RT: Pet zemalja koje su odlučile da opostepeno izbace američki dolar

02.01.2019. god.

Izvor: Vostok / RT

Prošla godina bila je puna događaja koji su neizbežno podelili globalni geopolitički prostor na dva tabora - oni koji još uvek podržavaju upotrebu američke valute kao univerzalnog finansijskog alata i one koji okreću leđa ovoj novčanici.

Globalne tenzije izazvane ekonomskim sankcijama i trgovinskim konfliktima koje je pokrenuo Vašington prisilile su određene zemlje da ponovo razmotre alternativne platne sisteme kojima trenutno dominira američki dolar.

RT je analizirao trenutni fenomen dedolarizacije, sumirajući koje su zemlje poduzele korake ka eliminaciji oslanjanja na američki dolar i razloge za svoju odluku.

Kina

Tekući trgovinski sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i sankcije SAD-a protiv najvećeg trgovinskog partnera, primorali su Kinu da poduzme korake ka ublažavanju dolarske zavisnosti druge najveće svetske ekonomije.

U laganom stilu Pekinga, vlada nije dala glasna saopštenja o tom pitanju. Međutim, Narodna banka Kine redovno smanjuje udeo države u državnim trezorima SAD-a. I dalje je broj jedan od stranih vlasnika američkog državnog duga, ali je Kina smanjila svoj učešće na najniži nivo od maja 2017. godine.

Štaviše, umesto da odmah odustane od dolara, Kina pokušava da internacionalizuje sopstvenu valutu, juan, koji je bio uključen u korpu MMF-a, pored američkog dolara, japanskog jena, evra i britanske funte. Peking je nedavno napravio nekoliko koraka ka jačanju juana, uključujući nagomilavanje zlatnih rezervi, lansiranje naftnih fjučersa u juanima i korišćenje domaće valute u trgovini sa međunarodnim partnerima.

U okviru svoje ambiciozne inicijative "Jedan pojas jedan put", Kina planira da uvede objekte za razmenu roba u zemljama učesnicama kako bi promovisala upotrebu juana. Štaviše, zemlja aktivno insistira na sporazumu o slobodnoj trgovini - Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP), koji će uključivati zemlje jugoistočne Azije. Trgovinski sporazum bi lako mogao da zameni Trans-pacifičko partnerstvo (TPP), predloženi multinacionalni trgovinski sporazum koji je američki predsednik Donald Trump uništio ubrzo nakon što je stupio na dužnost. RCEP uključuje 16 zemalja potpisnica, a očekuje se da će potencijalni pakt formirati uniju od skoro 3,4 milijarde ljudi na osnovu ekonomije od 49,5 biliona dolara, što čini skoro 40 posto svetskog BDP-a.

Indija

Indija kao šesta ekonomija sveta, jedna je od najvećih zemalja uvoznika ruboa. Nije iznenađujuće da je zemlja direktno pogođena većinom globalnih geopolitičkih sukoba i da je značajno pogođena sankcijama koje se primenjuju na njene trgovinske partnere.

Ranije ove godine, Nju Delhi je prešao na plaćanja u rubljama kada je reč o snabdevanju ruskim PVO sistemima S-400 kao rezultat američkih ekonomskih sankcija uvedenih protiv Moskve. Zemlja je takođe morala da se prebaci na rupije u kupovini iranske nafte nakon što je Vašington ponovo uveo sankcije protiv Teherana. U decembru su Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali ugovor o valutnoj razmeni kako bi podstakli trgovinu i investicije bez uključivanja treće valute.

Uzimajući u obzir da je Indija treća zemlja po kupovnoj moći, koraci ove vrste mogli bi značajno umanjiti ulogu američkog dolara u globalnoj trgovini.

Turska

Ranije ove godine, turski predsednik Redžep Taip Erdogan najavio je planove za okončanje monopola američkog dolara putem nove politike usmerene na trgovinu bez dolara s međunarodnim partnerima zemlje. Kasnije je lider Turske objavio da se Ankara priprema za trgovinu u nacionalnim valutama s Kinom, Rusijom i Ukrajinom. Turska takođe razgovara o zameni američkog dolara nacionalnim valutama u trgovinskim transakcijama s Iranom.

Ovakav potez je podstaknut političkim i ekonomskim razlozima. Odnosi između Ankare i Vašingtona su se pogoršali nakon neuspelog vojnog udara u zemlji 2016. godine kako bi se smenio predsednik Erdogan. Postoje izveštaji u kojima se navodi da Erdogan sumnja na učešće SAD u organizovanju puča, te je optužio Vašington da skriva i štiti sveštenika Fetulaha Gulena, kojeg Ankara krivi za organizovanje vojnog udara.

Turska ekonomija je snažno pogođena nakon što je Vašington uveo ekonomske sankcije zbog hapšenja američkog pastora Endrjua Bransona zbog optužbi za terorizam, odnosno učešća u vojnom udaru.

Erdogan je u više navrata oštro kritikovao Vašington zbog pokretanja globalnog trgovinskog rata, sankcionisanja Turske i pokušaja izolacije Irana. Odluka članice NATO-a o kupovini ruskih PVo sistema S-400 dodala je dodatno ulje na vatru.

Izvor
foto: © Getty Images / RT / vostok.rs

Povezane teme
SAD
dolar
finansije
novac

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Skupština akcionara NIS-a usvojila Odluku o izdavanju prve emisije obveznica

Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad usvojila je na danas održanoj vanrednoj sednici Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva ukupne nominalne vrednosti 5.855.000.000 dinara. U skladu sa ovom...