Da li će biti „gasnog rata“ ili šta zapravo znači „zahlađenje odnosa“

U jednoj knjizi ruskog pisca Vladimira Sorokina opisuje se gasovod, koji je zatvoren za Zapad. Ogradivši se zidom od Zapada, ruski graničari koji imaju zadatak da motre na moguće diverzante-krtice, dobro čuvaju cev. Slični strahovi u iščekivanju „gasnog rata“ sada lebde nad Evropom.

Poljaci su već požurili da obezbede dovoljne količine uglja, „Putin zavrće gas, ceo Balkan čeka humanitarna katastrofa“- pišu srbski mediji. I tako dalje. U stvarnosti, „gasni odnosi“ izgledaju ipak malo drugačije i zasnivaju se, po pravilu, na zdravom pragmatizmu. Kako se moglo pročitati u poljskoj štampi, stručnjak iz oblasti energetike Andžej Ščešnjak smatra da je posebno važno da odnosi među trgovinskim partnerima ostanu dobri i u vreme krize, „koja sada traje 24 časa dnevno u Ukrajini“.

Na pitanja koja se tiču energetske bezbednosti i prognoze za predstojeću zimu za „Glas Rusije“ odgovaraju eksperti- direktor Instituta nacionalne energetike iz Moskve Sergej Pravosudov i kolumnista dnevnog lista Politika iz Beograda Miroslav Lazanski.

Nedavno je Zorana Mihajlović, bivša ministarka energetike a sadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila da, pošto Srbija gas dobija samo iz pravca Rusije, onda bi svako eventualno zatvaranje ventila, bio ozbiljan rizik za Srbiju, koja se i tako već nalazi u energetskoj krizi.

Sergej Pravosudov: Problem je u tome što je Zorana Mihajlović sklona da ono što se dešava gleda očima EU. Evropa govori: „da, mi razumemo da postoje problemi sa tranzitom gasa, zato su se javljali problemi u Bugarskoj, Srbiji, Grčkoj. Trebalo bi nešto učiniti po tom pitanju.“

Rusija predlaže da se izgradi zaobilazni gasovod „Južni tok“. A Evropska komisija kaže da nisu neophodni novi gasovodi, već novi izvori. I već 10 godina govore o isporukama iz Iraka, Irana, Turkmenistana. Sa reči na delo su prešli samo jednom: nedavno je potpisan sporazum o prvim isporukama iz Azerbejdžana 2020.godine, ali to će rešiti samo problem juga Italije, a ne i Srbije i Bugarske. Stav Evropljana i Amerikanaca je da su isporuke iz Rusije- same po sebi zlo. Amerikancima je i tako svejedno da li će neko u Evropi da se smrzava ili ne i smatraju da nikakve pokušaje Rusije ne bi trebalo dopustiti. Pri tome, primetite samo kako su aktivni Mađari: u Budimpešti otvoreno pitaju ako je „Južni tok“ loše rešenje, šta je onda bolje.

Miroslav Lazanski: Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa, a taj gas dolazi u Srbiju iz Mađarske. Ali, i Budimpešta zavisi od uvoza ruskog gasa. Kada bi tu došlo do nekog poremećaja, prva instanca kojoj mi možemo da se obratimo je Mađarska, ako bi došlo do nekog zavrtanja slavina.

Ali, ne očekujem to, jer Moskva svakako može da disciplinuje Budimpeštu. Ako bi eventualno Mađarska iz nekog razloga zavrnula slavinu i gas iz Rusije ne bi stizao do Srbije, onda Rusija može da zavrne slavinu Mađarskoj. To je sve sistem spojenih sudova. Inače, prvi put čujem da smo mi u nekoj energetskoj krizi.

Neki mediji dešavanja u preteklih nekoliko meseci nazivaju generalnom probom za „gasni rat“ (na primer, privremenu obustavu isporuka gasa Poljskoj). Hoće li rat besneti tokom grejne sezone?

Sergej Pravosudov: Verovatnoća da će tokom ove zime biti problema sa tranzitom gasa kroz Ukrajinu. Sada Ukrajina ne dobija ruski gas, obzirom da duguje 5 milijardi dolara za ono što je do sada već potrošila. Evropa pokušava da pomogne Ukrajincima reverzibilnim isporukama, ali svaki čovek koji razmišlja, shvata da je ovaj problem trebalo rešavati leti, a ne zimi. Dakle, ona će svakako uzimati gas iz tranzitne cevi. Do Bugarske i Srbije, gas neće stizati. Zato, tu nema šta da se razmatra, problem je trebalo bilo rešiti do zime. Ukrajina mora da isplati dugove i da potpiše novi ugovor za isporuke gasa. Nikakva druga varijanta tu neće pomoći, a to znači isto i za Balkanske zemlje. Za energetsku bezbednost Srbije, nema alternative „Južnom toku“. I kada srpske vlasti govore da nema smisla da se počinje sa izgradnjom ovog gasovoda dok ne počne Bugarska,- to je u najmanju ruku, čudno. Tako će se i vaditi jedni na druge. Obzirom da izgradnju svakako finansira „Gasprom“, vi počnite! A u međuvremenu pustite da „Gasprom“ reši probleme sa Evropskom komisijom. Srbija nema šta da gubi, tako da je pitanje ima li smisla klimati glavom u pravcu Evropske komisije ili susednih država.

Miroslav Lazanski: Da li je na pomolu novi gasni rat između zapadnoevropskih zemalja, odnosno zemalja EU i Rusije, teško je za sada reći. Ta vrsta rata je uvek problematična i za jednu i za drugu stranu. Činjenica je da zapadna Evropa više od 60% zavisi, u smislu energenata, od isporuka iz Rusije. Isto tako, koliko sam ja upoznat, gas preko Ukrjaine više ne ide. Odnosno, ide samo u onim količinama koje su predviđene za prodaju i isporuku zemljama EU. Da li tu sad Ukrajina nešto krade na tim isporukama? Odnonso postavlja se pitanje da li ona dobija reisporuke gasa iz Poljske i Slovačke. Dakle, da li Poljska i Slovačka reverzibilno šalju određene količine gasa Ukrajini, od onoga što dobiju iz Rusije? Verovatno su ruski stručnjaci sa time upoznati, pa će znati kako da odgovore i na tu vrstu situacije, jer se Poljaci i Slovaci žale da su ovih dana dobijali 10%-15% gasa manje nego što su inače redovno dobijali. A to bi mogao biti jedan akt upozorenja Moskve, i poruka da ne rade te kontra-isporuke.

Moguće je to jedna vrsta predigre gasnog rata. Mada, podvlačim da Rusiji nije u interesu da prekine snabdevanje EU gasom. Iako, vidim da neki američki stratezi predlažu to Moskvi, kao najradikalniji korak koji bi doveo do momentalnog razrešenja krize. Nisam siguran koliko se to Moskvi u ovom času isplati, s obzirom da Rusija zarađuje od gasa i da bi finansijski to bio vrlo problematičan potez.

Ko o čemu, a mi samo govorimo o bezbednosti Evrope. Ipak, ostaje pitanje da li će evropske sankcije koje se odnose na ruski energetski sektor dovesti do smanjenja obima proizvodnje nafte? Ako na primer zapadne kompanije obustave prodaju i isporuku Rusiji visokotehnološke opreme za bušenje i ekspolataciju nafte u srurovim klimatskim uslovima? Gospodine Pravosudov, šta Vi mislite ovim povodom?

Sergej Pravosudov: Da su te sankcije bile uvedene pre par godina, da,tad je moglo da utiče. Ali, sad je mala verovatnoća. U najgorem slučaju, realizacija nekih projekata može biti odložena ili mogu biti skuplji. U Rusiji već postoji nekoliko platformi za bušenje i eksploataciju, konkretno, ove godine je proradila „Prirazlomnaja“. Oprema postoji i ako bude problema, tražiće se alternative. Osim toga, već se realizuju projekti eksploatacije nafte iz škriljaca, šta više u saradnji sa stranim kompanijama. Tu tehnologiju smo već preuzeli i ne mogu nam je uzeti.

Miroslav Lazanski: Moguće je da će doći do pada proizvodnje nafte, ali koliko sam video, Rusija je u proteklim danima imala razgovore sa Iranom. Tada je dogovorena prodaja ruske tehnnologije, pre svega železničkih vagona, zatim ruske pšenice kao i prodaja ruskog oružja i nuklearne tehnologije Iranu, u zamenu za iransku naftu. Iranska nafta je vrlo kvalitetna i mislim da će po Kaspijskom moru krenuti tankeri sa iranskom naftom za Rusiju, a iz Rusije za Iran sa industrijskim proizvodima. Mislim da je Rusija čak u tom smislu jednim udarcem ubila dve muve- prvo, nadoknadila je eventualni manjak u proizvodnji nafte, a drugo- dodatno je osnažila Iran koji će sad biti mnogo tvrđi orah u pogađanju sa Zapadom. Iran će biti nezavisniji u smislu nuklerne tehnologije- jer koliko ja znam, kompletna nuklearna tehnologija u iranskim elektranama je sovjetske, odnosno ruske proizvodnje. Sa druge strane, obzirom da je i Iran pod određenim sankcijama, ovo će biti dobra prilika da izveze naftu.

Timur Blohin, Jovana Vukotić,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut