Obamin ideal jaka Rusija

Moskva, 7. jula– Dmitrij Medvedev i Barak Obama sastali su se danas ponovo u Kremlju da bi ocenili rezultate dvodnevne posete američkog predsednika Rusiji. Razgovarali su o svim oblastima saradnje i zaključili da je poseta bila uspešna. Nešto pre toga Obama se obratio studentima ekonomskog fakulteta rečima da SAD smatraju svojim idealom svet u kome će Rusija biti jaka i napredna, a politički sistemi u celom svetu demokratski, u kome će atomsko oružje potpuno prestati da postoji.

Naglasivši da su prisutni studenti „poslednja generacija rođena u podeljenom svetu” i da će oni biti odgovorni za to kakav će biti svet budućnosti, Obama je rekao da on ne zna kakav će to svet biti, ali da može reći kakvom svetu teži Amerika, koja je, „naravno, nesavršena, ali propoveda univerzalne vrednosti”. Prošla su vremena kada su velike sile pokazivale snagu dominacijom i demonizovanjem drugih država i kad su Ruzvelt, Čerčil i Staljin jednim razgovorom mogli da izmene svet. „Mi više ne nameravamo da naređujemo drugim zemljama kakav politički sistem da biraju, mada američki ideal bezuslovno ostaje demokratija.”

Obama je istakao da je odnos prema Rusiji posledica „poštovanja prema ruskoj istoriji i ruskom narodu” s kojim, uprkos čestom suparništvu, SAD nikad nisu ratovale. Demonstrirajući svoje poznavanje Rusije, Obama je citirao Puškinove stihove i zaključio Kenedijevim rečima da „ne postoji nijedna zemlja u istoriji ratova koja je postradala više od Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu”.

Da bi doprinela bezbednosti sveta, Amerika teži smanjenju arsenala atomskog oružja.

Naglasivši da mu je poznato da je Rusija protiv postavljanja protivvazdušne odbrane (PRO) u istočnoj Evropi, američki predsednik je rekao da je dao zadatak svojoj administraciji da proveri opravdanost ranijih planova. „Ja hoću da radim zajedno sa Rusijom na novoj arhitekturi i novoj konfiguraciji PRO”, istakao je on. Naglasivši još jednom da je antiraketni štit namenjen odbrani od eventualnog napada iz Irana i Severne Koreje, dodao je da bi, „ako se eliminiše pretnja od nuklearnog i balističkog raketnog programa Irana, prestala potreba za PRO u Evropi”.

Govoreći o širenju NATO-a, Obama je izrazio stav da članice alijanse mogu da postanu samo one zemlje čiji stanovnici odobre na referendumu takve planove. Alijansa treba da sarađuje s Rusijom, „a ne da traži konfrontaciju”.

Princip uređenja sveta mora biti princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta, smatra američki predsednik i dodaje da „to, razume se, uključuje i takve zemlje kao što su Gruzija i Ukrajina”. Današnji Obamin govor u Moskvi Vašington je unapred nazvao programskim svrstavši ga u istu kategoriju sa nedavnim govorom u Kairu.

Američki predsednik se danas sreo sa Mihailom Gorbačovom i sa opozicionim prvacima. Potom je otišao na sastanak sa rusko-američkim biznismenima gde je izjavio da su u trgovini sa Rusijom izgubljene milijarde dolara zbog loših američkih zakona. Predsednik Medvedev je pozvao američke biznismene da rade u Rusiji, i to „ne samo u naftnom sektoru nego i u visokim tehnologijama, pre svega avio-kosmičkoj, na stvaranju čiste energije, u nanotehnologijama i biotehnologijama u medicini”.

Barak Obama je juče stigao u Moskvu gde je sa Dmitrijem Medvedevom potpisao okvirni sporazum o smanjenju arsenala nuklearnog oružja i izjavu o tranzitu američke vojske i vojne opreme u Avganistan preko Rusije.

-----------------------------------------------------------

Doručak kod Putina

Vladimir Putin dočekao je Baraka Obamu rečima da s njegovim imenom Rusija povezuje nadu u razvoj odnosa između dve zemlje.

O sadržaju razgovora koji je trajao dva sata, novinare je informisao Jurij Ušakov, zamenik šefa premijerove administracije. Prema njegovim rečima, Putin je objasnio Obami da su Rusija i SAD izgubile šansu da uspostave saradnju u oblasti PRO kad Amerikanci nisu prihvatili njegov predlog u Kenebankportu 2007. da se promeni logika saradnje između dve zemlje.

„Da su Amerikanci tada reagovali pozitivno, saradnja u toj osetljivoj sferi PRO dala bi impuls razvoju reformi bilateralnih odnosa i u drugim oblastima.”

Na Putinov predlog Amerikanci su odgovorili „vojnim prisustvom u nizu centralnoazijskih zemalja i osnivanjem baza u Rumuniji i Bugarskoj”, podsetio je Ušakov.

Putin i Obama su se u više navrata vraćali pitanjima PRO. Iako nije konkretno obećao, američki predsednik je, prema rečima Ušakova, rekao da će „nastaviti da razmatra opštu situaciju i da će više nego ranije uzimati u obzir stavove Rusije o tom pitanju”.

Posle sastanka Putin je izjavio da je je razgovor bio „veoma sadržajan” i da se ispostavilo da Rusija i SAD imaju jednako mišljenje o mnogim pitanjima.

Putin, očigledno, nije želeo da razočara američkog predsednika koji je polazeći u Rusiju izjavio da ruski premijer stoji jednom nogom u prošlosti. U njegovoj rezidenciji u Novom Ogarjovu serviran je doručak u starinskom ruskom stilu – jelo se iz posuđa ukrašenog ruskom narodnom umetnošću „hohloma”, a čaj je sipan iz samovara koji se pušio u dvorištu, dok je kuvar u narodnoj nošnji raspaljivao vatru na tradicionalni način – čizmom. Na stolu su bila nacionalna jela – sušena riba, crni kavijar, oladije (neka vrsta palačinki) sa džemom od kljukve... Da zadovoljstvo bude potpuno – pobrinuo se orkestar sa balalajkama i harmonikom.