Uvek nastupi momenat kada Rusija počinje da deluje smireno, tvrdo i nemilosrdno

Sve češće mi se priviđa kako mornar Železnjak odlučnim korakom dolazi na scenu savremene svetske istorije, penje se na scenu kod prezidijuma i svima koji se do besvesti prepiru, domaćim „kreativcima”, predstavnicima progresivne javnosti i liderima razvijenih zemalja mirno govori: „Molim, prekinite debatu. Straža se umorila…”
        
Ova krilatica mornara, komandanta Tavričeskog dvorca, stavila je tačku na rad Ustavotvorne skupštine u pet sati januarskog jutra 1918. godine.
        
Kažu da se Vladimir Lenjin smejao do suza i stalno ponavljao Železnjakove reči. Tako se priča o njemu. Samo: „Straža se umorila”. Tačka. Razilazimo se zauvek, brzo i tiho.
        
On će se sigurno pojaviti. I nije se samo straža umorila, nego i čitava zemlja. Nikakvim drugim rečima i gestovima ne može se zaustaviti epileptična vika kritičara savremene Rusije. Čak je besmisleno pokušavati da se apeluje na sivu masu njihovog velikog mozga. I, verovatno više ne treba imati nikakve samilosti i saosećanja prema pomahnitalim kritičarima.
        
Ako se i pokuša da se u jednu celinu skupe svi argumenti mržnje i „kreativni” predlozi, onda Rusija jednostavno treba da prestane da bude Rusija. Da, Rusija je drugačija i uvek je bila drugačija. I baš nju briga za sve njene protivnike i kritičare.
        
Jer, uvek dolazi trenutak, nastaje baš ono mesto nepovrata kada Rusija počinje da deluje smireno, tvrdo i nemilosrdno.
        
Ukrajinska kriza je – naša unutrašnja kriza postsovjetskog prostora. Niko ni pod kakvim uslovima i ni u kakvim okolnostima ne sme da se meša u procese savremene istorije ovde, kod nas. Tim pre, da ukazuje Moskvi ili Kijevu kako da žive i razvijaju se. Tim pre, posle kolapsa supersile.
        
Kao što se kaže, neka idu u miru i SAD i Evropa zajedno sa njihovim teorijama, mišljenjima, zakonima i dobrim namerama kojima samo popločavaju put u savremene ratove na postsovjetskom prostoru. A oni, koji toliko preziru rusku pojavu, koji samo što ne padaju u histeriju zbog toga što sama Rusija nikako ne želi da odgovara nečijim suludim fantazijama, neka se češće prisete: straža može da se umori. Ne navodite na greh.
        
U kakvu god se odeću kritičara i mrzitelja oblačili, kakvim god pomijama da polivate Rusiju, vi ste krv njene krvi, te iste Rusije, onog istog epohalnog projekta „ruski komunizam” i Sovjetskog Saveza. Možda je neko od vas u dubini duše toga svestan i zato tako pada u jarost.
        
Gospodo liberali! U svojoj bezumnoj mržnj, vi ste isto takvo „smeće i stoka”, samo ne kreativna, ali ne po svojoj suštini i po rezultatima, nego po srodnosti delovanja i po načinu života. Zato što tokom poslednjih četvrt veka vi ničim niste ozbiljno iznenadili ni svet ni zemlju. Vi nemate ništa dostojno da pokažete ni savremenoj kulturi ni savremenoj nauci.
        
Ako je u vreme poststaljinskog otopljavanja sovjetsko društvo pokazalo svetu zadivljujuće primere umetnosti, filma, pozorišta, književnosti, tehnike, naučnih otkrića, onda vi, „pošto ste se oslobodili” od jarma komunističke diktature, zadivljujete samo sami sebe uzimanjem tuđeg, kopiranjem, imitiranjem, jadikovanjem i cmizdrenjem: nama će pomoći inostranstvo.
        
Odgajeni u ogromnoj staklenoj bašti SSSR-a za elitnu ili posebno talentovanu omladinu, sve što ste naučili dobro da radite jeste da uzimate i uporno zahtevate još i još. Vas je i tada i sada bilo baš briga i za Savez i za savremenu Rusiju.
        
Baš vas briga za sve što se ne tiče vaših potreba i „lakomislenog” načina života, potrebe da širite jedni pred drugima paunov rep tekstova, citata i umnih reči. O čemu, zapravo, pokušavamo da govorimo. Sa kim?
        
Osećam da duh mornara Železnjaka lebdi nad savremenom Rusijom. Ja, kao i 80% ruskih građana, tajno ili javno apelujem na njega. Isto kao i većina.

Ona ista ogromna većina koja je podržavala i sada podržava ruskog predsednika. Samo, niko više neće da sluša ili da dozvoli da nekažnjeno bujaju rusofobska brbljanja i pozivi ili pokušaji svrgavanja aktuelne vlasti i Rusije. Tim pre, da zagleda u usta evropskim ili prekookeanskim čuvarima demokratije i slobode. Straža se umorila.
        
Ne pokušavajte da prenesete unutrašnji ruski ili međunarodni konflikt u borbu prividnih ideologija, produkta nastajanja i razvoja industrijske epohe.
        
Kakve ideologije u vreme globalizacije i postindustrijskog društva?
        
Civilizacije i kulture vode težak, komplikovan dijalog u savremenom svetu koji se nikako ne može prevesti na jezik crno-belog sveta slogana, poziva, marševa i revolucija s početka prošlog veka.
        
Pre nego što pokušate da uzdrmate mir sopstvene zemlje - osvrnite se oko sebe. Istina, ako ste vi u stanju da bilo šta uvidite svojim očima punim mržnje i snobizma.
        
Po vrsti posla kojim se bavim, ja spadam u predstavnike stvaralačkih profesija. Ja odlično shvatam i svestan sam da nam se Železnjak sa drugovima neće naročito dodvoravati, ako krenu da zavode red. Straža se umorila! I zamoliće da se prekinu nepotrebne diskusije. Sve je to presipanje iz šupljeg u prazno - u društvene mreže i medije, sva ta razmena ljubaznosti,  anatema, metafora i epiteta.
        
Ta naklapanja Rusiji nisu potrebna.
        
Ali, ako se moja sudbina čak i odredi na tako tužan način, ja ću biti srećan zato što će se godine sveruskog smutnog vremena, bunila 1990-ih, jednom i zauvek završiti.
        
A nova Rusija će čvrsto i mirno ući u novi svet istorije.

Autor: Sergej Roganov, filozof