Streljano oko 800 Zaječaraca!

POSLE Drugog svetskog rata, samo u Zaječaru je, po kratkom postupku, ubijeno više od osam stotina ljudi koje su preki sudovi označili kao narodne neprijatelje. Njihova tela i dan-danas počivaju u dve masovne grobnice na obližnjem proplanku Kraljevica, koje je omiljeno izletište meštana ovog kraja.
- Do ovih stravičnih podataka došli smo, pre svega, zahvaljujući svedočenjima rođaka nastradalih ljudi - otkriva, za „Novosti“, Suzana Tomić, direktor Istorijskog arhiva Timočke Krajine. - Nažalost, preciznih podataka koliko je ljudi streljano, jer su, navodno, sarađivali sa okupatorom - nema, budući da je to bila arhiva Ozna, koja je, najvećim delom - uništena.
Naša sagovornica ističe da su uredbom Vrhovnog štaba, od 29. maja 1944. godine, bila precizirana najteža krivična dela. Naredne godine, i privremena Narodna skupština DFRJ usvojila je Zakon o krivičnim delima protiv države i naroda. Preko noći, nevini ljudi proglašavani su narodnim neprijateljima, a kazna je unapred bila određena - smrt streljanjem.
- Posle završetka Drugog svetskog rata organizovani su vojni sudovi koji su presude donosili po kratkom postupku - dodaje arhivista Zoran Janković. - U početku su, posle presuda, objavljivana saopštenja ko je i zbog čega pogubljen. Tek kada su videli da je to kontraproduktivno, komunisti su napustili tu praksu i rodbini pobijenih „narodnih neprijatelja“ saopštavali da su njihovi najbliži upućeni na prinudni rad u borski rudnik bakra ili u Rusiju. Od mora tih pamfleta uspeli smo da sačuvamo samo dva koja nedvosmisleno svedoče o suludim razlozima zbog kojih su ubijani ljudi.
Zatvorenici su bili smešteni u zatvoru iza zgrade današnjeg Opštinskog suda u Zaječaru i u artiljerijskoj kasarni, a smaknuća su se obavljala uglavnom noću.
- Postojala su tri stratišta - kaže Janković. - Najčuvenije je, svakako, „konjsko groblje“ na Kraljevici, kako su komunisti posprdno nazivali mesto gde su streljani „narodni neprijatelji“. Egzegucije su se vršile i na mestu zvanom Senjak, nedaleko od artiljerijske kasarne, i u zaseoku Duboki Potok, na putu ka zaječarskom selu Nikoličevo.
Direktor Istorijskog arhiva Timočke Krajine ističe da se, budući da pisani tragovi o tome ne postoje, pretpostavlja da su pobijeni ljudi sahranjivani u plitkim jamama na Kraljevici. Kao jedna od masovnih grobnica pominje se mesto gde je kasnije podignut spomenik Ljubi Didiću, vođi Timočke bune.
- Potomci i rođaci pobijenih ljudi tražili su od tadašnjih vlasti da im dozvole da dostojanstveno sahrane svoje bližnje, ali im to nije bilo dozvoljeno - kaže Tomićeva. - Zato su oni, pod okriljem mraka, dolazili do grobnica, rukama i noktima ih raskopavali i, po odeći, tražili svoje mrtve. Kasnije su komunističke vlasti zabranile svako okupljanje na tom mestu, tako da je do danas ostala nepoznanica koliko je zaista ljudi pobijeno u slepoj odmazdi. U međuvremenu, gotovo kompletna arhiva je uništena ili je završila ko zna gde. Zato danas samo možemo da pretpostavimo da je broj ubijenih „narodnih neprijatelja“ bio oko osam stotina. Međutim, ono što mene plaši jeste mogućnost da je taj broj daleko veći...

JEDAN OD SPISKOVA STRELJANIH PO PRESUDAMA VOJNOG SUDA PRI KOMANDI ZAJEČARSKOG VOJNOG PODRUČJA, IZ NOVEMBRA 1944. GODINE

1. Aleksandar Marinković - policijski agent iz Zaječara
2. Vidak Mišković - kapetan Granične straže iz Novog Korita
3. Boris Pohovski - belogardejac
4. Vladimir Polhitrudov - belogardejac
5. Mihajlo Dolgopolov - belogardejac
6. Aleksandar Ninić - krojač iz Zaječara
7. Jovan Radulović - zemljoradnik iz Zaječara
8. Miloš Miković - maturant iz Skoplja
9. Velimir Petković - direktor iz Zaječara
10. Petko N. Kamenović - iz Zaječara
11. Nikola Kamenović - iz Zaječara
12. Milan Ćunković - šef ložionice u Zaječaru
13. Borislav Bašić - iz Zaječara
14. Kosta Milosavljević - mesar iz Zaječara
15. Milutin Jonović - bravar iz Zaječara
16. Gojko Burić - pešadijski narednik
17. Nikola Marković - opštinski stražar iz Zaječara
18. Borislav Mišić - učenik iz Zaječara
19. Svetozar Cvetković - glumac iz Niša
20. Milan Milojković - trgovac iz Zaječara
21. Radovan Simonović - iz Zaječara
22. David Pećanac - žandarmerijski narednik u penziji
23. Cvetko Jovanović - iz Zaječara
24. Jovan Živković - iz Grlišta
25. Čedomir Mišić - iz Vražogrnca
26. Svetolik Mišković - trgovac iz Zaječara
27. Andrija Kovačević - arhivar Sreskog suda u Zaječaru
28. Živko Panić - iz Zagrađa
29. Vasilije Canić - iz Zagrađa
30. Viden Petković - iz Zagrađa
31. Dobrivoje Jović - policijski agent iz Zaječara
32. Anton Kočevar - učitelj, izbeglica iz Slovenije
33. Jovan Nešić - pisar Sreskog poglavarstva iz Zaječara
34. Sergije Martinov - belogardejac iz Zaječara
35. Nina Martinov - supruga Sergija Martinova
36. Petar Najdanović - iz Zagrađa
37. Ranđel M. Stanković - iz Zagrađa
38. Đorđe Jovanović Đerko - iz Zagrađa
39. Tomanija P. Bocić - iz Zagrađa
40. Čedomir Mitić - iz Zagrađa

GRADONAČELNIK BOŠKO NIČIĆ
OČEKUJEMO ESHUMACIJU
BOŠKO Ničić, gradonačelnik Zaječara, kaže za naš list da je definitivno došlo krajnje vreme da se leševi iz dve masovne grobnice ekshumiraju i da se sahrane kako dolikuje.
- Priču o masovnim grobnicama na Kraljevici zna gotovo svaki Zaječarac - naglašava Ničić. - Međutim, posle toliko vremena, za mlađe generacije to je postalo neka vrsta urbane legende. SPO i Nova demokratija su, sredinom
devedesetih godina prošlog veka, nedaleko od spomenika Ljubi Didiću, podigli krst koji je označavao jednu od masovnih grobnica. Međutim, taj beleg je ubrzo polomnjen. Ali, ako se obistini najava nadležnih o ekshumaciji tela streljanih ljudi, na tom mestu bi, definitivno, morao da se postavi spomenik koji će svedočiti i buduće generacije opominjati na jedno suludo vreme, koje se, nadamo se, nikada više neće vratiti.
Ljubiša TRIFUNOVIĆ

* * * * *

BOŽIDAR ZEČEVIĆ PRONAŠAO U MOSKVI JOŠ NEVIĐENE SNIMKE GENERALA MIHAILOVIĆA
STALJIN SNIMIO SUĐENJE DRAŽI

Na lični Staljinov zahtev, u Beograd je poslat jedan od najboljih snimatelja dokumentarista iz SSSR, Blaškov, da donese u Moskvu što više materijala sa procesa Draži Mihailoviću, jer je Staljin odluke često donosio na osnovu filmova a ne stvarnosti - objašnjava Božidar Zečević za „Novosti“. - Reč je o vrlo kvalitetnim snimcima čiji je mali deo prikazan u sovjetskom žurnalu, dok je veći sačuvan u arhivi, a ja sam uspeo da dođem do tog materijala i da ga identifikujem.
Ekskluzivni, nikada do sada viđeni snimci suđenja Draži Mihailoviću, prvi put će biti emitovani u igrano-dokumentarnoj seriji Božidara Zečevića, koju priprema u saradnji sa holivudskim producentom Rašom Draškovićem. Okosnicu serije „Suđenje stoleća - proces Draži Mihailoviću“ čine kadrovi iz sudnice, nedavno „iskopani“ iz moskovskih arhiva.
Prvi put će snimci suđenja biti „ozvučeni“. Pre više od šest decenija, Radio Beograd je emitovao delove, a kompletan zvučni zapis nikada nije pušten u etar. Veoma komplikovan proces spajanja sačuvanih slika sa zvukom, dovršen je uz pomoć nastavnika škole za gluvonemu decu.
Za ovaj projekat Zečević je okupio dvadesetak istoričara, uz isto toliko svedočenja još uvek živih učesnika događaja, čiji će iskazi baciti sasvim novo svetlo na priču o suđenju Mihailoviću.
- Nisam ni advokat, ni istoričar, već pravim sudsku dramu u kojoj jedinu i glavnu ulogu igraju nesporne činjenice - govori Zečević, koji je za materijalom za ovu priču tragao širom sveta. - SAD, Rusija i Engleska pokazale su se kao glavna izvorišta. Gotovo „detektivski“ došao sam i do prvih snimaka Draže nastalih tokom Drugog svetskog rata. U Stenfordu i Vašingtonu našao sam mnoge pisane dokumente, a Huverov institut pokazao se kao prava riznica materijala vezanih za ovaj slučaj.
Bogatstvo atraktivnih materijala krila je i lična arhiva američkog pukovnika Mekdauela, čoveka živopisnog karaktera koji je, kao jedan od najboljih obaveštajnih oficira OSS - preteče današnje CIA, tokom četiri ratne godine pomno pratio dešavanja u Jugoslaviji.
- Kada se, 1944. godine, saveznici potpuno okreću Titu, Mekdauel je došao kod Draže u želji da mu pomogne i promeni sliku saveznika prema pokretu otpora u Srbiji. Izvesni Šterker izložio je Mekdauelu ideju da se, bez znanja glavne komande u Berlinu, Nemci predaju saveznicima, a ne Rusima. Bili su spremni da predaju kompletno naoružanje, opremu, municiju, na šta je Mekdauel pristao - pod uslovom da se oficijelno predaju armiji SAD, ali u prisustvu generala Draže Mihailovića, kao komandanta savezničke vojske na ovom tlu. Čerčil je, međutim, insistirao da se Nemci predaju i vojsci SSSR - i rat je nastavljen još devet meseci. Mekdauel je povučen, a Čerčil je tražio da mu se sudi zbog prekoračenja ovlašćenja.
Božidar Zečević je dokumente o ponudi koja je mogla da preokrene tok Drugog svetskog rata otkrio tek nedavno, a u priči o procesu Mihailoviću, oni pobijaju glavnu od 47 tačaka optužnice, koja se odnosila na Dražinu saradnju sa Nemcima.
Do malog dela ovih podataka došao je dr Dragić Joksimović, Dražin branilac. Ničim kompromitovani prvak Demokratske stranke, saradnik Ljube Davidovića , poslanik u posleratnoj skupštini („trećem AVNOJ-u“) na listi Milana Grola, najpre je odbijao ulogu Mihailovićevog advokata, svestan da je ovaj unapred osuđen, ali je pristao pod pretnjom oduzimanja dozvole.
- Sinovac Dragića Joksimovića, Vojin Joksimović, takođe živopisna ličnost, doktor atomske fizike, istaknuti atomski inženjer u Vinči, bivši predsednik Kongresa srpskog jedinstva u SAD, potvrdio je saznanja da je Dragić ubijen u zatvoru; umro je od posledica napada angine pektoris koji je izazvan mučenjem - kaže Zečević - Pronašao sam i čoveka kojem je Dragić preminuo na rukama, i saznao da Joksimović dve godine nije mogao da izađe ni iz zatvorskog groba u Mitrovici: Tito je zabranio njegovoj supruzi da mu premesti zemne ostatke dok ne isteknu još dve godine do odsluženja kazne, a i tada je morala da ga pokopa u najvećoj tajnosti! Svedoci su potvrdili da je Dragić bio svestan kako će završiti, ali je uprkos tome dao odbranu koja je ušla u anale kao jedna od klasičnih odbrana slobode.

KONTRASUĐENJE 500 PILOTA
Serija će nam otkriti i mnoštvo senzacionalnih činjenica vezanih za paralelni proces koji je u SAD organizovalo pet stotina američkih pilota koje je Draža spasao tokom rata.
- Kontrasuđenje koje su u martu 1946. u Njujorku održali američki piloti, jer im nije bilo dopušteno da kao svedoci prisustvuju suđenju Draži u Beogradu, izazvalo je ogromnu pažnju američke javnosti - objašnjava Zečević. - Septembra 1944. došao je u Pranjane profesionalni američki snimatelj i za jedan dan snimio jedine ratne materijale o Mihailoviću.
Marina MIRKOVIĆ

* * * * *

“NOVOSTI“ OBJAVLJUJU SVEDOČENJA GRAĐANA KOJI SU SE JAVILI OKRUŽNOM TUŽILAŠTVU
OD ADE DO RATNOG OSTRVA

DA bi se sklopile sve kockice mozaika tajni o izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu otvorilo je telefonsku liniju za sve građane koji imaju bilo kakva saznanja o tom činu. Specijalni tim iz tužilaštva primio je do sada desetine poziva, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju deo tih telefonskih svedočenja ljudi koji veruju da imaju neke podatke o likvidaciji četničkog vođe.

* Đ. G. saopštio je da je Mihail Sasjkevič iz Čikaga, rođen 1929. godine, očevidac streljanja Draže Mihailovića i da zna gde je njegov grob. Takođe je naveo da je Saskjevič 14. 3. 1992. uputio pismo sa ovim informacijama redakciji lista „Novine Serbske“, a Gačić je u posedu ovog pisma. Saskjevič je iz ćelije zatvora posmatrao pogubljenje svog ujaka Koste Mušickog i Draže Mihailovića čiji su leševi posle streljanja bačeni u krečanu na Adi.

* N. N. lice saopštilo je da će u Opštinsko javno tužilaštvo doneti podnesak koji se odnosi na smrt i mesto sahranjivanja Draže Mihailovića.