Manje turista u Hrvatskoj

Hrvatski turizam na početku sezone beleži manje gostiju nego prošle godine. Ovogodišnju sezonu bi mogli da spasu individualni gosti, koji stižu sopstvenim prevozom. Reklamne kampanje se okreću domaćim i gostima iz okolnoh zemalja.

Poslednjih godine Hrvatska je postala jedna od posećenijih turističkih destinacija u Evropi. Prošla, 2008. godina, sa posetom od 11 miliona turista i preko 57 miliona noćenja bila je najuspešnija turistička godina u istoriji Hrvatske. Ostvareni prihod iznosio je sedam milijardi evra.

Svetska ekonomska kriza, međutim, preti da pokvari ovogodišnju turističku sezonu. Od januara do maja ostvareno 1.826.355 turističkih dolazaka, što je pad od devet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U pokušaju da umanji strah od loših rezultata, hrvatski ministar turizma Damir Bajs je napominje da je stanje u zemljama koje su Hrvatskoj turistički konkurenti, prema statistici Ministarstva turizma, još lošije.

"Čini se da su svi u većim minusima od nas. Španija je u dvanestopostotnom turističkom minusu u prva četiri meseca, Francuska beleži pad od 29,4 posto. Turistički dolasci u Grčku pali su 7,2 odsto, u Italiju 14,6 odsto, a Crna je Gora u minusu 15,7 odsto", ističe Bajs, prenosi agencija Tanjug.

Ministar Bajs je naveo da broj rezervacija raste, ali da još nije ni blizu prošlogodišnjeg. Za sada se bolje prodaju rezervacije u privatnom smeštaju i smeštajnim kapacitetima visoke kategorije.

U Dalmaciji nije prodata ni trećina hotelskih kreveta za špic sezone. Kvarner i Istra beleže blaži pad rezervacija. Stručnjaci smatraju da bi za ovogodišnju sezonu individualni gosti, koji stižu sopstvenim prevozom, mogli da budu presudni.

Hrvatskoj u prilog ne idu ni znatno niže cene aranžmana u Turskoj i Grčkoj. U Turskoj na primer "ol inkluzuv" usluga u hotelu s pet zvezdica košta koliko i polupansion na Jadranu u hotelu s tri zvezdice.

Prodaja privatnog smeštaja je nešto bolja u odnosu na hotele. Jedino kampovi imaju prošlogodišnji ritam rezervacija.

Štedljivi ugostitelji

U Hrvatskoj ima oko 16.000 registrovanih ugostitelja, od kojih ekonomski zavisi još oko sto hiljada zaposlenih i njihovih porodica.

Smanjenje broje poseta i te kako je primatno u restoranima i kafićima, čiji se vlasnici pribojavaju ne samo manjeg broja gostiju nego i drugog mogućeg scenarija, da turisti dođu ali da tokom odmora prorede svoje izlaske.

Nejverovatnije je da će većina ugostitelja prvo početi sa štednjom energije a potom sa smanjivanjem broja sezonaca i vlastitog profita. Tek u slučaju krajnjih ekonomskih problema, mogla bi doći u pitanje stalna radna mesta. Time bi loša turistička sezona mogla ne samo da smanji prihode, već i da utiče na povećanje nezaposlenosti.

Jedna trećina Nemaca

U Hrvatskoj je do sada letovalo 85 odsto inostranih turista i tek 15 odsto domaćih. Nemački turisti, koji tradiconalno dolaze u velikom broju, ove godine imaju svega jednu trećinu prošlogodišnjeg broja rezervacija.

Usled drastičnog pada broja stranih gostiju, hrvatske turističke vlasti su prvi put pokrenule jaku reklamnu kampanju usmerenu prema domaćem gostu, ali i potencijalnim gostima iz zemalja u okruženju.

Internet kampanja pod nazivom "Postanite ambasador hrvatskog turizma" prvenstveno je namenjena mladima. Sa najpoznatijih i najposećenijih odredišta u "virtuelnom svetu", "Fejsbuka", "Gugla" i "Majspejsa", goste će na hrvatsku obalu pozivati poznate ličnosti.