Crispr: Tehnologija koja će promeniti medicinu

Kineski naučnici prepravljaju ljudski DNK uz pomoć tehnologije Crispr-Cas9, koju samostalno razvijaju. U onkološkoj bolnici u gradu Hangdžou pokušavaju da „nateraju“ organizam da se bori protiv zloćudnih ćelija zahvaljujući promenama koje naučnici unose u DNK pacijenta.

Zamenik glavnog lekara bolnice u gradu Hangdžou, lekar Vu Šisju, u intervjuu za RIA Novosti ističe da su eksperimenti prošli uspešno. Metoda je efikasna u slučaju lečenja raka i, po mišljenju lekara, manje je opasna po zdravlje pacijenta od klasične hemioterapije. Pa ipak, Šisju je oprezan i ograđuje se imajući u vidu da je još uvek mali broj pacijenata podvrgnut lečenju uz pomoć nove metode.

Tehnologija Crispr-Cas9 je osmišljena 2012. godine u SAD. Cas9 je specijalna belančevina, koja je povezana sa radom adaptivnog imunog sistema CRISPR. Uz pomoć ove belančevine mogu se izdvajati strani fragmenti DNK u organizmu, odstranjivati i čak menjati za nove. U SAD i Evropi ova tehnologija se mnogo godina testirala na uzetom biomaterijalu u laboratorijskim uslovima. U Kini, u onkološkoj bolnici Hangdžou i u još nekoliko medicinskih ustanova ovu metodu testiraju na pacijentima.

Proces počinje uzimanjem krvi. U laboratoriji se uz pomoć tehnologije Crispr-Cas9 izdvaja deo DNK koji usporava organizam da se bori protiv kancerogenih ćelija. Taj deo se iseca i odstranjuje. Zatim se krv koja sadrži modifikovanu strukturu DNK ponovo transfuzijom vraća u organizam pacijenta. Pretpostavlja se da se tako organizam navodi da se bori protiv bolesti i da pobeđuje maligne ćelije.

Naučnici sa Zapada su ipak uzdržani, zbog etičke strane ove metode. Postavljaju pitanje koliko je opravdano iz moralne perspektive da se naučnici mešaju u genom čoveka i menjaju ga. Još uvek nije postignut konsenzus među svetskim naučnicima. Kineski lekar Šisju smatra da je najvažnije dati bolesnom čoveku poslednju šansu. Osim toga, ovi eksperimenti se, naravno, sprovode samo uz saglasnost pacijenta.

„Zasad je u istraživanju učestvovao 21 pacijent. Efikasnost metode je zasad oko 40 odsto. Jedan čovek je posle primene ove metode proživeo još 11 meseci i još uvek je među nama. Počeli smo eksperimente u martu prošle godine. Svi pacijenti koje podvrgnemo ovoj metodi boluju od raka digestivnog trakta. Dosad su svi oni već prošli nekoliko tura hemioterapije, zračenja, bili operisani. Učesnici našeg istraživanja, naši pacijenti, dosad su praktično iskusili sve poznate metode lečenja. Da nisu uključeni u eksperimentalni program, nekima od njih ne bi bilo pomoći“, ističe Šisju.

Naravno, prošlo malo vremena da bi sa sigurnošću mogli govoriti i tvrditi da je potpuno efikasna nova metoda koju testiraju kineski lekari. Osim toga, u eksperimentima je učestvovalo relativno malo pacijenata.

„Prema rezultatima kojima raspolažemo u ovom trenutku, možemo reći da se radi o pouzdanoj metodi, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi koje onkološke bolesti se najefikasnije leče uz pomoć Crispr-Cas9. Metoda prekrajanja genoma DNK, kako pokazuje naša praksa, kao i iskustva drugih kineskih medicinskih ustanova, potpuno je bezbedna. U svakom slučaju, manje je štetna nego terapija lekovima i hemioterapijom. Od neželjenih efekata javljaju se osip na koži i povišena temperatura tela“, objašnjava Šisju.

Metodom Crispr-Cas9 mogu se lečiti i druge bolesti, ne samo kancer. Stručni časopis „Nejčer“ piše da je grupa kanadskih naučnika koristeći Crispr-Cas9 uspela da modifikuje i gen receptora za HIV. Na taj način, teoretski, telo čoveka može se  „prepraviti“ da bude otporno na ovaj opasni virus. Pa ipak, svetska naučna zajednica se sa zadrškom odnosi prema genetskom inženjeringu. U SAD su za bilo kakve manipulacije ovog tipa neophodne dodatne dozvole nadležnih ustanova.

Osim toga, američki naučnici navode i određene rizike u primeni nove tehnologije. To je najpre opasnost od netačnog prepravljanja gena. Neki naučnici ukazuju na to da čitave generacije potom mogu (pre)nositi ove pogrešno „dizajnirane“ gene. Upravo u tome i leži najveća potencijalna opasnost: mogućnost da neko namerno napravi i „dizajnira“ pogrešnu kombinaciju gena. Sa druge strane, doktor Šisju smatra da ova bojazan ne bi smela da uspori sve napore lekara i naučnika da nađu lekove za dosad neizlečive bolesti.