Engdal: Malezijski Boing oborili Gruzini koji ratuju na strani tajkuna Kolomojskog?

Svet je i ranije gledao slične predstave. Sličnu operaciju pod tuđom zastavom videli smo i za vreme Vijetnamskog rata u formi „incidenta u Tonkinškom zalivu“.
        
Videli smo to i 2013. godine kada su CIA i Saudijska Arabija u Siriji inscenirale napad gasom sarin. Videli smo to i kada su falsifikovani podaci da Nigerija ima nameru da Bagdadu proda uranijum što je je američki Kongres iskoristio da odobri vojnu intervenciju protiv Iraka i ražima Sadama Huseina 2003. godine. Na kraju, takozvano oružje za masovno uništenje nikada nije pronađeno. 
        
Sada opet gledamo istu predstavu: očajnički pokušaj Stejt departmenta i predstavnika CIA da optuže Rusiju i njenog predsednika Putina da navodno isporučuju separatistima na istoku Ukrajine visokotehnološke ruske raketne sisteme koji su navodno upotrebljeni za obaranje aviona malezijske aviokompanije.
        
Saglasno optužbama američkog državnog sekretara Džona Kerija, koje je izneo 20. jula u pet (!) političkih tok šou emisija - predsednik Rusije Vladimir Putin je de fakto kriv za pogibiju putnika oborenog aviona. 
         
Upitan o dokazima, on se ponosno pozvao na „društvene mreže“...
        
Zar niste, gospodine Keri, mogli da se pozovete na nešto ozbiljnije?
        
Jedan od najšokantnijih momenata u izveštavanju zapadnih medija o nesreći leta MN17 jeste apsolutno odsustvo ozbiljne i detaljne novinarske istrage.
        
Umesto da budu krajnje oprezni i ne žure sa ocenama koje mogu lako prerasti u novi hladni rat, CNN, New York Times, Washington Post, kao i većina medija u EU, uključujući i nemačke, jednostavno citiraju predstavnike kijevske vlade, čak i neofašiste, kao da je reč o pouzdanim izvorima.
        
Oni bi mogli da rasvetljavanje ove nesreće počnu od nekih važnih pitanja koja su ostala bez odgovora. Osnovno pitanje: zašto je kijevska uprava za vazdušni saobraćaj, koja je u sastavu nadležnog ukrajinskog ministarstva, naredila avionu na liniji MN17 da odstupi od planirane maršrute koja je izvan ratnih dejstava u istočnoj Ukrajini?
        
U skladu sa prvim izveštajem Flight Aware.com, koji prati sve civilne avione u režimu realnog vremena, u četvrtak 17. jula let MN17 „Malezijske aviokompanije“, a koji je leteo na liniji od amsterdamskog aerodroma Shiphol do Kuala Lumpura (Malezija), značajno je odstupio od visine i trajektorije kojim lete sve komercijalne kompanije.
        
Svi civilni letovi od početka građanskog rata na istoku Ukrajine zaobilazili su rejon sukoba u južnom pravcu.
        
Drugo ključno pitanje, koje se moralo postaviti pre optužbi na račun bilo koga, a koje su u potpunosti ignorisale vlada u Kijevu, Obamina administracija u Vašingtonu i većina zapadnih medija, glasi: zašto je pilot leteo u zabranjenom vazdušnom prostoru? Kakve instrukcije je, ukoliko ih je bilo, kijevska uprava za vazdušni saobraćaj dala pilotu minut pre nesrećne eksplozije?
        
Interesantno je da je sajt FlightAware - posle prve publikacije podataka - odjednom izmenio svoju verziju trajektorije leta malezijskog aviona na liniji MN17. Da li je neko na njih vršio pritisak sa zahtevom da promene podatke? Ako jesti, ko? NATO? Vašington? Teško je pretpostaviti da je takav pritisak dolazio od „izolovane“ Rusije.
        
Snimak ekrana sa sajta FlightAware.com, kompilirao je Vagelis Karmiros koji je uporedio sve nedavne letove na liniji MN17 koje je pratio FlightAware, a koji pokazuju da su svih deset poslednjih trajektorija bile na bezbednom rastojanju južno do Donjecke oblasti i da su prolazili zonom iznad Azovskog mora, samo je 17. juna avion na tragičnoj liniji MN17 leteo neposredno iznad Donjecka.
        
Većina argumenata koje Obamina administracija navodi o onima koji su odgovorni za oboreni avion na liniji MN17, zasnovana je na citatima zvaničnih predstavnika kijevske vlade.
        
Nekoliko sati pošto je oboren avion, ukrajinska obaveštajna služba je objavila „dokaze“ da su avion na liniji MN17 oborili separatisti po direktnoj naredbi iz Rusije. To je bio video na YouTube koji traje 2:23 minute.
        
Služba bezbednosti Ukrajine navodno je ponudila snimljene razgovore, prvo između proruskog separatiste i njegovog koordinatora Vasilija Geranjina koji je, kako je rečeno, pukovnik GRU (ruske vojne obaveštajne službe). Oni su rekli da je bio oboren „reaktivni avion“. Nema nikakvih navoda da li je to bio civilni ili vojni avion.
        
Moglo se raditi i o ukrajinskom Su-25 kog su dobrovoljci oborili nekoliko časova ranije. Osim toga, prema video-materijalu na YouTube - nemoguće je dokazati da li je ovaj audio snimak ranije snimljen u studiju korišćenjem glumaca po naredbi Kijeva ili CIA da bi se povećalo poverenje u kijevsku vladu koja je od prvog momenta dolaska na vlast lagala i laže gotovo o svemu.
        
Sva pominjanja „neoborivih dokaza“ su potpuno nestala iz sredstava javnog informisanja kada su uporni istraživači, stručnjaci za informativne tehnologije, otkrili vreme i datim postavljanja videa na YouTube. Ispostavilo se da je video postavljen na mrežu 16. jula 2014. godine u 19:10 po kijevskom vremenu to jest dan pre pada aviona na liniji MN17. Momci, vratite se nazad u Lengli i ponovo pred tablu! To vam je čitavo poverenje u kijevsku vladu!
        
Sada prelazimo na analizu veoma interesantne podudarnosti.
        
Isto kao i u slučaju terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u septembru 2001. godine, ili u slučaju takozvanih bostonskih bombaša, ili u mnogim drugim terorističkim napadima, bukvalno su se nekoliko dana pre i odmah posle nesreće Boinga 777 održavali ukrajinsko-natovski vojni manevri.
        
U skladu sa informacijama koje je otkrio bivši pripadnik NSA u Vašingtonu Vejn Medsen (Wayne Madsen), NATO i Ukrajina su održavali zajedničke desetodnevne vojne manevre pod šifrovanim nazivom „Morski vetar“ koji su predviđali korišćenje radio-tehničkih i elektronskih sredstva borbe sličnih „Boing EA-18G Glowler“ i „Boing E3 Sentry“n sistema za daleko radarsko otkrivanje vazdušnih ciljeva i navođenja sistemom AWACS.

Na osnovu Medsenovih informacija, u manevrima „Morski vezar“ učestvovao je i raketni razarač USS Vella Gulf koji je opremljen informativno-komandnim sistemom za navođenje raketa AEGIS.
        
Iz Crnog mora je razarač Vella Gulf mogao da prati let na liniji MN17 malezijske avio-kompanije, kao i bilo koju lansiranu raketu iz bilo kog aviona. Osim toga, avion za elektronsko izviđanje (ELINT), sa sistemom za daleko radarsko otkrivanje vazdušnih ciljeva i navođenje AWACS, takođe je bio u nebu iznad Crnog mora u momentu kada je nesrećni avion leteo iznad Ukrajine.
        
Avion Glowler, koji je u stanju da vrši radio ometanja na radarima borbenih sistema klase „zemlja-vazduh“, takođe je leteo.
        
NATO manevri su se podudarili sa padom aviona na liniji MN17, svega 40 km od ruske granice. „NATO brodovi i avioni vršili su potpuno radarsko i elektronsko izviđanje i monitoring Denjecke i Luganske oblasti“.
        
Zato je apsolutno aktuelno pitanje: zašto američka vlada nije dostavila tačne podatke praćenja leta na liniji MN17 od 17. jula - kuda je leteo i odakle je oboren? Verovatno se plaši da otkrije podatke kojima raspolaže pošto to može biti bumerang za vašingtonske potpaljivače rata!
        
Američke obaveštajne agencije nemaju samo satelitske podatke o letu MN17 već i precizne snimke raketnog sistema sa koga je lansirana raketa koja je oborila avion. Na snimcima se jasno vide vojnici koji su obučeni.... u ukrajinske uniforme.
        
Prema podacima bivšeg novinara Newsweek Roberta Perrija (Robert Perry), koji je i odlikovan za svoj rad, jedan od izvora, koji mu je u prošlosti davao tačne informacije, otkrio mu je da „američke specijalne službe zaista raspolažu detaljnim satelitskim snimkom verovatne baterije koja je lansirala sudbonosnu raketu i, po svemu sudeći, posada te baterije je bila pod komandom ukrajinske vojske i odevena u ukrajinske uniforme“.
        
Da li to objašnjava zašto do dan danas Obamina administracija nije iznela dokaze za svoje tvrdnje da su smrtonosnu raketu lansirali ukrajinski „ustanici koje podržava Moskva“?
        
Zvanični propagandistički rat protiv Rusije, zasnovan na padu malezijskog aviona, započeli su, kao i državni prevrat na Majdanu, neokonzervativci okupljeni i skoncentrisani oko pomoćnika američkog državnog sekretara za poslove Evrope i Evroazije Viktorije („dođavola sa EU“) Nuland (Victoria Nuland) koja je nekada bila pomoćnik potpredsednika Dika Čejnija (Dick Cheney) i zamenik bivšeg stalnog predstavnika SAD pri NATO. Njen muž je neokonzervativac Robert Kagan (Robert Kagan), suosnivač projekta „Novi američki vek“ koji je još za vreme administracije Buša postao ideološka osnova rata SAD u Iraku u septembru 2000, svega godinu dana pre događaja od 11. septembra 2001. godine.
        
Zamenik načelnika pres-službe Stejt departmenta i bivši pres-sekretar CIA Meri Harf na brifingu u Vašingtonu 21. jula, našla se pod kišom upornih i oštrih pitanja nekoliko novinara. Naime, oni su pitali: zašto, ako državni sekretar Džon Keri i američka vlada poseduju „neoborive“ dokaze da su Rusija i ustanici umešani u pad malezijskog aviona, ne objave te podatke, što bi bilo normalno u drugim slučajevima, kao za vreme krize na Karibima tokom 1962. godine.
        
Isprovocirana takvim pitanjima i naterana da se brani, Harfova je to porekla - pozivajući se na Kerijevu izjavu od 20. jula -da je „prema našim ocenama raketa bila lansirana sa sistema SA-11 i teritorije koju kontrolišu separatisti koje podržava Rusija“.
        
Međutim, ovde iznenađuje ono što je, na zahtev novinara, bilo ponuđeno kao dokaz. Jer, Harf je odgovorila sledeće: „Mi znamo - to smo naknadno videli i u društvenim mrežama - za fotografije proruskih separatista koji su se hvalili kako je oboren avion... „.   
        
Dame i gospodo, izvinite, ali zabezeknut sam: fotografije koje sve govore? Da li je to nešto novo! Po svemu sudeći, osećajući da je to preko potrebno i da treba podneti neke dokaze, sledećeg dana, 22. jula, CNN - predani zaštitnik interesa američkog Stejt departmenta - objavio je satelitske snimke. Napokon!
        
Na snimku koji je mogao da napravi bilo koji novajlija u foto-uredništvu, nema nikakvog realnog ili bar najmanjeg dokaza koji bi bio relevantan u bilo kojoj nezavisnoj istrazi UN.
        
S obzirom da je rastao pritisak na američku administraciju da objavi snimke avionskog foto-izviđanja, stvar je sve više ličila na CIA „dokaze“ satelitskih snimaka. Na kraju, su prikazivali proruske ustanike koji pucaju iz sistema BUK na istoku Ukrajine, a pre će biti vojnike obučene u ukrajinske uniforme na na šta je ukazivao Peri, pozivajući se obaveštajne informacije.
        
Čim su ruska vlada i vojna obaveštajna služba objavile svoje podatke, najverovatnije da je neki pametnjaković u Obaminoj administraciji - ali pre će biti da je to učinio neko iz Stejt departmenta ili CIA, ne bez pomoći savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Sjuzan Rajs (Susan Rice) koja toliko žudi za ratom - 22. juna u 17:57 po vašingtonskom vremenu na zatvorenom brifingu okupio „neimenovane visoke američke funkcionere“. Posle sastanka visoki predstavnik američke obaveštajne službe izjavio je novinarima da iako Rusi isporučuju oružje separatistima „SAD nemaju direktne dokaze da je sistem pomoću koga je oboren putnički avion bio dopremljen iz Rusije“.
        
Predstavnici američke obaveštajne službe priznali su da ne znaju ko je lansirao raketu, kao ni to da li je tokom lansiranja oko raketnog sistema bilo ruskog personala. Takođe nisu bili sigurni ni da li je taj koji je pritisnuo dugme - bio na obuci u Rusiji.
        
Ako već govorimo o tome ko je lansirao raketu, onda treba obratiti pažnju na ovu izjavu: „Mi ne znamo ime, ne znamo ni čin, čak nismo ni sto posto sigurni koje je nacionalnosti bio taj koji je pucao po Boingu... “.
        
Kao u lošem holivudskom rimejku, u kome učestvuju Stanlio i Olio i u kome „visoke“ predstavnike američke obaveštajne službe mole da im dostave dodatnu informaciju kao dokaz za potvrdu njihove tvrdnje, obaveštajni predstavnici su za Meri Harf ponovili mantru američkog Stejt departmenta i priznali da su „njihovi zaključci delimično zasnovani na informacijama i video snimcima sa društvenih mreža koje je poslednjih dana objavljivala ukrajinska vlada“. Međutim, pouzdanost ovih informacija nije moguće proveriti.

Na primer, oni su se pozivali na video na kome se vidi lansirna rampa bez rakete, a koja je navodno prelazila rusku granicu nakon lansiranja. Ali, nakon istrage, činovnici su priznali da još nisu dobili potvrdu da ovaj video treba uzeti kao pouzdan dokaz.
        
Ovo poslednje izaziva posebno čuđenje jer to znači da je govor Baraka Obame od 21. jula na nacionalnoj televiziji bio zasnovan na nepotvrđenim informacijama. On je tada tvrdio da je malezijski avion bio oboren nad teritorijom Ukrajine koju kontrolišu proruski separatisti“ i da je Rusija obučavala separatiste i „da im je doturala vojnu opremu i oružje, uključujući i raketne sisteme“.
        
Uzgred, zbog tog govora svet je bio jedan ogromni korak bliže početku hladnog rata sa Rusijom koja lako može preći i u onaj vrući. Dan nakon toga, jedan visoki funkcioner u američkoj administraciji odlučio je da smanji konfrontaciju.
        
Objavljena fotografija američke televizije CNN sa američkog vladinog satelita, na kojoj je prikazano kako i gde su „proruski separatisti“ oborili malezijski Boing liniji MN17 nad nebom iznad Ukrajine
        
Razume se da sve ovo nameće uzvratno pitanje: ko je onda oborio MN17?
        
E, tu sad počinje oluja i sve postaje zaista opasno.
         Rejon odakle je lansirana sudbonosna raketa koja je oborila MN17, ne kontrolišu „proruski separatisti“, već neonacističke privatne plaćeničke armije koje organizuje i naoružava ukrajinski milijarder i tajkun Igor Kolomojski. A Kolomojski je proteže obaveštajnih službi SAD i Izraela.
        
On ima dvojno državljanstvo Ukrajine i Izraela i nalazi se načelu privatne biznis imperije u Švajcarskoj, a ne u Kijevu.
        
Uzgred, interesantna činjenica: Bajdenov sin - Hanter Bajden - reizabrani je direktor ukrajinske gasno-naftne kompanije Burisma Holdings Ltd. koja pripada Igoru Kolomojskom.
         
Kolomojski je za nekoliko poslednjih meseci formirao ličnu plaćeničku armiju koja u naoružanju poseduje komplekse „Buk“ iz kojih je navodno oboren malezijski avion. Interesantno je da je Kolomojski ruskim funkcionerima u istočnoj Ukrajini, više puta pretio terorističkim napadima, čak i naručenim ubistvima.
        
Kolomojski, koji je prema nekim ocenama drugi čovek po bogatstvu u Ukrajini, takođe održava tesne veze sa rukovodstvom međunarodnog aerodroma Borispolj u Kijevu, u kom je, prema nekim izjavama, vojska MUP-a Ukrajine zauzela komandno-dispečerski punkt kontrole leta neposredno pre nego što je oboren avion na liniji MN17.
        
Da li je zauzimanje komandno-dispečerskog punkta kijevskog aerodroma, neposredno pre pada MN17, koji je izvršila unutrašnja vojska, po naredbi novog ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsena Avakova - čoveka koji je ranije bio na Interpolovoj poternici zbog prevare, vernog saveznika bivšeg premijera Julije timošenko i mrzitelja Rusije Igora Kolomojskog?  Avakov je prvi ustanike na istoku Ukrajine nazvao „teroristima“ - etiketa koja, po svemu sudeći, omogućuje da se vrše zločini nad nevinim civilima, slično onim koje danas vrši Izrael u Gazi.
        
Šef dopisništva časopisa Veterans Today iz Tbilisija, Džefri Silverman (Jeffrey Silverman), ukazao je na moguću umešanost kompanije za satelitske veze Inmarsat u nesreću sa MN17.
        
U delokrug rada kompanije Inmarsat, čiji su klijenti Pentagon i vlada SAD, ulazi većina međunarodnih sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem. U slučaju sa ranijim nestankom drugog malezijskog aviona MN370, Silverman tvrdi da je veza sa linijom bila „izgubljena“ zato što je firma Inmarsat isključila svoje sisteme i do dan danas odbija da dostavi podatke koje poseduje.
        
U jednom intervjuu odmah posle pada MN17 izvor za koji se samo zna da je Španac po imenu Karlos, rekao je onlajn službi novosti ETN da je po njegovim ličnim ocenama i na osnovu vojnih izvora u Kijevu, iza obaranja putničkog aviona stoji ukrajinska armija. On je izjavio da su podaci radara u Kijevu bili konfiskovani odmah čim je postalo izvesno da je putnički avion oboren, dok su svi dispečerski radnici za vazdušni saobraćaj u Kijevu bili odmah otpušteni. Karlos je takođe saopštio da su liniju MN17 pratila dva ukrajinska reaktivna lovca 3 minute do momenta nestanka aviona sa ekrana radara.
        
Mi više nikada nećemo čuti bilo kakve dokaze od Karlosa zato što je nestao odmah posle objavljivanja izveštaja na mreži, njegovi nalozi na društvenim mrežama su uništeni i niko ne zna gde se nalazi.
        
Ukrajinom kruže glasine o dubokom sukobu između Julije Timošenko koja je do nogua potučena na predsedničkim izborima i „čokoladnog kralja“ Petra Porošenka čija biznis imperija u značajnoj meri zavisi od ekonomskih veza sa Rusijom.
        
Na osnovu svega se može zaključiti da Kolomojskog, Jevreja po nacionalnosti, simpatiše Izrael ili da u krajnjoj liniji poseduje izraelsko državljanstvo, da podržava taktiku neonacista, koja ponajviše podseća na taktiku SS, Hitlera ili nacističkog Gestapoa. Snage Kolomojskog raspolažu savremenim naoružanjem koje su nabavili iz ukrajinskih skladišta ili kupili na crnom tržištu. Neki izvori tvrde da poseduju raketni kompleks „Buk“.
        
Snage Kolomojskog se sastoje od pripadnika regularne ukrajinske vojske, neonacističkih grupa iz zapadne Ukrajine, stranih plaćenika iz Gruzije iRumunije, ekstremnih rasista iz Švedske i Nemačke, kao i bivših komandosa Armije odbrane Izraela. Oni su organizovani u četiri bataljona: Azov, Ajdar, Donbas i Dnjepar-1 (ili na ukrajinskom Dnipro-1) i broji 2 hiljade ljudi koji su odgovorni za paljenje zgrade Doma sindikata u Odesi 2. maja kom prilikom su poginuli ljudi, za požar u zgradi MUP-a u Mariupolju 9. maja u kojoj su ljudi živi goreli.
        
Bataljon Dnjepar-1 broji oko 20 hiljada rezervista. Okosnicu Armije Kolomojskog čine snage u stilu „crnokošuljaša“ koje su ljute pristalice samog Kolomojskog. One koriste vatreno oružje, čelične šipke i pendreke da bi preuzele kontrolu nad fabrikama i kancelarijama po Ukrajini koje Kolomojski ekspropriše od tzv. pristalica separatista.
       
 Prema raspoloživim informacijama, Gruzini koji su u sastavu armije Kolomojskog obučeni su da koriste sisteme „Buk“ koje je prethodna ukrajinska vlada Viktora Janukoviča prodavala tadašnjem predsedniku Gruzije i američkoj marioneti Mihailu Sakašviliju.
        
Prema tvrdnji Medsena, Kolomojski sada koristi „konsultantske službe“ bivšeg predsednika Sakašvilija u Dnjepropetrovsku za svoju vojnu i političku kampanju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike.
        
Ako su banditi koji stoje iza Kolomojskog zaista umešani u nesreću malezijskog aviona na liniji MN17, onda to umnogome objašnjava zašto neokonzervativni i izraelski lobi u Vašingtonu, pa i u čitavom svetu, posebno u medijima, toliko besno ukazuju na ruskog predsednika Putina, a ne na Kolomojskog.
        
Po svemu sudeći, Kolomojski ima indirektni pristup visokim krugovima vlasti Ministarstva odbrane SAD, NATO i obaveštajnim službama SAD.
        
Neophodno je početi ozbiljnu istragu protiv Kolomojskog i njegove međunarodne mreže. Ali, u sadašnjoj etapi potpuno je jasno da je propao pokušaj da se Rusija i Putin okrive za pad aviona na liniji MN17.
        
Ipak, potpuno je očigledno da poslednji pokušaj nije i poslednji.

Autor: Frederik Vilijem Engdal, američki ekonomista, nezavisni novinar, pisac i politikolog