Predsednik, premijer i ministri ignorišu jug Srbije, kao da je teritorija pod okupacijom

Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus, izjavila je juče Tanjugu da bi stvaranje etničkih regiona vodilo destabilizaciji i potencijalnoj dezintegraciji Srbije.

"Apsolutno nema uslova da bilo koja nacionalna manjina u Srbiji stvara svoj region. To je suprotno ideji i suštini regionalizacije koja upravo predstavlja branu svakom obliku separatizma", rekla je Grubješić, koja je i koordinator radne grupe koja priprema rešenja za regionalizaciju.

Ona je dodala da se regioni formiraju po mnogim kriterijumima izuzev etničkih.

Odbornici skupština opština Preševo, Medveđa i Bujanovac, odnosno članovi albanskih partija na jugu Srbije, krajem prošle nedelje su usvojili političku deklaraciju u kojoj su se založili za stvaranje albanskih regionalnih institucija i izdvojenog regiona Preševska dolina. U deklaraciji se od Vlade traži ubrzavanje razgovora o regionalizaciji, uz međunarodno posredovanje. U ovom dokumentu podseća se da je reč o inicijativi koja je u duhu političke platforme iz januara 2006. godine.

Na skupu u Preševu oni su istakli da taj dokument treba da ubrza započeti politički proces reintegracije Albanaca u institucije sistema Republike Srbije koji, kako se kaže u deklaraciji, Vlada Srbije treba da gradi sa legitimnim političkim predstavnicima tih opština uz posredovanje predstavnika međunarodne zajednice.

Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, kaže za "Borbu" da javnost u Srbiji nije dovoljno upoznata s praksom članova aktuelne Vlade Srbije kad je jug u pitanju.

"Krajnji domet poseta ministara, premijera i predsednika Republike jugu Srbije, jeste štab žandarmerije na brdu. Čelnici ove države nikada nisu kročili u zgrade opština na jugu, potpuno ignorišući lokalne samouprave, kao da smo teritorija pod okupacijom. U stalnom smo kontaktu samo sa službenicima Koordinacionog tela Vlade Srbije, koje ista ta vlada ignoriše", kaže Mustafa.

Neformalna grupa odbornika albanske nacionalnosti, prema rečima Ragmi Mustafe, neka je vrsta zamene za Albansko nacionalno veće koje Albanci na jugu nikada nisu formirali, i čini ga više od 60 odbornika iz sve tri opštine.

Ragmi Mustafa smatra da su razlozi za stvaranje regiona Preševska dolina, mnogobrojni.

"Politički razlog je referendum iz 1992. na kom se stanovništvo izjasnilo za političku, kulturnu i teritorijalnu autonomiju, i za približavanje Kosovu. Ekonomski razlog je taj što su sve tri opštine uvrštene u najnerazvijenije u Srbiji. A razvojni se odnose na moguću buduću prekograničnu saradnju s Kumanovom, Gnjilanom, Bugarskom", kaže Mustafa.

Nabrajajući sve nerešene probleme na jugu Srbije, Mustafa podseća da se nedostatak volje za poboljšanje života Albanaca na jugu, najbolje ogleda u nepriznavanju diploma s prištinskog univerziteta.

"Problem je upotreba jezika i pisma, udžbenici i nastavni planovi, ali to što Srbija priznaje diplome izmeštenog univerziteta iz Prištine na srpskom, a ne priznaje diplome univerziteta u Prištini na albanskom, najbolje ilustruje odnos države prema nama", zaključio je Mustafa.

Upitan, kada očekuje da će se jug Srbije realno pripojiti Kosovu, Mustafa nudi različite vremenske rokove, u zavisnosti od toga da li će se proces realizovati bez ili uz upotrebu vatrenog oružja.

"Bezbolno, bez upotrebe vatrenog oružja, moguće je realizovati isključivo pregovorima između Vlade Kosova i Vlade Srbije. Do toga bi se došlo na najbolji način kada bi Srbija bila spremna da prizna Kosovo. Inače, problemi će uvek postojati. Ali, zašto se tako nešto, ipak, ne bi dogodilo jednoga dana? Možda dođe do razmene teritorije, o čemu pričaju i neki vaši ministri, da ih ne imenujem", kaže Mustafa.

Lider Partije za demokratsko delovanje, koja je na vlasti u Bujanovcu, ali ne više i u Preševu, i jedini narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi rekao je da je reč o dokumentu koji je potvrda deklaracije iz 2006. godine.

"Najnoviji dokument je i odgovor na neodgovoran odnos Vlade Srbije prema problemima i zahtevima Albanaca na jugu Srbije", rekao je Haljimi. Ti problemi i zahtevi su, kako navodi, demilitarizacija regiona, prekid svih akcija srpske specijalne policije, proporcionalna zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, posebno u lokalnoj i pograničnoj policiji, rešenje o upotrebi fakultetskih diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle februara 2008. i oslobađanje Albanaca uhapšenih u akciji srpske specijalne policije decembra prošle godine.

Haljimi je uveren da će se situacija zaoštravati ukoliko Vlada Srbije ne preduzme odlučnije korake za normalizaciju odnosa.

"Problem je što ova Vlada sigurno ne bi umela efektno da reši krizu, kao ona Đinđićeva 2000. godine, kad je prekinula sukobe s Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe", zaključio je Haljimi.

Dačić je čuo drugačiju priču od one koju dobija od BIA

Politička deklaracija doneta je neposredno nakon razgovora političkih predstavnika Albanaca juga Srbije sa zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem. Ragmi Mustafa podseća da je i Dačić više puta bio na jugu, ali da nijednom nije posetio legitimne predstavnike albanskog naroda. "On se sastajao ovde sa službom BIA i policijskim snagama žandarmerije", dodao je Mustafa. Posle sastanka s nekima od albanskih lidera, Dačić je izjavio agencijama da "postoje određeni obaveštajni podaci koje dobijamo od zapadnih obaveštajnih službi, da postoje određeni krugovi na Kosovu, naročito oni koji potiču iz tih krajeva, koji bi želeli da izazovu nestabilnost, da se nabavlja određeno oružje, da su čak ti krugovi povezani sa skorašnjim incidentima, ranjavanjem pripadnika Žandarmerije".

Zato je, dodao je Dačić, neophodna određena budnost na tom području. Zamoljen da otkrije više detalja tog razgovora, Mustafa je za "Borbu" precizirao da se o smanjenju broja žandarma nije razgovaralo. "To bi svakako trebalo da razmotri vlada Srbije, a ne ministar policije. Dačića je zanimalo šta se zaista događa na jugu. Ispričao sam mu šta se događa, a to što je čuo, sigurno se razlikuje od izveštaja koje su mu službe saopštavale", rekao je Mustafa.


U duhu evroatlantskih procesa

Predsednik Skupštine opštine Bujanovac Šaip Kamberi ocenio je juče da je zahtev Albanaca sa juga Srbije opravdan zbog specifičnosti tog područja i da je u "duhu evroatlantskih procesa". Kamberi je za agenciju Beta kazao da bi formiraje tog regiona Preševska dolina omogućilo "nadgradnju posebnosti i različitosti na jugu Srbije". Kamberi, koji je i potpredsednik Partije za demokratsko delovanje, rekao je da relevantne stranke u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa deklaracijom potvrđuju da su privržene političkoj platformi usvojenoj u januaru 2006. godine. "Deklaracijom ponavljamo stavove o rešavanju konkretnih problema koji muče Albance na jugu Srbije. Očekujemo da se intenzivira politički proces koji je započet reorganizacijom Koordinacionog tela u martu ove godine. Ne prihvatamo činjenicu da Vlada Srbije pokušava da izbegava obaveze koje je preuzela potpisivanjem sporazuma o reorganizaciji Koordinacionog tela", naveo je Kamberi. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije pokušava da marginalizuje Koordinaciono telo i "brojne zahteve Albanaca u borbi za odbranu nacionalnog identiteta i bržu integraciju Albanaca u institucije sistema Srbije". "Ne slažemo se sa konstatacijom da Koordinaciono telo predstavlja okrugli sto i smatramo da je ono državni organ sa konkretnim zadatkom da sprovodi program Vlade Srbije. Zahtevi izneti u deklaraciji nisu nikakva novina, jer su poznati Koordinacionom telu, resornim ministarstvima i Vladi Srbije", naveo je Kamberi.

Poređenje Preševske doline sa Sandžakom - nemoguće

Prema objašnjenju Branka Delibašića, predstavnika Koordinacionog tela, Preševska dolina je skorašnji termin kojeg nema u udžbenicima geografije. "Preševska dolina se tek u skorije vreme javlja kao geografska odrednica, a inače je geografski termin za ovo područje vranjsko kumanovska kotlina. Sam termin je sporan, zato što je izmišljen i koriste ga isključivo Albanci i tek od skora su počeli da ga sporadično upotrebljavaju i stranci. Medveđa je, recimo, u Jablaničkom okrugu", objašnjava Delibašić. Aleksandru Popovu, iz Centra za regionalizam, termin Preševska dolina nije sporan, to je geografska odrednica kao i Šumadija, smatra on, ali mu jeste sporna regionalna celina najsiromašnijih opština u Srbiji. "Mislim da zahtev nije dobar jer će u javnosti da izazove asocijaciju na otcepljenje Kosova, što će neminovno naići na otpor. Regioni po nacionalnom principu svakako nisu dobri. Besmisleno je getoizirati tako siromašne opštine, naprotiv, tu bi region trebalo da bude znatno širi, kako bi se pospešio ekonomski razvoj u jednom njegovom delu", kaže Popov i dodaje da je ovakav zahtev Albanaca samo "reakcija na loše reagovanje vlasti na probleme koji su se nagomilali u Preševskoj dolini". Poređenje tog dela Srbije s regionom Sandžaka, takođe je nemoguće zato što je Sandžak i srpski i crnogorski, smatra Popov. "Pošto su neke sandžačke opštine u Srbiji, a neke u Crnoj Gori, moramo stvarati meke granice, poput onih u regionima između Francuske i Nemačke", zaključio je Popov.

Nema govora o razmeni teritorija

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je juče da vlasti u Beogradu ne razmišljaju o ideji podele Kosova i takozvanoj "razmeni" severnog dela Kosova za opštine na jugu Srbije koje u većini naseljavaju Albanci. "Nema govora o tome. I Kosovo i Metohija i jug Srbije su teritorija Srbije i niko u Beogradu u političkom smislu u tom pravcu ne razmišlja", rekao je Ivanović Tanjugu reagujući na izjavu člana predstavničkog doma američkog Kongresa Dana Rohrabaker da Beograd i Priština treba da dogovore razmenu teritorije. Rohrabaker je za "Glas Amerike" izjavio da je "neophodno da se postigne... sporazum između Srbije i Kosova u koji bi bila uključena i razmena teritorija".

"One oblasti koje su uz granicu sa pretežno albanskim stanovništvom treba da postanu deo Kosova. Istovremeno i oni delovi na Kosovu koji se nalaze severno od reke Ibar uz granicu sa Srbijom i koje su pretežno naseljene Srbima treba da budu deo Srbije", kazao je kongresmen. Ivanović je ocenio da ovakva iizjava jednog američkog kongresmena ukazuje na činjenicu da i u Sjedinjenim Država "shvataju da status Kosova nije rešeno pitanje". "Status će morati da bude reševan i status koji bude prihvaćen od obe strane pregovorima, tada će to rešenje moći da bude održivo i konačno za Kosovo i Metohiju", podvukao je Ivanović.

Srbija će nastaviti da sprovodi svoju politiku

Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Međeveđu Milan Marković ocenio je juče da deklaracija albanskih obornika sa juga Srbije neće rešiti probleme u tim opštinama. "Retorika u deklaraciji ne postoji u našim razgovorima. Mislim da je to možda posledica nervoze radikalnijih elemenata, jer mi ni na terorističke akte niti na ovakvu vrstu provokacija ne odgovaramo na način kako bi oni želeli. Mi ćemo nastaviti da sprovodimo našu politiku", kazao je Marković za televiziju B92. "Mi ne bežimo od toga da postoje problemi. Važna je integracija Albanaca u institucije", rekao je Marković i dodao da razume albanske političare jer se od njih, kako je naveo, očekuje da reše nagomilane probleme. Komentarišući zahtev Albanaca da se Žandarmerija povuče sa juga Srbije, Marković je kazao da ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ima "konstruktivan i korektan pristup" i da će s njim razgovarati o tome da li možda postoje primedbe na način upotrebe jedinica policije. "Zarad bezbednosti svih građana u Preševu i Bujanovcu, nema potrebe postavljati bilo kakav zahtev za povlačenje jedinica policije", rekao je on.


Integracija Albanaca, ali i Srba u lokalne organe vlasti

Lider Grupe građana koja ima odbornike u SO Bujanovac Stojanča Arsić ocenjuje u izjavi FoNetu da "pomalo zabrinjava" politička deklaracija koju je donela Skupština albanskih odbornika i napominje da nije najbitnije "pitanje traženja posebnog statusa za ove tri opštine". Ima u njoj više stvari koje se provlače i mogu biti vrlo opasne, upozorio je Arsić i ilustrovao da je jedna od njih i ocena da su akcijom specijalnih snaga podignute tenzije, "a nigde nije rečeno da su one reagovale, kao i svuda u Srbiji i svetu, protiv organizovanog kriminala". "Zamenjuje se teza da Srbija pokušava da ukine Kopnenu zonu bezbednosti", dodao je Arsić i podsetio da ova zona nije formirana željom Albanaca, niti Srba, već uz saglasnost međunarodne zajednice i, kada za to dođe vreme, biće ukinuta na isti način. Sasvim je opravdan zahtev za integraciju Albanaca u državne organe ali šta je sa integracijom Srba u lokalne organe vlasti, upitao je Arsić. On je ocenio da "iznenađuje donošenje ovakve deklaracije u trenutku kada razgovaramo o formiranju zajedničke vlasti u Bujanovcu". Albanska strana tvrdi da je za to iskreno opredeljena, a onda donosi deklaraciju u kojoj se nameće da ovde samo Albanci imaju probleme, zaključio je Arsić.