Russia beyond
- Izvor
- foto: Tsy1980/Wikipedia / Russia beyond/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- istraživanje
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Politika Vašingtona nastavlja da ugrožava globalnu bezbednost, saopštilo je Ministarstvo odbrane Kine.
Skoro ceo jedan vek, fotografija je podrazumevala tri stvari: foto aparat, film i - fotografa. Prvi komercijalno dostupni film je proizveo legendarni američki proizvođač 'Kodak' još 1908. godine, da...
Grad Pančevo i kompanija NIS nastavili su višegodišnje partnerstvo realizacijom novog projekta u okviru programa „Zajednici zajedno“. Ovog puta, kompanija NIS podržala je rekonstrukciju i uređenje ulaznog hola Muzičke...
Kompanija NIS započela je treću sezonu prakse za operatere u kojoj ove godine učestvuju učenici koji su tek završili odabrane smerove Mašinske škole „Pančevo“, Tehničke škole „23. maj“ i...
Na 65. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi (International Mathematical Olympiad – IMO), koja je od 11. do 22. jula održana u Batu u Velikoj Britaniji, svih šest takmičara olimpijskog tima Srbije...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.