BITKA ZA SRPSKU – Sukob sa NATO

Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, ima međunarodnu obavezu da zaštiti ugrožena ustavna prava konstitutivnog (srpskog) naroda u BiH. Nažalost, od naših političara na tome jedino insistira Vojsilav Koštunica.

Predsednik Srbije Boris Tadić, 26. juna, oštro je kritikovao lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu, optužujući ga da se „meša u unutrašnje stvari BiH“, jer je izneo politički stav da je od najvećeg značaja da li će se građani Republike Srpske (RS) izjasniti na referendumu o odluci Predsedništva BiH o upućivanju formalnog zahteva BiH za učlanjenje u NATO.

ZAPANJUJUĆE JE DA PREDSEDNIK SRBIJE, KOJI JE GARANT „DEJTONA”, NIJE UPOZNAT SA ČINJENICOM DA SE PO OVOM SPORAZUMU NADLEŽNOSTI RS NE PRENOSE NA NIVO BIH.

Dva dana kasnije, grupa od 11 američkih kongresmena boravila je u BiH i poručila da SAD žele novi ustav u BiH i to takav da „Srbi ne mogu blokirati zakone“ (ukidanje entitetskog načina glasanja i prava na veto), da žele Vladu umesto Saveta ministara i BiH u NATO-u. Ovog puta, Tadić je ćutao i nije štitio suverenitet BiH, ako on i postoji, niti je kongresmenima poručio da su ustavna rešenja unutrašnja stvar BiH.

ČLANOVI DELEGACIJE AMERIČKOG KONGRESA PREDVOĐENI SENATOROM BENDŽAMINOM KARDINOM JAVNO SU POTVRDILI DA SAD ŽELE DA UKINU ENTITETE, PA SAMIM TIM I RS.

SLABA TADIĆEVA ARGUMENTACIJA Šta je razbesnelo Tadića? Koštunica je izjavio, 26. juna, da je javnost Srbije uskraćena za informaciju da je 10. juna Predsedništvo BiH usvojilo zaključak o upućivanju formalnog zahteva BiH za učlanjenje u NATO. On je dodao da je od najvećeg značaja da li će se o ovoj odluci izjasniti građani RS na referendumu.

„S obzirom da je Narodna skupština proglasila vojnu neutralnost Srbije, prirodno je da smo životno zainteresovani da li će RS i BiH ostati izvan NATO ili će postati član ovog vojnog saveza“, naveo je Koštunica. On je istakao da „postoji legitiman interes Srbije za sudbinu RS i celokupnog srpskog naroda, pošto je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i ima uspostavljene Specijalne paralelne veze sa RS“.

U ovoj izjavi ništa sporno nisu našli, niti su na nju reagovali, Haris Silajdžić, Željko Komšić ili Sulejman Tihić, kojima su i najbenignije izjave srpskih političara inspiracija da započnu sa tiradama o „agresorima“ itd. Umesto njih oglasio se Tadić koji je naveo kako smatra da je za međunarodni status Srbije opasan predlog Koštunice da se o ulasku BiH u NATO odlučuje organizovanjem referenduma u RS. Koštunica, prema Tadićevom mišljenju, predlaže „neshvatljivu stvar i meša se u unutrašnje stvari susednih zemalja, u ovom slučaju BiH“. Predsednik Srbije je dodao da odluku u kojem pravcu ide RS „donose legitimno izabrani predstavnici građana RS, a u kom pravcu ide BiH odlučuju svi građani BiH“.

JAVNOST SRBIJE BILA JE USKRAĆENA ZA INFORMACIJU DA JE 10. JUNA PREDSEDNIŠTVO BIH USVOJILO ZAKLJUČAK O UPUĆIVANJU FORMALNOG ZAHTEVA BIH ZA UČLANJENJE U NATO.

Ovako slaba Tadićeva argumentacija nije naišla ni na odobravanje premijera RS i lidera SNSD-a Milorada Dodika, koji stoji iza sporne odluke Predsedništva BiH. Dodik je Tadiću poručio da „ne misli da se Koštunica ovom inicijativom meša u unutrašnje stvari BiH“. Navodeći kako „nema potrebe da se organizuje referendum u RS o ulasku BiH u NATO, jer se Banjaluka odavno odlučila za put evroatlantskih integracija“. Dodik, koga opozicija optužuje da je uzurpirao sve poluge vlasti, ovog puta dao im je za pravo da između sebe, vlade i parlamenta stavljaju znak jednakosti. Jer, ni Vlada RS niti NS RS, nikada na svom dnevnom redu nisu imale tačku – članstvo u NATO-u. Stoga ne stoji ni Tadićeva tvrdnja da „odluku u kojem pravcu ide RS donose legitimno izbrani predstavnici građana RS“. Odluci Predsedništva BiH da uputi aplikaciju za članstvo BiH u NATO-u može se sporiti i legitimitet i legalitet, jer o njoj ne samo da nisu raspravljale entitetske institucije nego ni Parlament BiH.

S druge strane, aktuelna vlast u RS, 2006. godine, pobedila je na tri obećanja: ukoliko Sarajevo nastavi da spori RS raspisaćemo referendum, BiH treba da bude demilitarizovana i vojno neutralna, i izvršićemo reviziju privatizacije i obračunati se sa korupcijom. Upravo zato što se aktuelna vlast ustoličila na obećanju o vojnoj neutralnosti i demilitarizaciji, sada je bila obavezna da pokaže poštovanje prema biračima i da, pre upućivanja aplikacije za članstvo u NATO-u, raspiše referendum.

Više u 70. broju magazina “Pečat”