Dvanaest duhovnih veza: iz Andrićgrada, preko mosta na Drini, dalje svuda

U Andrićgradu održan je prvi festival dokumentarnih filmova 12 duhovnih veza, u organizaciji ruskog omladinskog projekta Mreža, uz podršku balkanskog režisera i njegovog tima.

Porodica, velikodušnost, istorija, milosrđe... 12 kratkometražnih filmova posvećenih ovim i drugom, kako smatraju organizatori, ključnim tačkama u sistemu ruskih koordinata. Treba se povući sa scene na kojoj su nagrađivali pobednike i već se pruža pogled na most na Drini, što je možda simbolično. On je izgrađen od novca Velikog Vezira Osmanske carevine, nekada Srbina preobraćenog u Islam. Opevan je u istoimenoj „nobelovskoj“ knjizi velikog jugoslovenskog pisca Ive Andrića, u čijoj krštenici, ipak, jasno je propisano srbsko poreklo. I u multikulturalnu atmosferu festivala harmonično se uklopio i učesnik u maici sa likom Nikolaja Drugog i intelektualac pozvan u svojstvu gosta, politički konsultant Anatolij Vaserman – pristalica Marksove filozifije, koji ipak ubedljivo razmišlja o značaju Uskrsa za pravoslavnog čoveka.

Takvim je ispao festival 12 duhovnih veza – sa slovenskom temom, ali odsustvom radova Ukrajinaca i Belorusa (oni su bili prisutni, ali jednostavno nisu prošli konkurs). Sa filmovima o podvigu Putina, ruskom jeziku Puškina, velikoj pobedi nad fašizomom – koje se na ekranu ne samo sa suzama u očima sećaju veterani, već govori i mladi Nemac.

Prema rečima ruskog organizatora festivala Ane Konjko, 12 duhovnih veza je samo prva etapa:

- Cilj projekta Mreža je da se na svetsku medijsku scenu izvede 10 ljudi koji će predstavljati novu Rusiju, naše vrednosti i stvarati naša pravila. Sada smo odabrali 12 dostojnih radova čiji autori su dobili mogućnost da dalje snimaju, uče režisersku veštinu u školi filma Emira Kusturice.

Gost festivala, srbski režiser dokumentarista Boris Malagurski, čiji je film Težina lanaca nedavno prikazivao kanal Raša tudej, zainteresovao se za koncept Pobednik.

- Nekako, rekao bih, slovenski narodi su na lošem glasu, kao gubitnici. Mislim da je vreme za neke slovenske pobede. Samo slovenski narodi nemaju prava na svoje legitimne interese.  Sve što se dešavalo u vezi sa Krimom je prvi korak i to pomaže i samopouzdanju naroda kao što su ruski i srbski. Uz mnogo samopouzdanja granica nema i možemo da postignemo sve što smatramo da je u našim interesima.

Sa svoje strane, ruski intelektualac Anatolij Vaserman je iz 12 duhovnih veza izdvojio velikodušnost:

- Imao sam prilike da čujem da je navodno vama Rusima lako da budete velikodušni. Tako ste bogati, imate tako veliku zemlju, imate šta da poklanjate. U stvari, sve je suprotno – Rusi su zato i stekli veliku zemlju, zato što su bili velikodušni.

U osnovu filma Izbor režisera Jevgenija Kulika, pobednika u nominaciji Putin, legla je malopoznata priča u Rusiji. Posle pada Berlinskog zida gomila radikala se okupila oko zgrade rezidenture KGB. Pred gomilu spremnu za pogrom izašao je oficir Putin, njemu je pošlo za rukom da mirnim putem ubedi gomilu da se raziđe, mada niko nije mogao da predvidi razvoj događaja, a u susednoj zgradi nalazila se njegova supruga sa decom.

Do 2008. godine bio sam apolitičan, kaže Jevgenij Kulik, zatim sam rešio da izađem na izbore i glasam. Ali bilo mi je potrebno da odgovorim na pitanje – za koga. Počeo sam da tražim na internetu priče o vodećim političarima. I ova je na mene ostavila ogroman utisak. Tada je za mene prestalo da postoji pitanje da li da verujem Putinu ili ne. Pri tome smatram da jednostavno pričam priču, nikome ništa ne namećući.

Srbski dokumentarista Nikola Polić je dobio nagradu u kategoriji Narod, za "Zid",  film o životu Srba i Albanaca u jednom od kosovskih sela. Film je van politike, on pre govori o uskraćenom detinjstvu:

- Ono što mene brine je to što stasavaju mlade generacije za koje mislim da im je detinjstvo bilo uskraćeno. Kada vam devojčica kaže da bi želela da bude novinar, a vi je pitate koga ona bi intervjuisala, njen odgovor je bio Hašima Tačija. To govori upravo o tome kakve se njima informacije serviraju i uopšte u kakvoj sredini oni žive- da ne mogu da razmišljaju o tim nekim dečjim igrama, nego da su osuđeni da slušaju o tim političkim dešavanjima.

Andrićgrad je bio dobar domaćin festivala 12 duhovnih veza. U toploj balkanskoj noći, uz viku razigrane dece i odrasle zalepljene za veliki ekran, i, naravno, uz nacionalnu muziku.