Ceo ruski energetski sektor objašnjen u četiri poteza

Energetski resursi donose Rusiji značajan deo prihoda od ukupnog izvoza. A kako stoje stvari sa potrošnjom na unutrašnjem tržištu? Koliko Rusija sama troši nafte i gasa, i razvija li obnovljive izvore energije?

1/ Koliko energije Rusija proizvodi?

Zvanična statistika Ministarstva energetike pokazuje da je Rusija u 2018. godini izvadila skoro 556 miliona tona sirove nafte (uključujući i gasni kondenzat), što je rekordni rezultat za proteklih 30 godina i blizu je apsolutnog rekorda – 569,4 miliona tona, koliko je izvađeno još 1987. godine. Prošle godine je u Rusiji izvađeno 725,4 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, 439,3 miliona tona uglja i 1,092 biliona kilovat-časova električne energije.

Po rečima Tatjane Mitrove, rukovodioca Energetskog centra u Moskovskoj školi menadžmenta „Skolkovo“, po navedenim pokazateljima Rusija je treći proizvođač energije u svetu. Ispred nje su samo SAD i Kina. „Mi obezbeđujemo 10% svetske proizvodnje primarne energije... Rusiji pripada 16% ukupne trgovine na svetskom tržištu energenata. To je najveći udeo u svetu ako se imaju u vidu svi izvori energije“, izjavila je ona na konferenciji direktora preduzeća UNICON u Moskvi 24. aprila 2019. godine.

 

Tatjana Mitrova, Moskovska škola menadžmenta „Skolkovo“

 
2/ Koju količinu energenata Rusija sama troši?

Rusija je u 2018. godini izvadila 556 miliona tona sirove nafte, a od toga je izvezla u inostranstvo 409,3 miliona tona.Količina nafte za izvoz se povećavala kako je unutrašnja potrošnja nafte u zemlji tokom proteklih 20 godina postepeno opadala: od 1990. godine je izvoz porastao sa 47,7% na 73,6% od ukupne količine izvađene nafte.

 

Global Look Press

 To je u velikoj meri vezano za činjenicu da se umesto nafte sve više troši prirodni gas, ali Rusija ipak troši 5% ukupne svetske energije, po čemu je na četvrtom mestu u svetu. 

„Na prirodni gas otpada 52% ukupne potrošnje primarne energije. To je fosilno gorivo u čijoj se proizvodnji oslobađa najmanja količina ugljendioksida“, objašnjava Mitrova. „Prilično je veliki i procenat nuklearne i hidroenergije zajedno sa drugim, manje zastupljenim obnovljivim izvorima poput solarne energije i energije vetra. Tu je posebno važna energija vodenih tokova.

Prema podacima koje iznosi kompanija BP, u 2017. godini je prirodni gas pokrio 52,3% ukupne unutrašnje potrošnje, za njim sledi nafta (skoro 22%) i ugalj (13%). Od svih energenata najbrže je rastao procenat obnovljivih izvora energije, mada je on u Rusiji pokrio svega 0,04% ukupne potrošnje primarne energije, dok je udeo nuklearne energije u ukupnoj potrošnji iznosio 6,6%.

3/ Koje zemlje su glavni uvoznici ruske energije?

Statistika ruske Centralne banke pokazuje da je 2018. godine Rusija izvezla 260,2 miliona tona sirove nafte, 150,1 milion tona naftnih derivata, 220,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i 36,7 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa (TPG).

TPG tanker na pristaništu kod fabrike za proizvodnju tečnog prirodnog gasa, naselje Prigorodno.

Aleksandar Semjonov/TASS

Prema ruskom portalu „Vedomosti“, izvoz nafte je u znatnoj meri preusmeren sa evropskih na azijske potrošače, s tim što je značajnu količinu uvozila Kina. Prema dostupnim podacima, Rusija je 2018. godine prodala Kini 71,5 miliona tona naftnih derivata (što je 20% više nego 2017. godine).

Zanimljiva je činjenica da su SAD povećavale uvoz ruske nafte kako bi pokrile nedostatak usled sankcija prema Venecueli i ograničenog uvoza iz zemalja OPEK-a. Samo u prvoj polovini maja u SAD je stiglo 13 brodova iz Rusije sa pet miliona barela sirove nafte i naftnih derivata. Prema podacima Agencije za energetske informacije (EIA), u 2018. godini je Amerika uvezla iz Rusije oko 137 miliona barela. 

Što se tiče prirodnog gasa, ruska državna korporacija „Gazprom“ objavila je da je u 2018. godini izvezla u Evropu 200,8 milijardi kubnih metara gasa. Ključni uvoznici su bili Nemačka (58,5 milijardi kubnih metara), Turska (skoro 24 milijarde kubnih metara), Italija (22,8 milijardi kubnih metara), Velika Britanija (14,3 milijarde kubnih metara) i Francuska (skoro 13 milijardi kubnih metara gasa). Pored toga, postignut je dogovor da Rusija isporučuje Kini 1,3 biliona kubnih metara gasa godišnje čim proradi gasovod „Snaga Sibira“.

Ruski tečni prirodni gas (TPG) je činio 5,8% ukupnog izvoza energenata. Kako saopštava Međunarodna asocijacija uvoznika tečnog gasa (GIIGNL), najveća količina je izvezena u Japan, Južnu Koreju i na Tajvan.

4/ Razvija li Rusija alternativnu energetiku?

Da. Po rečima Mitrove, Rusija postepeno investira u obnovljive izvore energije, pokušavajući da razvije sopstvenu proizvodnju opreme i stekne potrebne kompetencije. Vlasti pokušavaju da stvore uslove u kojima bi obnovljivi izvori energije u konkretnim područjima bili konkurencija drugim energentima.

Vetrogeneratori u Mirnovskoj elektrani na Krimu.

Aleksej Pavlišak/TASS

„To ruske vlasti sada pokušavaju da učine sa energijom vetra i solarnom energijom. One su uvele specijalne poreske olakšice koje ovoj vrsti energije daju prednost u odnosu na ostale energente. Cilj je da se potrebna oprema proizvodi u Rusiji i da se proizvodnja uveća, čime će se obezbediti niža cena energije“, kaže ona.

„Posle formiranja neophodnih okvira i ulaganja prvobitnih investicija u naučnoistraživačke i ogledno-konstruktorske radove, posle uklanjanja ’sivih zona’ i manjih prepreka koje zagorčavaju život kompanijama koje razvijaju obnovljive izvore energije država može da se povuče i prepusti ovoj privrednoj grani da se samostalno razvija“, kaže ona. „Ali to je još uvek na horizontu, i može biti realizovano tek za 10-15 godina. Kada mreža pariteta bude manje-više dostignuta novi izvori energije će predstavljati konkurenciju fosilnom gorivu. Tada se može prepustiti tržištu da samo funkcioniše. U Rusiji situaciju otežava nasleđe državnog planiranja i snažna centralizacija energetskog sektora.

Jedan od prvih pozitivnih primera izlaska obnovljivih izvora energije na tržište je ruska kompanija „Rusgidro“, koja je pokrenula vetroelektranu snage 900 kW u arktičkom naselju u Jakutskoj oblasti na ruskom Dalekom istoku.

Za proteklih pet godina holding „Rusgidro“ je na ruskom Dalekom istoku sagradio i pustio u rad 19 solarnih elektrana ukupne snage 1,6 MW i četiri vetroelektrane ukupne snage 3,1 MW.

Ksenija Zubačova, Russia beyond