BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Nikoletina Bursać ipak jači od Harija Potera

Nikoletina Bursać ipak jači od Harija Potera
19.07.2009. god.
Iako se prošle nedelje spekulisalo da će u ovoj godini đaci osnovnih škola u obaveznoj lektiri imati dela poput „Gospodara prstenova“, ispostavilo se da se prednost ipak daje domaćim piscima
Vest koja se prošle nedelje pronela medijima da će srpski osnovci od ove godine kao deo obavezne lektire čitati i „Harija Potera“ obradovala je klince, ali i zapanjila ostatak javnosti. Na žalost osnovaca, a radost njihovog daljeg obrazovanja, ova vest, ispostavilo se, ipak nije tačna. „Demanti“ iste dobijen je od Milke Andrić, pomoćnika ministra za osnovno i predškolsko obrazovanje Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.

- „Hari Poter“ i odlomci Tolkinovog dela „Gospodar prstenova“ nikada nije trebalo da budu deo lektire. Lektira ima obavezni, opcioni deo, i deo u kome se obrađuju naučno-popularni tekstovi. Niko ko se razume u nastavu i književnost ne bi dozvolio da rame uz rame sa Andrićem i Egziperijem stoji pisac „Harija Potera“. Nije zadatak programa da podilazi učeničkom ukusu, nego da ga vaspitava, neguje i gradi. Tačno je jedino da će od ove školske godine sedmi razred učiti po novom planu i programu. Kao i svih ranijih godina - kaže Andrićeva.

Prema njenim rečima, i dalje će jezgro obavezne literature koja se obrađuje na časovima srpskog jezika i književnosti činiti dela domaćih autora, poput pesama „Simonida“ Sime Pandurovića, „Strepnja“ Desanke Maksimović, dela „Deoba Jakšića“ i „Ivo Senković“, ali i Egziperijev „Mali princ“, i „Priča o kmetu Simonu“ i jedan deo „Hajduk Stanka“.

- Deo pomenutog programa, i to se može proveriti u Prosvetnom glasniku, jesu Domanovićevo „Mrtvo more“ i „Vlast“ Branislava Nušića, ali i odlomak iz „Boja na Kosovu“ Ljubomira Simovića, kao i „Nemiri“ Ive Andrića - dodaje ona, napominjući da o tome šta će biti u lektiri odlučuju Komisija zavoda za unapređenje nastave, naučno-prosvetni savet i ljudi iz ministarstva.

Istim povodom, u javnosti se polemisalo i da knjige „Družina Sinji galeb“ Toneta Seliškara, „Beli očnjak“ Džeka Londona i delo „Srce“ Edmonda de Amičisa nisu više deo obavezne lektire naših osnovaca. Pisalo se o tome da će, umesto ovih dela, đaci ubuduće imati mogućnost da na časovima srpskog jezika i književnosti analiziraju „Gospodara prstenova“ ili neko drugo delo iz savremene književnosti shodno njihovom uzrastu i interesovanjima. Ovo prvo nije tačno, ali izmena ima. Tako, budući petaci više ne moraju da znaju Aleksandra Vuča, Slavka Vukosavljevića, dok će se dela Desanke Maksimović, Ive Andrića, Branislava Nušića i Branka Ćopića i dalje obrađivati u petom razredu. Među dopunske tekstove u šestom razredu uvršten je roman „Zov divljine“ Džeka Londona, a kao obavezan deo lektire za šesti razred, između ostalog, ostao je i Ćopićev roman „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, mada je pesma „O, klasje moje“ Alekse Šantića zamenjena pesmom „Moja otadžbina“ istog autora.

Roman „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića više se neće čitati u šestom, već u sedmom razredu, a pripovetka „Kašika“ Antonija Isakovića, koja je bila deo obaveznog programa za sedmi razred, prebačena je u dopunski izbor. U programu za sedmi razred nema više ni Zmajeve pesme „Kaži mi, kaži“. Na časovima srpskog jezika i književnosti više se neće obrađivati delo bugarskog književnika Elina Pelina „Na brazdi“, kao ni pesma Vesne Parun „Ruke domovine“. U širem izboru ostavljena je „Autobiografija“ Branislava Nušića.

Pisac Dobrica Erić smatra da je dosadašnji izbor obaveznih lektira za osnovce bio prilično dobar, ali, kako kaže, i prilično sužen.

- Nekada se išlo po ključu i morala su da budu zastupljena dela iz ostalih republika, pa i manjine. Mnogi naši dobri pisci su ostali izvan lektire, a mnogi loši su ušli. Ali, takvo je bilo vreme. Sada treba da se za našu decu probere najbolje što imamo u Srbiji, a imamo izuzetnu književnost za decu - kaže on, dodajući da će se naši školarci nekako snaći i bez knjige Toneta Seliškara i „Družine Sinji galeb“. Ali, napominje, nije ni za „Harija Potera“, ni za to što deca već čitaju.

- Dosta nam je stranih veštica, koje su nam tri meseca pre desetak godina pile krv i još nam piju. Imamo mi svoje narodne bajke i priče u kojim ima i zmajeva i veštica, ali ima i dobrih vile i duhova, koji daju smisao našim narodnim pričama, to smo zapostavili. Zapostavili smo epsko pesništvo, što nijedan narod sebi ne bi dozvolio. Mi imamo dve antologijske tačke u svom dečjem pesništvu, jedno su antologija Duška Radovića i dečje poeme Slobodana Ž. Markovića za one starije. Ne mogu da zamislim lektiru bez Branka Ćopića, Arsena Diklića i Desanke Maksimović, Mike Antića, Milovana Danojlića... - objašnjava Erić.
Sandra Zlatanović, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „Đorđe Krstić“ u Žarkovu, veruje da se vest o ubacivanju Harija Potera u lektiru pronela jer se radi o, kako kaže, popularizaciji čitanja, na način koji je, po njenom mišljenju, neprimeran.

- Ova pomenuta strana popularna dela neće učenike naterati da zavole literaturu i prestanu da gledaju filmove, a zavole da čitaju knjige. I „Hari Poter“ i „Gospodar prstenova“ su popularna dela širom sveta i ideja da se nađu u okviru nastavnog programa nastala je verovatno kao plod razmišljanja, po principu bolje ikakva pročitana knjiga nego nikakva. Deca bi trebalo najpre da savladaju domaću literaturu, tek onda to širiti na dela svetske književnosti, ali to bi trebalo da budu dela sa jasnom porukom i poukom. „Mali princ“ primer je dela iz svetske kulturne baštine koje je poučno i koje je svoje mesto našlo s pravom. Bitno je da svako delo koje se deci ponudi nosi neki poruku i da omogućava učenicima da donose svoje stavove i protumače ideju dela.

Mladi pisci

Erić kaže da sada imamo čitavu jednu grupu mladih pisaca koji su stasali i za lekturu.
- U našoj lektiri nema mlađih pisaca kao što su Moša Odalović, Nedeljko Popadić, Igor Kolarov, Branko Stevanović, Ljubomir Ćorilić, Tode Nikoletić, a posebno pesme u južnom dijalektu Vlaste Cenića iz Doljevca. Tu su i romani mlađih pisaca poput istorijskih romana Dragana Lakićevića i mnogih dugih - podseća on.

Domaća literatura

Andrićeva kaže da, što se tiče pisaca iz bivših nam republika, oni sada treba da se, po estetskim, umetničkim i vaspitnom kriterijumu izbore kvalitetom za svoje mesto uz dela svetske, to jest, ruske, francuske ili engleske književnosti.
- Prednost se daje domaćoj literaturi - naglašava ona.

Uvrstiti Pavića

Zlatanovićeva objašnjava da kada pokušava da dečake navede da zavole knjigu, često ih natera da pročitaju „Hajduka u Beogradu“ Gradimira Stojkovića i „Ringišpil u mojoj glavi“ Dragomira Ćulafića.
- Ali savetujem i čitanje Slobodana Stanišića, a tu je knjiga „Bioskop u kutiji šibica“. A svoje mesto u lektiri trebalo bi da imaju i Ljubivoje Ršumović, Gordana Olujić, Svetlana Velmar-Janković, Milovan Danojlić, ali bi zanimljiv bio i Milorad Pavić sa, na primer, delom „Priče za devojčice i dečake“.


  • Izvor
  • Glas javnosti
  • Povezane teme


Komentara (2) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »